Matematički institut SANU

Seminar za istoriju i filozofiju matematike, mehanike i astronomije

PLANA RADA ZA DECEMBAR 2014.

Utorak, 16. decembar 2014. u 12:15 sati

Mr Natalija Jelenković, profesor matematike i informatike, Beograd

ISTORIJAT MERNIH INSTRUMENATA U MATEMATICI

Rezime: Kroz istoriju razvoja matematike, uporedo sa razvojem brojeva i brojanja, mera i merenjem različitih veličina, nastajali su instrumenti koji su omogućili stvaranje i razvojem matematike, kao samostalne i primenjene naučne discipline. Cilј predavanja je prezentovanje uporedne analize nastanka mernih instrumenata i neophodne matematike (geometrije, trigonometrije, algebre, aritmetike, analize).

Utorak, 23. decembar 2014. u 12:15 sati     

Prof. Dr Katica (Stevanović) Hedrih, Matematički institut SANU

Povodom ENOC Vienna 2014: 53 godina konferencija Nelinearnih oscilacija i nelinearne dinamike: ICNO Kiev 1961 – ICNOCracow1990, ENOC Hamburg 1993- ENOC Vienna 2014

Rezime: Prikazuju se dostignuća Nelinearne dinamike i njene primene u raznim oblastima nauka, a povodom, u julu održane konferencije Evropskog društva za mehaniku ENOC Vienna 2014. Ukazuje se i na vodeće svetske naučnike i njihove doprinose nelinearnoj dinamici , kao i utemelјivače ove serije konferencija, koju je otpočeo akademik Jurij Aleksejevič Mitropolјski. Daje se osvrt i na rezultate učesnika, ove serije konferencija, iz Srbije, kao i na rezultate naših autora u ovoj oblasti, kao i publikacija u periodu od proteklih pola veka. Ističe se i aktuelnost primene Petrovićeve teorije: Elementi matematičke fenomenologije i fenomenološkog preslikavanja i samerlјivost iste sa Teorijom stabilnosti Ljapunova.

Utorak, 30. decembar 2014. u 12:15 sati

Prof. Dr Milan Božić, Matematički fakultet, Beograd

KOPERNIK versus BRAHE

            Rezime: Kada je, sredinom 16. veka, Kopernik, pred smrt, objavio svoju znamenitu tezu da se sve planete okreću oko Sunca a ne oko Zemlјe, tadašnje stanje nauke ga nije ni u najmanjoj meri podržavalo. Suprotno rasprostranjenom mišlјenju, protiv Kopernika, a tačnije kopernikanaca jer on za života nije mogao da brani svoju tezu, nisu bili samo Crkva nego i (tadašnja) nauka na čelu sa najvećim astronomom te epohe Tihom Braheom. Na neke od naučnih evidencija koje podržavaju ovu, sada znamo, tačnu tvrdnju, čekalo se dva, pa i tri veka! Bez obzira na to, Kopernik je brzo stekao brojne pristalice i u roku od stotinak godina, njegov heliocentrični sistem je postao opšteprihvaćen. U predavanju ovaj fenomen objašnjavamo metodologijom znamenitog fizičara, istoričara i filozofa nauke Tomasa Kuna (Thomas Kuhn, 1922-1996) koji je u istoriju nauke uveo i analizirao koncept promena naučnih paradigmi.

           

Seminar se održava u sali 301F u Institutu, na 3. spratu, lift levo gledano sa ulaza, u zgradi preko puta zgrade SANU (nekadašnja SDK), Knez Mihailova 36.

Rukovodilac Seminara

Prof. Dr Milan Božić


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži