Cydonia područje na Marsu obiluje mnoštvom niskih brežuljaka koji su “modeliranjem” poprimili čudne oblike. ” Grad ” na Marsu je skupina piramidastih brežuljaka od kojih najveći ima nekoliko kilometara u osnovi. Mišljenja su podeljena: neki naučnici smatraju da su piramide stenovite formacije nastale eolskom erozijom, dok neki istraživači u raštrkanim brežuljcima Cydonie vide dokaz “srušenih gradova i tvrđava”. Posmatrajući ovu sliku na internetu mnogi su zaključili da je ovo samo veći kamen čije su strane uglačane delovanjem eolske erozije. Međutim, vetar je mogao da uglača spoljašnje strane, ali šta je sa njegovom osnovom? Kako je moguće da je njegova osnova, koja nije izložena eolskoj koraziji, ravna? Kamenje nastaje usled drobljenja stena, kompaktna stenovita masa najpre prska a zatim se pretvara u drobinu. To su tela nepravilnog oblika koja su kasnije izložena eroziji. Na ovom “kamenu” se vidi pukotina koja bi mogla da sugeriše da stena, od koje je on nastao, ne puca pravolinijski pa se postavlja pitanje kako je moguće da ovaj “kamen” ima takvu osnovu da, od ćoška do ćoška, svom svojom težinom leži na tlo. Ako je to I moguće moralo bi da je I okolina ove piramide nastala na isti način. Međutim, u okolini ove piramide se vide tela koja nisu pravilnog oblika I nemaju ravnu, ni četvrtastu osnovu.

Ako pretpostavimo da su piramide na Marsu tela koja nisu nastala drobljenjem stena već su to kompaktne stenovite mase, I da je vetar samo oblikovao strme strane, postavlja se pitanje kako je moguće da veći broj stena, na jednom mestu, bude formiran takvog prečnika da je dovoljna samo eolska erozija da u osnovi nastane kvadrat? Znači I piramida koja ima u osnovi nekoliko kilometara nije postala na primer duguljasta ili nekog nepravilnog oblika već simetričnog prečnika. Stene na Zemlji su nesimetričnog prečnika I od tolikog tela još nije nastala piramida.

Postavlja se pitanje šta je neverovatnije: da je ovakve strukture mogla da stvori priroda ili da ih je stvorila neka inteligentna civilzacija?

Jelena Pavlović