Nije baš da težina lokomotive nije bitna.Svaka pruga ima svoju granicu opterećenja po osovini.Izgradnja pruga sa velikim osovinskim pritiskomje znatno skuplja.Skuple su ne samo šine nego i pragovi, pa onda donji stroj koji se sastoji iz više slojeva, pa i ta pruga je teža za održavanje i skuplja.Recimo jedan gkilogram čine za brzine do 160 i osovinskim pritiskom je bio pre par godina jedan evro.Jedan metar je težak 79 kilograma, pa vidi koliko košta kilometar pruge samo u šinamaa gde je ostalo.Sada su baterije tehnološki mnogo naprednije i odnos snage i težine povoljan pa je noguće ih ugadirti u tolikom broju na lokomktivu.Ne zaboravi da ta lokomotiva treba da vuče sebe samu plus teret.Inače sve američke dizel lokomotive imaju ugrađenu i elektro-dinamičku kočnicu koja na velikim i dugačkim padovima održava brzinu tako što se njeni elektromotori, koji se nalaze na svakoj osovini po jedan i oni su ti koji pokreću lokomotivu, vezuju tako da rade kao generatori jednosmerne struje.Do sada se ta energija trošila na posebnim otpornicima , gde se pretvarala u toplotnu.Kod električnih lokomotiva takođe mamo tu kočnicu i ona kod nas tu struju tršši na otpornicima a u svetu proizvedenu energiju vraća u mrežu.Kod ove lokomotive o kojoj je reč ta energija se koristi za punjenje baterija.