Ovih dana, pokušavajući da uđem u trag genezi Marsovaca u fikcijama i ustoličenja Marsa kao odrednice mnogih ljudskih maštarija, a podsećajući se kako su sve te naše fantazije bile razočarane kada su se na Mars spustile prve kosmičke sonde, pomislio sam kako je mnogim ljudima svet postao beznadan i dosadan upravo onda kada je postalo moguće objasniti ga na razuman način. Na određeni način, lepo je znati da o svetu, pa i o Mesecu, još uvek vrlo malo znamo. Izgleda da još uvek vredi zagledati u svako zrnce peska, jer se u njemu možda krije čitav novi svet - da malo pokradem Blejka. :)