Veliki pisci naučne fantastike
Luis Šajner
|
Lewis Shiner (1950)
|
BUDUĆNOST IZMEĐU ŽANROVA
|
Luis Šajner
|
Luiš Šajner (1950) prvu priču objavio je 1977.g. i narednih godina u mnogim časopisima pojavljivala se njegova kratka proza različitih žanrovskih profila: od naučne fantastike, preko horora do krimića. Njegov prvi roman «Frontera» iz 1984.g. skrenuo je pažnju i publike i kritike na mladog pisca i svrstao ga u tada najuticajniji žanrovski pokret kiber-pankere. «Frontera» je priča o raspadu agencije NASA, kao posledici haotične globalne situacije na početku XXI veka; jedan od poteza u zatvaranju NASA je i povlačenje ljudi sa stalne postaje na Marsu. Međutim, grupa naučnika odbija da se vrati na Zemlju, suočavajući se sa iskušenjima opstanka i preživljavanja. Šajner vešto kombinuje ikonografiju 'tvrde' naučne fantastike sa kiber-pank poetikom i osećajnošću a roman ispisuje u najboljem maniru 'tvrdo kuvane proze'. Njegov sledeći roman «Napušteni gradovi srca» (1988) dešava se u Meksika bliske budućnosti, rastrzanog bitkama meksičkih revolucionara i privatne vojske američkih bogataša. Odbeglog, bivšeg rok muzičara, traže i pronalaze supruga i drugi brat; begunac je, duboko u džunglama, pristupio grupi koja upražnjava rituale Maja i konzumira svete pečurke koje ga nose u prošlost, među oživljene legende o propasti sveta. U čudesnom povezivanju prošlosti i sadašnjost, dileme novog sveta bivaju razrešene u bezvremenoj apokalipsi. Roman «Tresak» iz 1990.g. bizarna je priča o momku koji postaje zaštitnik 23 mačke kojima je njihova preminula vlasnica ostavila bogatstvo; međutim, za bogastvo se interesuje i nekolicina bizarnih likova. Mada su elementi fantastike u priči marginalni, kritičari su roman proglasili 'nju ejdž farsom' odnosno 'intrigantnim kiber-pank mejnstrim romanom' što je teorijski pokušaj da se definiše spoj žanra i književne matice. Godine 1990. Šajner je sabrao 9 svojih priča u zbirku «Devet teških pitanja o prirodi svemira» a sledeće 1991.g. objavio zbirku «Ivice stvari»; ove knjige potvrđuju da se autor lako, uspešno i ubedljivo kreće kroz fantastične žanrove odnosno realističku prozu uspevajući da stvara intrigantna dela u kojima su upečtljivo oslikane pojedinačne sudbine ali i globalni profili budućnosti. Knjigom «Letimični pogledi» (1993) Šajner se priklanja svom trajnom interesovanju rok'n'rol muzici (on sam je dugogodišnji bubnjar sa iskustvom sviranja u raznim sastavima). Priče pune fantazijski elemenata, o samouništenju rok umetnika koji tragaju za smislom svog stvaranja dobiće svojevrsni nastavak u romanu «Reči zbogom: priča o Lauri Mos» iz 1999.g. Šajner, u saradnji sa horor piscem Džoom Lansdalom, 1998.g. objavljuje knjigu «Akcije privatnih detektiva po vašoj želji» u koju su sabrane njihove tvrde detektivske priče. Godine 2001.g. Šajner objavljuje zbirku «Uzaludna ljubav» sa nizom sjajnih fantastičnih priča koje se mogu svrstati u epsku i naučnu fantastiku odnosno podžanr poznat kao 'stimpank' (parni pank); ova knjiga je potvrdio da ga žanrovska ograničenja ni malo ne obavezuju. Šajner je učestvovao i u nekolikim tematskim antologijama kakve su «Kad je muzika prestala» (1991) i «Moderna perverznost» (1992). Luis Šajner je autor koji odbija da bude sveden isključivo na žanrovskog pisca, što uspeva tek nekolicini autora u SAD (većina pristaje na zahteve izdavača da pišu ono što su jednom uspešno prodali), istovremeno on potvrđuje da upravo otvorenost prema nežanrovskim iskustvima daruje nova bogatstva žanru, što je i vidljivo u njegovim knjigama koje krasi precizna razrada i bogatstvo vizija.
Još pisaca: