Prestupna godina prije Gregorijanskog kalendara je imala na kraju 13. lunarni mjesec.Ovaj 13.mjesec je pomicao Novu Godinu dublje u proljeće kad je vegetacija već snažno krenula onemogućavavući tako uspješno kalemljenje i presađivanje voćki.Dakle, uvođenjem Gregorijanskog kalendara otpada potreba za trinaestim lunarnim mjesecom na kraju prethodne godine te tako godina varira samo l dan
što značajno ne pomjera optimalno vrijeme poslova oko voćki.
Ovakvo logično objašnjenje dokida tradicionalni oprez oko rada u voćnjaku u toku svake četvrte godine
Write comment (0 Comments)
Hahaha, slažem se s tobom Nikola, ali podaci su prilično šturi. Valjda možeš da zaključiiš iz tih priloženih filmića da to i nije bilo bog zna kakvo rastojanje u pitanju.
Priča je više kuriozitet a ne neki ozbiljan projekat. Uostalom, kako i sami kažu, cilj je propaganda i ohrabrivanje deci da maštaju i sanjaju
Write comment (0 Comments)
Dobro odabrana tema D.Dragovića.
Samo podsećam, a na bazi dostupnih podataka. Sa aspekta ekologije najbolji je vodonik kao gorivo i kiseonik kao oksidat. Oni nisu toksični i ne daju nikav štetan produkt sagorevanja. Ali pri izboru goriva uzimaju se u obzir ne samo ekološki zahtevi, nego i konstruktivne karakteristike raketa i drugih aparata letenja. Za konstruktore je važna gustina goriva i temperatura njegovog ključanja i topljnja. Sa tog aspekta vodonik nije sasvim idealan, eksplozivan je i zauzima veliku zapreminu zbog male gustine. Najzahvalniji tip goriva sa konstruktivnog aspekta je nesimetrični dimetil–hidrazin (UMDH, tj. НДМГ) i azotna kiselina. Nesimetrični dimetil–hidrazin jedan od najtoksičnijih komponenti raketnog goriva (naziva se “geptil”).
Kao primer navodim da su izmene u zdravlju altajaca toliko značajne da ih je moguće uporediti sa “černobilskom decom koja su rođenja posle havarije na ćernobilskoj AE” (1986.god).
Mnogi instituti u Rusiji rade na analizi ekoloških (čitaj zdravstvenih) posledica upotrebe ovog goriva (referati se publikuju na njihovim sajtovima i svima su dostupni). Radi se i na iznalaženju novog, adekvatnog goriva. Medjutim, mnogo je tu problema. Glavni, čini se opet, finansijski.
Write comment (0 Comments)
Dobar i zanimljiv tekst, Draško (po običaju)... samo fale oni najinteresantniji podaci, koliko dugo je leteo taj avion i koje rastojanje je prevalio od trenutka kada je pušten u samostalan let? Mada, mislim da bi bilo bolje da su izveli još koij let, umesto što su ga odmah smestili u muzej.
Write comment (0 Comments)
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
