Pitanje: Zašto je pitanje otkrivanja svemira bitno?

Odgovor: U ljudskom operativnom sistemu kao načinu razmišljanja koji se prenosi i prepisuje generacijama upisana je želja za spoznajom. Ta zelja se nije samo prenosila već i nadogradjivala. Ljudska glad za znanjem je ona sila koja je postepeno stvorila sve nauke, i bespovratno izmenila i odredila celokupni način života. Znatiželja i potreba nas je napravila tehnološkom civilizacijom.

To je prosto potreba i posledica opšte evolucije. Otkrivanje kosmosa ima možda najznačajnije mesto jer naše potrebe za evolucijom su porasle ( klimatske promene, prenaseljenost, nedostatak resursa, nesavesnost) . Sama evolucija ili napreduje ili nazaduje, sredine nema.

Pitanje: Vanzemaljci - mit ili stvarnost?

Odgovor: Veoma važno pitanje koje je često gurnuto ispod tepiha. S psihološke strane čovečanstvo se oseća usamljeno. Otkrivanje Svemira nam pomaže da postavimo sebe na pravo mesto i poziciju. Bez shvatanja našeg mesta u Kosmosu osećamo zbunjenost. Pitanje vanzemaljaca je gotovo ekvivalentno pitanju naše svrhe.

Ko smo? Odakle dolazimo? Da li smo zaista sami? Poznavanje zakona fizike nas donekle pesimistički podseća na našu uslovljenu ograničenost, ali matematika te statistika i geometrija kao njeni delovi nas opominju da je otkrivanje Svemira naša sveta dužnost i lična radost.

Pitanje: Ograničenost u zakonima fizike?

Odgovor: Sadašnji nivo razvoja fizike nam govori da iako postoje čak milijarde galaksija koje možemo videti putovanje ili samo komuniciranje na relaciji udaljenih tačaka i naše planete je nemoguće. Ipak, kako za ljudski rod tako i za naučne discipline važi isto pravilo evolucije: degradacija ili razvoj, pa će tako neki nov razvoj same fizike doneti nove mogućnosti kojih sada nismo ni svesni.

Pitanje: Ima li Kosmos granicu?

Odgovor: . Znamo pouzdano iz posmatranja da se Kosmos širi u svim mogućim pravcima. Naša moć da vidimo u daljinu je limit onoga što smatramo vidljivim delom Kosmosa.. Danas je to nekih 13 milijardi svetlosnih godina (svetlost koja od trenutka svog nastanka kreće i putuje neprekidno 13 000 000 000 godina najvećom mogućom brzinom). Medjutim znamo da još mnogo toga ne vidimo u odnosu na taj vidljivi deo. Naše otkrivanje Svemira doprinosi i prividnom rastu našeg poimanja veličine samog Svemira. Granica se vremenom širi.

Pitanje: Šta su to crne rupe?

Odgovor: To su drevni artifakti koji nam pomažu da saznamo više o našoj prošlosti. Crne rupe su objekti u svemiru čija svojstva deluju neobično na okolinu. Na primer najznačajniji objekat u celoj našoj Galaksiji je crna rupa oko koje se i sad okrećemo velikom brzinom zajedno sa našim sunčevim sistemom. Da pojasnim: svako od nas se u životu kreće oko nečega: neko oko karijere, neko oko porodice, neko oko nauke, neko oko devojke ili dečka, neko oko novca, ali svi zajedno se okrećemo oko te čarobne pojave zvane crna rupa. Galaksija u kojoj živimo se okreće oko crne rupe. Najintrigantnije u celoj priči je da sama crna rupa ima metode da sakrije dogadjanja unutar sebe kao i tajnu svoje apsolutne moći nad svima nama. Svetlost koja je, kako je nama poznato najbrža, čestica ne može pobeći iz tog ringišpila sile.

Pitanje: Zvuči kao fantastika, ali ipak, da li zaista postoje te crne rupe? Kako to da je svetlost čestica?

Odgovor: Probajte sami da otkrijete o čemu se tu radi, verujem da ćete se barem lepo zabaviti tržeći odgovor. Otkrivanje Svemira je ujedno i veoma zabavan proces, znam iz ličnog iskustva.

Pitanje: Da li je otkrivanje svemira isključivo povezano sa astronomijom, fizikom, matematikom, kosmologijom, itd...?

Odgovor: Svako ko je ikada stao ispred noćnog neba i uperio pogled ka zvezdama je učesnik u razotkrivanju misterije zvane Kosmos, prosto to nam je upisano u genima. Kolektivno ili individualno svi smo učesnici bez izuzetaka. Pojedini sastavni elemeni našeg organizma su stvoreni u ekspozijama starih zvezda, a još uvek nas bez izuzetaka prožima energija velikog praska iz koga je Kosmos i nastao. To prožimanje je tanušno i nevidljivo ali nesumljivo za svaki deo Svemira . Pozadinsko zračenje je evidentno i za nas i za bilo koju vanzemaljsku civilizaciju bezuslovno. Svi smo učesnici u misteriji bez razlike.

Pitanje: Da li to znači da je za Vas lično samo otkrivanje Svemira romantična misterija?

Odgovor: Ne, za mene je otkrivanje Svemira potreba. To je Nada, nas kao vrste, naša sudbina.

Autor:

Željko Kovačević