Dela Voltera Džona Vilijamsa (1953) prvenstveno se vezuju za kiber-pank podžanr naučne fantastike mada ga određeni kritičari i ljubitelji optužuju da je, u svojim poznijim knjigama, 'izdao' kiber-pank dok, s druge strane, Vilijams tvrdi, a u tome ga podržavaju mlađi pisci i kritičari, da je kiber-pank, evoluirao jer nije u pitanju statičan obrazac već sveopšti pogled na post-kapitalističku budućnost koji se protekom vremena menja i razvija. Prvi Vilijamsovi romani «Ambasador progresa» (1984) i «Viteški potezi» (1985) određivani su kao 'Zelaznijevski' jer ih je odlikovala široka, lepršava mašta i poetski stil; roman «Elegija za anđela i psa» (1990) čak je nastavak Zelaznijeve priča «Grobljansko srce». Polovinom 1980-tih, među piscima koji su se deklarisali kao kiber-pank prevratnici bio je i Viliams. Nizom kraćih i dužih dela on slika svetove na ivici ekološko-energetskog kolapsa, racepljene između manjine basnoslovno bogatih i siromašnih masa koje pokušavaju da opstanu, na sve legalne i ilegalne načine. Serija romana koju čine «Teško spojeno» («Hardwired») iz 1986, «Glas vihora» (1987) i «Solip: sistem» (1989) predstavlja dva veka budućnosti Zemlje koju teroriše Orbitalna korporacija, s namerom da izoluje zajednice i pretvori ih u svoje feude; kada konačno u tome uspe čitavo ustrojstvo se raspada pred pojavom vanzemaljaca. Junaci romana su otpadnici, od krijumčara, žene plaćenog ubice i virtuelnog kauboja-lopova do klona kome je obrisano sećanje na 15 godina života. Serija pleni vatrometom ideja, ubedljivo oslikanom atmosferom beznađa i egzotičnim likovima. Roman «Anđeoska stanica» (1989) prati život dve veštački stvorene sestre i njihovog oca-graditelja u dubokom svemiru. «Praznik pokajanja» (1991) je triler u kome policajac starog kova istražuje ubistvo čoveka koji je već jednom poginuo. Utopijsku sliku daleke budućnosti donosi roman «Aristoi» (1992) u kome su sva čuda tehnologije stvorila savršena ljudska bića ali i samostalna bića u virtuelnom svetu. «Pukotina» (1999) je roman o najvećem ikada zabeleženom zemljotresu koji uništava sve između Čikaga i Nju Orleansa; u nastalom haosu caruju bande, verski fanatici, Kju Kluks Klan. Vilijam je autor «Drejk Magistral serijala» koji čine romani «Krunski dragulji» (1987), «Kuća Šarda» (1988) i «Kamen godina» (1995) koji prati dogodovštine aristokrate lopova u međugalaktičkim carstvima ljudi i vanzemaljaca. Povezivanje naučne i epske fantastike Vilijams je započeo u noveli «Zid, kamen, magija» 1993.g. a nastavio u serijalu «Metropolitan» koji čine istoimeni roman iz 1995.g. i «Grad u plamenu» iz 1996; autor ove romane naziva 'urbanim fantazijama'; osnova ustrojstva njihovog sveta je 'plasm', ekvivalent nekadašnoj magiji, koji se proizvodi, prodaje, krade. Vilijams se vratio tzv spejs-operi serijalom «Pad užasnog carstva» (romani «Praksis», 2002, «Razdvajanje», 2003, «Pravila ratovanja», 2004) u kome se prate borbe za prevlast u galaksiji nakon ritualnog samouništenja vladajuće rase; impozantni opisi svemirskih ratova i bitaka, odnosno zavera i izdaja, po mišljenju kritike, visoko su iznad standarda za ovu literaturu. Kratke priče Vilijams je sabrao u dve zbirke: «Facete» (1990) sadrže njegovu kratku prozu iz početne kiber-pank faze (sa biserima kakvi su «Izranjanje», «Video zezda» ili «Ravna linija») a «Frankenštajni i strani đavoli» (1998) uključuju priče koje razvijaju temeljne vizije kiber-panka. Za Vilijamsa važi da su mu priče koherentnije i umetnički vrednije dok su romani nedovoljno osmišljeni; takođe je primetno da njegove ideje često nisu  zaokružene jer ih naprestano smenjuju nove. Međutim, mada je kvalitet njegovih knjiga neujednačen, u nizu dela Vilijams je vanredan autor koji gradi uznemirujuće svetove budućnosti istovremeno uspevajući da oživotvori svoje junake; takođe mu se ne može poreći i inventivnost kojom nastavlja da istražuje nove horizonte žanra.