Jedan čitalac pita:
Ako je perihel najbliža tačka Suncu, zašto je tada zima? Logikom se zaključuje da je tada leto, što smo blizi Suncu, toplije je?
|
Pre svega kada je Zemlja najbliže Suncu zima je SAMO na severnoj Zemljinoj polulopti. Na južnoj je leto. Dakle, rastojanje Zemlje od Sunca nema uticaj na godišnja doba, a time nema (značajan) uticaj ni na temperaturu.. Uticaj međutim ima nagib Zemljine ose. Da tog nagiba nema ne bi bilo ni godišnjih doba. Evo članka za astronome početnike :) o tome.
Postoji jedan lep, ali pogrešan odgovor na ovo pitanje, a on glasi: zimi je hladno jer se tada Zemlja nalazi daleko od Sunca. A opet, leti je toplo jer je Zemlja blizu Suncu. Pogrešno!
Pre svega, razlika između najvećeg i najmanjeg rastojanja Zemlje od Sunca je gotovo zanemarljiva. Kada mu je najbliža Zemlja je od Sunca daleko 147 miliona kilometara, a kad je najdalja 152 miliona kilometara. A to vam je kao kad se od peći nalazite metar i po daleko, pa, da biste se više ugrejali, priđete pećki 5 cm bliže. Od toga se baš i ne biste ugrejali.
Eto je l’ sad jasno da je zimi hladno iz nekog drugog razloga? Nije? E pa ako baš hoćete naša planeta je baš u sred zime, kada vladaju najveći mrazevi i studen lomi kamen, a reke se lede, dakle Zemlja je baš tada najbliža Suncu. A u sred leta, kada vladaju velike žege i čovek ne može da preživi bez sladoleda, Zemlja je najdalja od Sunca.
Eto! Znači, nije daljina razlog zašto je zimi hladno. Pa šta onda jeste razlog?
Jednak broj Sunčevih zraka pada na Zemlju, samo pod različitim uglom, što znači da jednaka energija mora da greje površine različite veličine. |
Razlog je nagib Zemlje prema Suncu. Ili malo stručnije, nagib Zemlje u odnosu na ekliptiku, a ekliptika je ravan u kojoj se Zemlja kreće oko Sunca.
Pogledajte crtež. Na njemu je nacrtana i osa oko koje se Zemlja obrće pa lepo vidimo kako je Zemlja nagnuta na jednu stranu. I taj nagib naša planeta zadržava tokom celog puta oko Sunca. I leti i zimi nagnuta je na istu stranu.
U januaru nas zraci Sunca obasjavaju iskosa, pod oštrim uglom, pa ista količina Sunčeve energije obasjava veću površinu nego u isto vreme na južnoj Zemljinoj polulopti. I kod nas je zato hladno, a u Australiji toplo. I zato je na Zemljinim polovima, severnom i južnom, uvek ledeno hladno.
Sem toga, zimi nas Sunce kratko greje jer brzo zalazi pa su noći su duge. A noći su duge, odnosno Sunce brzo zalazi, opet zbog tog nagiba. Jednostavno, zar ne?
A na drugoj, južnoj Zemljinoj polulopti sve je obrnuto (pa im Deda Mraz dolazi u sred leta). Kod njih je zima baš kad je naša planeta najdalje od Sunca i leto je kad je Zemlja najbliža Suncu. Ali, rekosmo, ta promena rastojanja između Zemlje i Sunca, nije baš neka. Važan je nagib.
Zbog tog nagiba i postoje godišnja doba. Da Zemlja stoji uspravno ne bi ih bilo.
Evo članka koji gore rečeno objašnjava stručnije i detaljnije:
Evo i članka koji govori o prividnom kretanju Sunca oko Zemlje.