(NGC 3372)

kliknite na sliku

Nazivi na slici označavaju neke upadljive oblike u području Magline Carina. Pravouganici ograničavaju oblasti koja su prikazana uvećana niže. Nekoliko najsjajnijih zvezda su označene svojim kataloškim brojevima (CPD: Cape Observatory Photographic Durchmusterung, HD, HDE: Henry Draper Catalog). To su najtoplije i najmasivnije poznate zvezde. Sjajne zvezde izvan zbijenog jata Trumpler 14 pripadaju drugom velikom jatu, Trumpler 16, u koji je takođe uključena i čudesna zvezda Eta Carinae. Nekoliko objekata su složeni sistemi: HD 93129 se sastoji od tri zvezde. HD 93160 i HD 93161 su binarni sistemi.

Na 7,5 hiljada svetlosnih godina daleko od nas, u sazvežđu Karina (lat. Carina, Pramac), proteže se sjajna, gigantska maglina, po sazvežđu u kom je vidimo, nazvana Maglina Karina. Iz daljine posmatrana, na snimcima Hablovog teleskopa, svojom lepotom i fantastičnim oblicima oduzima dah i mnogi umetnici je gledaju kao nedostižni uzor prirode. U stvarnosti, međutim, Maglina je surovo područje u kome divljaju snažni vetrovi a mlade, tek rođene džinovske plave zveze, moćnim ultraljubičastim zracima prže i razaraju poslednje ostatke oblaka gasa i prašine od kojih su i same nastale.

Maglina je je jedno od najvećih područja oblaka jonizovanog vodonika i prašine u čitavoj galaksiji. Ti oblaci su mesta u kojima nastaju zvezde, ponekad i hiljade njih u jednom oblaku. Maglina Karina je četiri puta prostranija (preko 200 svetlosnih godina), a i sjajnija od čuvene Magline Orion, a ipak je manje poznata od nje. To je nasleđe prošlosti jer se Karina nalzi na južnoj nebeskoj hemisferi i ne vidi se sa severne Zemljine polulopte gde su dogo bile najbrojnije i najmoćnije opservatorije. Maglinu je prvi zapazio francuski astronom Lakaj (Abbé Lacaille 1713-1762) sa Rta Dobre nade, 1752. gde je podigao opservatoriju i godinu dana pretraživao južno nebo.

Danas je ova maglina predmet velike pažnje astronoma. Ona je poprište burnih, ponekad i dramatičnih događaja stravične snage. U njoj provode svoj kratak i ubrzani život desetak gigantskih zvezda koje su više desetina puta masivnije od našeg Sunca. U njoj se nalazi i jedna od najmasvnijih zvezda u čitavom univerzumu. To je monstrum među zvezdama, Eta Carinae. Na kraju svog kratkog života u eksploziji nezamislive snage Eta Carinae će poslati širom galaksije svoje smrtonosne zrake. Još se ne zna tačno koliko će oni biti opasni za žiovt na našoj planeti.

U Maglini se nalaze i oblaci, i tamne, i sjajne međuzvezdane materije u čijim središtima se pale nove zvezde. Tu su i ogromni tornjevi vodonika i prašine, a tu je i stanište više velikih zvezdanih jata. Maglina Carina je ogromna laboratorija u kojoj astronomi, astrofizičari i drugi naučnici na delu posmatraju trenutke stvaranja i razaranja svetova.

Kliknite na sliku Zvezdani vatromet u maglini je počeo pre tri miliona godina kada se u njoj upalila prva generacija zvezda. Orkani zvezdanih vetrova, potekli sa tih zvezda, počeli su da paraju i cepaju oblake u maglini, stvorili su se vreli mehorovi gasa i Maglina je uzavrela. Danas je vidimo kao predivnu predstavu moćnih sila koje vladaju u dubini kosmosa.

Na ovoj zadivljujućoj fotorgrafiji koju je Svemirski teleskop Habl snimio za svoj 17-ti rođendan, pruža nam se pogled na 50 svetlosnih godina prostran centralni region Magline Karina (Maglina je inače znatno veća i prostire se na preko dvesta svetlosnih godina ). Fotografija je načinjena od 48 frejmova koje je Habl snimio Naprednom kamerom za istraživanje (Advanced Camera for Surveys). Informacije o bojama su dobijene sa Cerro Tololo Inter-American Observatory u Čileu. Crvena boja se odnosi na sumpor, zelena ne vodonik, a plava na kiseonik.

DETALJI

Maglina Keyhole

Kada je boravio u Južnoj Africi, Džona Heršel (John Herschel, 1792-1871) je osmatrao ovaj detalj Magline Karina. To je taman oblak hladnih molekula i prašine, ispresecan sjajnim filamentima vrelog gasa i sa grudvama od kojih će možda nastati neke nove zvezde. Oblak vidimo naspram sjajne pozadine obasjane obližnjim zvezdama. Heršel ga je detaljno opisao, nacrtao i nadenuo mu ime maglina Keyhole (mi bismo rekli Ključaonica), očigledno zbog karakterističnog oblika. NGC oznaka ovog oblaka je 3324. Kada je posmatrao maglinu Keyhole ona je bila upadljivija nego danas, jer je sjaj pozadine vremenom malo izbledeo. U ovom oblaku nema sjajnih zvezda, a ni bilo kakvog izvora infracrvanog zračenja. Nema dokaza da je oblak ostatak supernove.

Ovaj detalj Magline Karina dugačak je oko sedam svetlosnih godina.

(Keyhole potražite i na velikoj fotografiji, gore)

Gusenica (Caterpillar)

C2 oznaka mesta slike na velikoj slici

Kliknite na snimak

Desno, malo tamno ostrvo je Bokova globula, nazvana Gusenica (Caterpillar). Njene ivice sijaju usled fotojonizacije pod uticajem zračenja najvrelijih zvezda u obližnjem jatu. Pretpostavlja se da se u njenoj unutrašnjosti formiraju nove zvezde. Levo na slici je vrh Magline Keyhole. Iza, kroz "ključaonicu", vidi se još jedna Bokova globula.

Veliki oblaci

C3 oznaka mesta slike na velikoj slici

Kliknite na snimak

Ogromni, tmurni oblaci hladnog vodonika. Izdižu se iznad mrkog oblaka molekula na ivici magline. Taman stub prašine i gasa, nazvan "Slonova surla", još odoleva zagrevanju i razaranju ultraljubičastih zraka koji dolaze sa najsjajnijih zvezda magline. Ali njegove ivice već su se usijale.

Ovaj taman stub hladnog vodonika visok je otprilike jednu svetlosnu godinu. Izdiže se nad prostranim mrkim molekularnim oblakom. Zvezdano jato u blizini u blizini je Trumpler 14. Nastalo je pre oko 2,5 miliona godina. Crna mrlja u tom jatu je još jenda Bokova globula. Sačinjena je, kao i ostale takve globule, od hladnog molekularnog vodonika. Vidimo zapravo njenu siluetu naspram snažnog sjaja zvedanog jata.

Porodilište

D1 oznaka mesta slike na velikoj slici

Kliknite

Desno je pogled iz blizine na sam vrh stuba sa levog snimka. Iz njega na dve suprotne strane izvire snažan malz gasa izbačen iz nove zvezde sakrivene u oblaku prašine. Još jedan mlaz se vidi na ovom detalju, pri dnu slike. I on svedoči o postojanju nove zvezde.

	Ovo je pogled HST na centralno područje Magline Carina. Otkriva nam siloviti vrtlog zvezdanog porodilišta. Ove fantastiče oblike u maglini izvajao je snažan pritisak zvezdanog zračenja obližnjih monstruoznih zvezda okupljenih u zvezdana jata.
Kliknite

Kliknite

Tri usamljena ostrva hladnog molekularnog vodonika. Njihovi sjajni rubovi su posledica snažnog zračenja vrelih zvezda u okolini. Ultraljubičasti zraci tih zvezda izbijaju elekrone iz atoma vodonika i tako ih jonizuju. Verovatno se u ovim ostrvima kriju zvezde u povoju.

Kliknite

Bokove globule. Još se opiru snažnoj fotojonizaciji. Za sad su im samo ivice erodirale.

Tamna globula I zvezdani mlaz

Ovaj "punoglavac" u centru slike je oblačić hladnog vodonika povezan prašinom. Slika pruža posredne dokaze da je jenda mlada zvezda rođena unutar oblaka. Dva svetla kraka koji se pružaju od olbaka mogu biti zapravo dva mlaza koji dolaze od sakrivene zvezde. (slika je preeksponirana da bi se istakli detalji).