MATEMATIČKI INSTITUT SANU, ODELJENJE ZA MEHANIKU
http://www.mi.sanu.ac.rs/colloquiums/mechcoll.htm
http://www.mi.sanu.ac.rs/colloquiums/collsems.htm
PROGRAM SEMINARA MEHANIKE ZA APRIL 2011.
Predavanja će se održavati sredom sa početkom u 18.00 časova, u sali 301 F na trećem spratu zgrade Matematičkog instituta SANU, Knez Mihailova 36/III, (zgrada preko puta glavne zgrade SANU).
Mehanički modeli dvostrukih DNK lanaca
Vetar kao obnovljivi izvor energije
Sreda, 20 april 2011 u 18 sati 1151 predavanje
Andjelka N. Hedrih, Državni Univerzitet u Novom Pazaru, Departman za bio-hemijske i medicinske nauke, Novi Pazar, Srbija
Mehanički modeli dvostrukih DNK lanaca
Sažetak: DNK je biološki polimer čija je osnovna uloga da kodira genetsku informaciju. Da bi ostvario funkciju DNK molekul mora da se kreće i stupa u interakciju sa drugim molekulima, te se može posmatrati kao mehanički sistem na nano nivou. Postoje različiti pristupi proučavanja mehaničkih svojstava DNK molekula (eksperimentalni , teorijsko modelovanje). U literaturi se navode različiti mehanički modeli dostrukog DNK lanca (dDNK). Svaki od modela se bavi određenim aspektima DNK molekula (biološki, fizički, hemijski procesi u kojima učestvuje DNK). Pojedini modeli se bave opisivanjem mehanike kretanja DNK molekula (asimetrično i simetrično, pomeranje dugih i kratkih segmenata DNK, uvrtanje i rastezanje. Razmotrićemo pojedine mehaničke modele dDNK: modele DNK polimera, model elastičnog štapa, model mreže, model torzionih opruga, modele koji podržavaju postojanje solitona u DNK lancu i modele višestrukih klatna/višestrukih lanaca i istaći specifičnost svakog modela. U modelima višestrukih klatna/višestrukih lanaca koje su postavili Hedrih (Stevanović) i Hedrih, DNK je predstavljena kao sistem homogenih višestrukih klatna/višestrukih lanaca čiji oscilatorni signali mogu da se razmatraju kroz sistem sa slobodnim i fiksiranim krajevima. Modeli se razlikuju po načinu povezivanja materijalnih tačaka (nukleotida). Postoje nekoliko tipova ovih modela: model sa idealno elastičnim svojstvima, model sa naslednim svojstvima i model frakcionog reda. Za neke od modela višestrukog klatna izračunali smo prenos energije kroz dDNK lanac. Smatramo da su modeli dDNK u vidu višestrukog klatna prigodni za eksperimentalnu proveru visko-elastičnih svojstava DNK.
Ključne reči: DNK modeli, elastičnost, visko-elastičnost, mehanički nasledni elementi, signali, sopstveni modovi.
Literatura:
1. Cocco, S.J., Marko, F. and Monasson, R. (2002) ‘Theoretical models for single-molecule DNA and RNA experiments: from elasticity to unzipping’, C. R. Physique., Vol. 3, pp.569–584.
2. Gore, J., Z. Bryant, M. Nöllmann, M.U. Le, N.R. Cozzarelli, C. Bustamante. DNA overwinds when stretched. Nature. 442: 836-839, 2006
3. Eslami-Mossallam, B. and. Ejtehadi, MR (2009) ‘Asymmetric elastic rod model for DNA’, Phys Rev E Stat Nonlin Soft Matter Phys.,Vol. 80, (1 Pt 1) 011919.
4. Hennig, D., J.F.R. Archilla. Stretching and relaxation dynamics in double stranded DNA. Physica A. 331:5790–601, 2004
5. Hedrih (Stevanović), K.R. and Hedrih, A.N. (2010) ‘Eigen modes of the double DNA chain helix vibrations’, J. Theor. Appl. Mech., Vol. 48, No. 1, pp.219-231.
6. Hedrih (Stevanović), K.R. and Hedrih, A.N. (2009)b ‘Considering vibrations of the double DNA main chains by using two models: hereditary and fractional order model’, Proceedings of 10th Conference on dynamical systems theory and applications. (J. Awrejcewicz, M. Kaźmierczak, P. Olejnik, J. Mrozowski, ed) Łódź: Department of Automatic and Biomechanics, Vol. 2, pp. 829-838.
7. A.N.Hedrih. Mechanical models of the double DNA. International Journal of Medical Engineering and Informatics(IJMEI). in press
8. Kovaleva, N. and Manevich, L. (2005) Localized nonlinear oscillation of DNA molecule. Proceedings of 8th conference on Dinamical systems theory and applications, December 12-15, 2005, Lodz, Poland, pp 103-110.
Sreda, 27 april 2011 u 18 sati 1152 predavanje
Prof. dr Dušan Mikičić, Matematički institut SANU, Beograd
Vetar kao obnovljivi izvor energije
Sadržaj: Kinetička energija sadržana u kretanju vazduha oduvek je privlačila pažnju istraživača. Osnovni razlozi za to su: 1) Neograničene rezerve energije u vetru. 2) Laka konverzija u mehaničku i električnu energiju pomoću vetrogeneratora. 3) Ekološki čista konverzija bez CO2, SO2, NOx, bez zagadjenja vode, vazduha i zemljišta. 4) Danas (2011 godina), svetska produkcija električne energije iz svih izvora je 17000TWh/g, pri čemu su obnovljivi izvori energije produkuju oko 4000TWh/g. Već 2030 godine svetska produkcija će biti 23000TWh/g, pri čemu će obnovljivi izvori produkovati 12500TWh/g (Hidro – 4000, Vetar – 4500, PV – 1000, Biomasa – 1700, ST – 1000) TWh/g. U ovoj prezentaciji biće prikazani praktični rezultati u primeni energije vetra u Svetu, Evropi i Srbiji.
Predavanja će se održavati sredom sa početkom u 18.00 časova, u sali 301 F na trećem spratu zgrade Matematičkog instituta SANU, Knez Mihailova 36/III, (zgrada preko puta glavne zgrade SANU).
Poziv naučnicima i istraživačima da prijave svoja predavanja
Prijava potencijalnog predavača treba da sadrži apstrakt predavanja do jedne stranice na srpsko jeziku ćirilicom i prevod na engleski jeѕik, kao i CV obima do dve stranice. Prijavu poslati na adresu upravnika Odeljenja za mehaniku u vidu Word DOC na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Katica R. (Stevanović) Hedrih
Upravnik Odeljenja za mehaniku
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
