Mada je na početku svog stvaralačkog zenita, Irac Jan Mekdonald (1960), već je stekao zavidan ugled kod čitalaca i velike simpatije kritike; neki kritičari čak ga nazivaju 'spasiteljem naučne fantastike' jer je žanru udahnuo novi polet. Prvu priču, «Ostrvo mrtvih» objavio je 1982.g a prvi roman «Bespuće» pojavio se 1988.g. «Bespuće» je remek-delo koje pleni vizijom i raskošnim stilom; njime je Mekdonald na velika vrata uveo hispanpamerički 'magijski realizam' u naučnu fantastiku istovremeno podsećajući na žanrovske korene u ranim knjigama Reja Bredberija i Kliforda Simaka. Priča sazdana od niza labavo povezanih epizodama vodi čitaoce na teraformirani Mars kojim krstare vozovi sve do izgubljenog mesta Bespuća, prepuna je neobičnih likova čudnovatih shvatanja i postupaka; ova svojevrsna oda Makondu (iz Markesovih «Sto godina samoće») ne ostavlja nikoga ravnodušnim i uverljiva je potvrda da dobra literatura ne poznaje žanrovske granice. Magijskom i magičnom Marsu, Mekdonald se vraćao nekolikim pričama da bi 2001.g. objavio i nastavak «Bespuća», roman «Ares ekspres» koji širi i dopunjuje sliku datu u prvom romanu, ostajući jednako zavodljiv i poetičan. Svoje dotada napisane priče Mekdonald je sabrao u zbirci «Snovi o carstvu» (1988). Drugi Mekdonaldsov roman «Na plavoj Šestici» pojavio se 1989.g. i bavi se utopijom u kojoj je zločin biti nesrećan. Sledeći roman «Kralj jutra, Kraljica dana» iz 1991.g., bavi se fenomenom spoznaje i upravljanja 'mitosvešću' kroz tri generacije; svaki od tri segmenata pisan je u drugačijem maniru, od stilova Jejtsa i Džojsa do jezika savremenih medija. Sledeća Mekdonaldova zbirka priča «Govoreći u transu» (1992) niz je jarkih i začuđujućih prizora bogate atmosfere. Roman «Srce, šaka i glasovi» (1992) slika je dve grupe ljudi različitih religijskih opredeljenja koji, u budućnosti, nastoje da nametnu svoja shvatanja. Roman «Nekrovil» (drugi naziv «Terminal kafe») (1994) izuzetna je slika košmarne budućnosti u kojoj mrtvi, zahvaljujući nanotehnologiji, žive svoj drugi život što donosi novu moralnu i geopolitičku sliku sveta. Manipulisanje javnošću specijalnim tehnikama, uz ljudski toplu priču o hodočašću kroz Japan 21. veka, teme su mini romana «Makaze seku papir omotava kamen» (1994). Susret sa vanzemaljskim oblicima života koji su se, u paketu, spustili u Afriku i tamo razvili i razmnožili, bespovratno menjajući čitav svet, tema je romana «Čaga» (drugi naziv «Obala evolucije») iz 1995.g; nastavak ove priče je u romanu «Kirinja» iz 1998.g. Treći roman iz «Čaga» serijala «Tendelina priča» (2000) dovodi ove vanzemaljsce u pastoralnu Englesku, pred devojčicu čiji se svet, do tada, završavao na granicama njenog okruga. I roman «Žrtvovanje budala» (1996) bavi se odnosom ljudi i vanzemaljaca, koji su se spustili na Zemlju da tu i ostanu. Najnoviji roman «Reka bogova» (2004) dešava se 2047.g. na dan stogodišnjice Indije i prati živote deset ljudi, od glumaca, biznismena, političara, sitnih uličnih razbojnika, 'Krišninog policajca', do stručnjak za veštačku inteligenciju, turiste sa Zapada i naučnika koji pokušava da otkrije tajnu vanzemaljskih artefakata u orbiti oko Zemlje; roman daje sveobuhvatnu sliku bliske budućnosti iz vizure Trećeg sveta. Dosadašnja dela Jana Mekdonalda svojom domišljatošću, intrigantnim sagledavanjem problema budućnosti, izuzetnim sećajem za pojedinačne ljudske sudbine i briljantnim stilom uvrstila su ga među velikane svetske naučne fantastike; njegove nove knjige svakako će potvrditi ovaj status.