Dana 25. novembra 1915. godine, Ajnštajn je objavio svoje najveće delo: opštu relativnost. Teorija je transformisala naše razumevanje zakona prirode i celokupne istorije kosmosa, dosežući do porekla samog vremena
Opširnije: Unutar Ajnštajnovog uma | Ceo dokumentarac
Write comment (0 Comments) 
Između 12 I 13 avgusta očekuje nas nekoliko interesantnih astronomskih događaja koje ne treba propustiti, a to su delimično pomračenje sunca, kiša meteora Perseidi kao i parada 6 planeta oi sve je to vidljivo sa naših prostora!
Opširnije: Najuzbudljivija noć 2026? Pomračenje sunca, kiša meteora Perseidi i parada 6 planeta!
Write comment (0 Comments) 
Ispostavlja se da se svuda zagreva brže od ostatka sveta. Svaki region, svaka zemlja, svi oni, brže od ostalih. Možda osećate mali problem sa ovim. Naslovi su stvarni, novine su stvarne, a ipak nešto ne štima. Hajde da pogledamo.
Opširnije: Klima: kako je moguće da se svako mesto na planeti zagreva „brže od proseka“?
Write comment (0 Comments) 
Ledeni meseci gasovitih džinova predstavljaju najbolje kandidate za potragu za vanzemaljskim životom u sunčevom sistemu, jer smo u prethodnim decenijama istraživanja, otkrili da u svojoj unutrašnjosti skrivaju velike tečne vodene okeane, ali glavni izazov je kako proći kroz kilometre leda stotinama miliona kilometara daleko od Zemlje.
Opširnije: Krioboti – Kako doći do tečnih okeana ledenih meseca?
Write comment (0 Comments) 
Kada sam kupila svoj prvi teleskop 2020. godine, mislila sam da sam spremna da snimim ceo univerzum. Spojler: Nisam bila. U ovom videu, osvrćem se na deset najvećih lekcija koje sam naučila u astrofotografiji - od izbora pogrešnog prvog teleskopa do shvatanja da nijedan softver ne može da popravi loše podatke.
Opširnije: 10 stvari koje bih volela da sam znala o astrofotografiji
Write comment (0 Comments) 
Ali na nezamislivo kratak trenutak, najtoplija materija koju su ljudi ikada stvorili i izmerili ne pojavljuje se u dalekoj galaksiji. Pojavljuje se ovde — na Zemlji.
Opširnije: 5 misterioznih signala iz svemira koje naučnici još uvek ne mogu u potpunosti da objasne
Write comment (0 Comments) 
Svemirski teleskop „Nensi Grejs Rim“ je sada završen i trenutno prolazi kroz završne provere u Centru za svemirske letove Godard u Merilendu. Opservatorija visoka 42 metra biće lansirana raketom „Falkon Hevi“ kompanije „Spejs Eks“ i preći će više od milion kilometara pre nego što stigne na svoje operativno odredište, Lagranžovu tačku 2. Lansiranje iz NASA-inog svemirskog centra „Kenedi“ zakazano je za septembar 2026. godine, pre roka i ispod budžeta....
Opširnije: NASA završava svoju sledeću veliku opservatoriju: Rimski svemirski teleskop Nensi Grejs
Write comment (0 Comments) 
Opširnije: Ekstremno veliki teleskop (ELT) dostigao istorijsku prekretnicu u Čileu
Write comment (0 Comments) 
K2 18b je egzoplaneta udaljena 124 svetlosnih godina od Zemlje, a interesantna je po tome što je poslužila kao prototip novog tipa planeta poznatijeg kao Hiceanske planete, ali posebno je poznata po kontroverznoj detekciji biomarkera u njenoj atmosferi od strane teleskopa James Webb.
Opširnije: K2 18b – Hiceanski svet sa intrigantnim naznakama vanzemaljskog života
Write comment (0 Comments) 
Ali na nezamislivo kratak trenutak, najtoplija materija koju su ljudi ikada stvorili i izmerili ne pojavljuje se u dalekoj galaksiji. Pojavljuje se ovde — na Zemlji.
Opširnije: Gde je najtoplije mesto u univerzumu?
Write comment (0 Comments) 
Koja je najveća zvezda u univerzumu? Odgovor koji vam Gugl daje je POGREŠAN.
Opširnije: Najveća zvezda u univerzumu
Write comment (1 Comment) 
U ovom videu iz Laboratorije Kosmik Kuriositi, istražujemo:....
Opširnije: Od čega je napravljen univerzum? | Objašnjenje Higsovog bozona
Write comment (1 Comment) 
""Prikazujem trostruku postavku, metod poravnanja i kako sam paralelno snimio tri skupa slika. Zatim analiziram stvarne podatke (neobrađene kadrove i stekove) po pikselima da bih uporedio vidno polje, veličinu zvezde, ponašanje uglova i ukupnu upotrebljivost. Takođe delim zašto je varijacija uzorka važna i koji bih izabrao na osnovu svojih rezultata.
Write comment (0 Comments) 
Istraživač Marsovih Meseca ili skraćeno MMX je planirana misija Japanske svemirske agencije, sa ciljem uzimanja uzoraka sa Marsovog najvećeg meseca Fobosa I povratak ovih uzoraka na Zemlju. U ovom videu govoriću o tome kako će izgledati ova misija, i o tome šta nam sve može otkriti o Marsu i njegovim mesecima.
Opširnije: Kako će misija MMX vratiti uzorak sa Fobosa na Zemlju?
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
