Počeci spisateljske karijere Kenija Vejna Džetera (1950) obeleženi su poznanstvom sa Filipom K. Dikom, jednim od najvećih pisca naučne fantastike. Džeter je, za vreme studija, upoznao dvojicu mladih pisaca Tima Pauersa i Džima Blejloka a preko njih i velikana Dika. Godine 1972. Džeter je napisao roman «Dr. Ader»; Dik je imao prilike da pročita rukopis i bio je fasciniran. Uprkos Dikovom protežiranju, zbog bizarne priče. netipičnih etičko-moralnih vrednosti i scena eksplicitnih seksualnih perverzija, moralo je da prođe osam godina dok je ova knjiga štampana. Džeter je, u međuvremenu, objavio nekoliko horor romana a 1979.g. pojavljuje se roman «Noć Morloka», svojevrsni nastavak slavnog «Vremeplova» H. Dž. Velsa; ovog puta Morloci se, pomoću vremenske mašine, vraćaju u prošlost, odnosno u London XIX veka, u nameri da ga osvoje i koriste kao novo lovište ljudskog mesa. Roman je postmodernistički eksperiment nastavljanja tuđih dela (po čemu je blizak nekim delima Filipa Hoze Farmera) i prvo delo 'stim-pank' podžanra ('parni-pank', u kome se, u miljeu XVIII I XIX veka, razvijaju ideje naučne fantastike). «Dr. Ader» je konačno objavljen 1984.g. upravo u vreme kada kiber-pank, kome roman tematski pripada, na velika vrata ulazi u svetsku naučnu fantastiku. Roman prati sukob verskog fanatika Džona Moksa i dr. Adera koji omogućava svojim pacijentima da ižive svoje seksualne fantazije; radnja se odvija na ruševinama Los Anđelesa i distopijskoj Oranž grofoviji, u ratu uništenoj Americi. Istom svetu pripada i roman «Stakleni čekić» iz 1985.g. koji prati krijumčara kompjuterskih čipova, na putu kroz pustinju, dok ga iz orbite gađaju sateliti zaostali iz 'rata svetova'. Čitavo putešestvije se kao 'realiti šou' prikazuje širom Amerike, razapete između militantne crkve i malih, nezavisnih zajednica. Treći roman iz ove serije «Oružja smrti» (1987) opisuje pokušaje grupe otpadnika da, u ruševinama Los Anđelesa, prežive teror policije koja štiti moćnu organizaciju. Džeter je u ovim romanima stvorio intigantnu viziju bliske budućnosti, raspada svih humanih vrednosti i principa, bezočnosti moćnika i slabosti pojedinaca; priče dodatno usložnjava piščevo brzo menjanje vizura odnosno pripovednih tehnika, od 'normalne' proze do scenarija i skripta za snimanje filmova. Roman «Paklene naprave» (1987) pripada 'stim-panku' i opisuje viktorijanski London u kome glavni junak, pokušavajući da popravi sat koji je njegov otac napravio, biva uvučen u zaveru ogromnih razmera, zamišljenu od njegovog genijalnog (ili ludog) oca, koja može da uništi čitavu planetu. Roman «Oproštajni nivo» (1989) dešava se u neodređenoj budućnosti u građevini zvanoj Cilinder koja pokriva zemlju. Glavni junak, Akster, umoran od dosadnog života i povezanosti, preko čipa ugrađenog u njegov mozak, sa centralnim kompjuterom, odlazi do same ivice Cilindra, gde žive slobodnjaci, nomadi i ratnička plemena. Aksterov san je da dizajnira oružje i ikone za ratnike; od najpoznatijeg ratničkog plemena dobija zadatak da dizajnira nove ratne simbole ali će ga taj posao uvesti u neslućene tajne Cilindra. U romanu «U zemlji smrti» (1987) mešaju se elementi horora i naučne fantastike: stanovnicima sasušene, sive Kalifornije lutaju izgladneli ljudi bez nade u spasenje jer svima njima vlada monstruozno surovi gospodar. Džeter je 1995.g. objavio roman «Ivica ljudskosti» koji je nastavak filma «Istrebljivač» snimljenog 1982.g. po romanu «Sanjaju li androidi električne ovce» Filipa Dika. U SAD je uobičajeno da se uspešni filmovi prepričavaju u romanima a, ukoliko postoji interes, serije romana se nastavljaju. Dik je za ovaj posao preporučio Džetera koji je uspeo da nove avanture policajca Dekarta budu ubedljive i zanimljive; serija je nastavljena romanima «Noć replikanata « (1996) i «Iza Oriona» (2000). Džeter je pisao romane i za serijale «Nacija vanzemaljaca», «Zvezdane staze» i «Zvezdani ratovi». Roman «Ugođaj» (Noir) iz 1998.g. dešava se u nemilosrdnoj Pacifičkoj resi, jedinom industrijalizovanom delu sveta: tu i mrtvi mogu biti uskrsnuti ako nisu isplatili  dugove. Privatni detektiv biva angažovan da istraži ubistvo iza koga se krije korupcijska zavera Roman podseća na crno-bele krimi filmove 1950-tih, detektiv je čak operacijom izbrisao mogućnost da vidi boje. K. V. Džeter stvara neočekivane vizije u kojima se poigrava konceptima realnosti i njenih surogata, sve vreme eksperimentišući sa različitim stilovima što rezultira intrigantnim delima visoke umetničke vrednosti.