Robert Luis Stivenson (1850-1894) svetski je poznat po nizu istorijskih i pustolovnih romana kakvi su «Ostrvo sa blagom», «Gospodar Balantreja», «Otmica» i «Katriona», odnosno po brojnim pripovetkama slične tematike ali i onima sa kriminalističkim zapletima odnosno sa elementima tajanstvenog i natprirodnog (zbog čega se njegove priče mogu naći u antologijama ranih krimi i horor priča). Za istoriju naučne fantastike Stivenson je značajan kao autor kratkog romana «Dr. Džekil i g. Hajd» objavljenog 1886.g. Priča prati život dr. Džekila, humaniste, lekara i naučnika koji eksperimentišući otkriva supstancu u vidu napitka koja ga transformiše u g. Hajda, mračnog, razuzdanog, bahatog siledžiju i ubicu koji teroriše London. Nakon što dejstvo napitka prođe dr. Džekil se ne seća ničega iz vremena 'opijenosti'. Gonjen unutrašnjim porivima doktor nastavlja da konzumira napitak sve dok konačno ne otkrije da je on sam ozloglašeni i svuda traženi g. Hajd, odnosno da je droga u stanju da ga psihički i fizički transformiše. Rastrzan između želje da ponovo postane Hajd i zgražavanja nad onim što je uradio odnosno što je u stanju da učini, dr. Džekil izvršava samoubistvo, sačuvavši tako svoju građansku čast i elementarnu civilizovanost. Roman u svom razvoju kombinuje neutralno pripovedanje sa pričama i izjavama lica koja su bila u kontaktu sa dr. Džekilom ili g. Hajdom. Stivenson je u romanu varirao temu dvojnika, znanu iz romantičarske literature, obogačujući je i inovirajući nizom intrigantnih pomaka. Presudni elemenati naučne fantastike u romanu su naučni postupak dobijanja napitka, i sama ličnosti dr. Džekila, istraživača koji pokušava da upozna i kontroliše Prirodu: ovakva postavka iskorak je iz misticizma ranijih epoha i ulazak u sfere racionalizma. Stivenson postavlja pitanja jesu li sva znanja potrebna, odnosno šta činiti ukoliko se eksperimenti otrgnu kontroli i ugroze naučnike ali i potpuno nedužne osobe. Dr. Džekil svojim napitkom omogućava da tamna strana njegove ličnosti preuzme kontrolu, da budu obrisane sve naslage vaspitanja i korektnog ponašanja i uspostavi se vladavinu čiste snage i golih instinkata koji ne priznaju nikakve druge imperative do ugađanja samome sebi, bez obzira na cenu. Dilema da li je mračna strana čoveka upravo takva kakav je g. Hajd, što je u direktnoj suprotnosti sa tezama o 'plemenitom divljaku', u romanu nije razrešena ali su kasnije teorije ličnosti potvrdile da je čovekova ličnost sazdana od više različitih slojeva koji su, u svakoj individui, u delikatnoj ravnoteži koju neka psihogena sredstva ili ekstremne situacije mogu da ponište i izazovu izranjanje na površinu primarnijih oblika ponašanja. Mada roman unekoliko gubi na ubedljivost zbog piščevog insistiranja na melodramatskim linijama, osnovna ideja priče bila je provokativna ne samo u vreme pojavljivanja romana već i u potonjim vremenima. Brojni autori naučne fantastike nastavili su da je razvijaju iznalazeći kako nove načine za otkrivanje skrivenih nivoa 'unutrašnjih pejzaža' ličnosti tako i drugačije dinamike razrešenja konflikata koji između njih izbijaju. Stoga je Stivensov roman «Dr. Džekil i g. Hajd» jedan od važnih temeljaca sveukupne naučne fantastike.