U Kolarčevoj zadužbini: CIKLUS
NASTANJIVOST: KLJUČNI POJAM ASTROBIOLOGIJE
Autorski ciklus predavanja DR MILANA M. ĆIRKOVIĆA*,
naučnog savetnika Astronomske opservatorije Beograd
u četiri dela:
– Nastanjivost svemira - 17. maja
| U uvodnom predavanju biće dat kratak presek epistemološkog i metodološkog značaja pojma nastanjivosti za savremenu astrobiologiju. Zatim će biti razmotren problem „finih podešavanja“, odnosno antropičkih koincidencija koje su utemeljene u empirijskoj činjenici nastanjivosti našeg svemira, na zadovoljavajući način opisanog Novim standardnim kosmološkim modelom. Na taj način, biće data neophodna kosmološka „scenografija“ naspram koje se odigravaju sva moderna astrobiološka istraživanja, kao i perspektive za plodotvornu interdisciplinarnu saradnju kosmologije i fundamentalne fizike na jednoj, i astrobiologije na drugoj strani. |
– Nastanjivost galaksija - 24. maja
| Na ovom predavanju biće uveden pojam Galaktičke nastanjive zone i biće razrađena veza nastanjivosti sa hemijskom evolucijom galaksija i katastrofičkim događajima kao što su supernove ili gama-bleskovi koji utiču na nastanjivost zemljolikih planeta. Takođe će biti prezentovani neki od rezultata savremene teorijske astrobiologije koji se odnose na raspodelu starosti potencijalno nastanjivih planeta i numeričke simulacije galaktičke nastanjivosti kojima se već izvesno vreme sa uspehom bave i beogradski astronomi. |
– Nastanjivost planeta - 31. maja
| Planete se praktično po definiciji smatraju glavnim akterima astrobiološke drame, te ćemo u ovom predavanju razmotriti standarde nastanjivosti zemaljskih planeta, cirkumstelarnu nastanjivu zonu i pojedine primere iz raznolikoh „zoološkog vrta“ ekstrasolarnih planeta. Biće takođe reči i o izuzetno kontroverznoj hipotezi „retke Zemlje“ koja je u vreme svoje pojave (2000. godine) predstavljala prvi ozbiljni teorijski okvir za evaluaciju astrobioloških hipoteza.. |
– Egzotična nastanjivost: mala tela, jovijanske atmosfere i
drugi nestandardni habitati - 7. juna
| Egzotična nastanjivost: mala tela, jovijanske atmosfere i drugi nestandardni habitati Naša antropocentrična vezanost za planete ne treba da nas zaslepi toliko da se ne pozabavimo i drugim mogućim habitatima, poput satelita džinovskih planeta, kao i njihovih atmosfera, ali i objekata kao što su asteroidi, komete i džinovski međuzvezdani oblici. Svi ovi egzotični potencijalni habitati testiraju, na način koji ima naučnofantastične elemente – ali bez pežorativne konotacije – same konceptualne granice pojma nastanjivosti. |
Ulaz slobodan.
|
U Maloj sali Kolarčeve zadužbine
|
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
