Veliki pisci naučne fantastike
Jozef Nesvadba |
Josef Nesvadba, 1926 - 2005. |
HUMORNO IRONIJSKI POGLED NA BUDUĆNOST
Jozef Nesvadba |
Naučna fantastika u Čehoslovačkoj ima dugu tradiciju; većina ljubitelja žanra zna za Karela Čapeka, no, začetnici ovog žanra, krajem XIX veka, na tim prostorima bili su Jakub Arbes, sa nizom priča među kojima je i «Njutnov mozak» iz 1877.g, i Svatopluk Čeh, sa dva romana (o putovanjima u prošlost i na Mesec). Rodonačelnikom češke naučne fantastike smatra se Karel Hlouč sa zbirkom «Jiržičkova čudesna tumaranja» (1907). Zatim na scenu stupa Čapek; uz njega je stvaralo još nekoliko autora a najpoznatiji je tendem Vajs-Troska. U drugoj polovini XX veka počeli su da objavljuju Behounek, Souček a krajem veka Nef, Voljni, Veis; ipak, najpoznatiji pisac naučne fantastike ovog perioda je Jozef Nesvadba (1926-2005). Nesvadba je na literarnu scenu izašao kratkim pričama a prvu zbirku «Tarzanova smrt» objavilo je 1958.g. U njoj je sabrano 13 priča od kojih su samo tri naučno fantastične. Slede 'potpuno' naučno fatastične zbirke «Ajnštajnov mozak» (1960), «Pohod u suprotnom smeru» (1962), «Pronalazak protiv samog sebe» (1964), «Poslednje putovanje kapetana Nema» (1966), «Tri avanture» (1972.g. u kojoj je, od tri priče, samo jedna naučno fantastična). U pričama Nesvadba gradi zaplete koji žanrovske teme variraju i dograđuju novim rešenjima i drugačijim etičkim sistemima. Bitna osobenost ove proze je i humorno-ironijski ton koji stvara odgovarajuću atmosferu, olakšava identifikaciju sa junacima, često običnim ljudima, i, konačno, dozvoljava poigravanje tzv 'velikim istinama'. Nesvadba nije sklon 'tvrdim' tehničkim naukama ali je, kao lekar psihijatar, zaiteresovan za mentalne sklopove pojedinaca i duhovno stanje društva. Priča «Izgubljeno lice» govori o kriminalcu koji menja lice sa sveštenikom, što samo privremeno menja njegovo ponašanja jer je biće 'dublje' od fizičkog lika. U priči «Pronalazak protiv samog sebe» naučnik stvara mašinu koja proizvodi sve i na taj način omogućava da svi budu bogati; ali, komunističko društvo, koje pronalazak omogućava, ne nastaje jer se svest ljudi nije promenila a otvorio se problem opšteg nerada koji preti da uništi zajednicu. «Poslednje putovanje kapetana Nema» postavlja pitanje etičke kontrole nauke i naučnika budućnosti. U priči «Pohod u suprotnom smeru» junak otkriva vremeplov koju su stvorili nacisti; umesto da otputuje u budućnost on se vraća jedan dan u prošlost i menja je tako da ne pronađe vremeplov, dajući time odgovor na pitanje opsega promene sopstvene sudbine. U 1970-tim Nesvadba češće piše dela u kojima je žanrovsko pomešano sa realnim i autobiografskim. Taj postupak vidljiv je već u romanu «Obračun sa doktorom Dongom» (1964) koji, u miljeu Vijetnama, razmatra pitanja društvenih revolucija i manipulacija. Roman «Zabluda Erika N.» (1974) poigrava se vanzemaljskim spekulacijama u maniru Eriha fon Denikena. Zbirku pod imenom «Vozačka dozvola roditelja» iz 1979.g. čine priče o veštačkim poboljšanjima memorija i prevođenju govora beba dok je jedna smeštena u svet budućnosti. Knjiga «Minehva drugi put» iz 1981.g. sadrži tri priče koje su više okrenute psihijatrijskim fenomenima nego naučnoj fantastici. Roman «Tražim muškarčinu za muža» iz 1986.g. povratak je u čiste žanrovske vode i opisuje društvo koje koristi poseban gas za stimulisanje emocija i psiholoških procesa; glavni junak, psihijatar Jancar, doživljava čudne vizije budućnosti i prema njima pokušava da menja svoj život. Izabrane Nesvadbine priče objavljene su u knjigama «Pohod u suprotnom smeru» iz 1976.g. i «Ajnštajnov mozak» iz 1987.g. Od 1980-tih Nesvadba sve ređe objavljuje. Njegov poslednji roman «Benesovo prokletstvo» iz 2002.g. mešavina je realizma i fantastike i govori o Edvardu Benesu, čehoslovačkom predsedniku iz 1935-38 i 1945-48, koji živi u paklu istorijske stvarnosti i raju fantazije u kome su se ostvarili njegovi ideali. Po Nesvadbinim pričama snimljeni su filmovi «Tarzanova smrt», «Idiot iz Ksenemundea», «Izgubljeno lice», «Vampiri, komp.», a on je bio scenaristi i koscenarista nekoliko filmova, TV serija i radio drama. Prevođen je u SAD, Engleskoj, Nemačkoj i uvažavan kao originalan autor specifične osećajnosti i intrigantnih ideja, čija dela svakako zauzimaju mesto u istoriji naučne fantastike.