- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: petak, 11 decembar 2015 15:00
-
Autor Astronomski magazin
Fizičke konstante svemira izniklog iz postojećeg sve mira razlikuju se od roditeljskih, što stvara drugačije fizičke zakone. Ako je to tačno, iz svakog kosmosa može izroniti čitava nova realnost. Ali, to nas navodi na zanimljivo pitanje: kako izgledaju ti drugi univerzumi?
Opširnije: KAKO BI MOGLI DA IZGLEDAJUDRUGI UNIVERZUMI?
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: četvrtak, 10 decembar 2015 09:00
-
Autor Astronomski magazin
Zapravo, da bi se stvorio svemir poput našeg, mogla bi biti potrebna smešno mala količina materije, možda tek tridesetak grama. Kako Gut voli da kaže: „Svemir bi mogao biti besplatan ručak.“
Opširnije: SVEMIR NI IZ ČEGA
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: nedelja, 29 novembar 2015 20:44
-
Autor Milan Mijić
Knjiga Voltera Ajzaksona je možda najčitljivija i najpotpunija biografija Ajnštajna do sada, i u tom smislu „najbolja.“ Prvo zbog jezika, pa zbog stila, intelektualnog poštenja, korišćenja novo dostupnih materijala, i najzad zbog svega toga skupa u celini.
Opširnije: Ajnštajn - njegov život i univerzum
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 16 novembar 2015 19:32
-
Autor B92
“O poreklu vrsta” (pun naziv: Postanak vrsta pomoću prirodnog odabiranja ili Održavanje povlađivanih rasa u borbi za život) Čarlsa Darvina proglašena je za najuticajniju naučnu knjigu ikad napisanu.
Opširnije: Darvinovo delo najuticajnija naučna knjiga svih vremena
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: subota, 17 oktobar 2015 16:00
-
Autor Astronomski magazin
Stiven Hoking je u šali govorio da kad god čuje problem sa Šredingerovom mačkom posegne za svojim pištoljem. Izneo je sopstveni predlog rešenja problema: postoji talasna funkcija čitavog svemira. Ako je čitav kosmos deo talasne funkcije, posmatrač (koji mora da postoji van kosmosa) nije neophodan.
Opširnije: Talasna funkcija svemira
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: utorak, 13 oktobar 2015 20:00
-
Autor Astronomski magazin
Naizgled besmislena diskusija među fizičarima o paralelnim kvantnim univerzumima, mogla bi da ima drugu praktičnu primenu u vidu kvantne teleportacije. Transporter korišćen u Zvezdanim stazama i drugim naučnofantastičnim programima za transport ljudi i opreme po svemiru, izvanredno je sredstvo da se lako prelaze ogromne razdaljine. Ali, koliko god uzbudljiva bila, fizičarima je ideja teleportacije neubedljiva jer izgleda da narušava princip neodređenosti. Izvodeći merenje nad atomom, remetite njegovo stanje, tako da se tačna kopija ne može napraviti.
Opširnije: Kvantna teleportacija
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: nedelja, 11 oktobar 2015 17:00
-
Autor Astronomski magazin
Uz sve to obnovljeno interesovanje za problem merenja u kvantnoj teoriji, Viler je postao velikan kvantne mehanike, pojavljujući se na brojnim konferencijama organizovanim u njegovu čast. Neki zagovornici nju ejdža, fascinirani pitanjem svesti u fizici, čak su ga slavili kao gurua. (Međutim, nije mu uvek drago zbog svrstavanja u takve tokove. Jednom se uznemirio kada se našao u programu sa tri parapsihologa. Brzo je sastavio izjavu u kojoj je, između ostalog, rekao: „Gde ima dima, ima dima“.)
Opširnije: Bit iz bita i kvantno računarstvo
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: sreda, 07 oktobar 2015 18:00
-
Autor Astronomski magazin
U ovoj radikalno novoj interpretaciji, mačka je i mrtva i živa, jer se univerzum razdvojio na dva svemira. U jednom univerzumu, mačka je mrtva, dok je u drugom živa. Zapravo, na svakoj kvantnoj raskrsnici kosmos se udvaja u beskrajnom nizu svemira koji se dele. U ovom scenariju, mogući su svi univerzumi, i svaki je realan koliko i bilo koji drugi. Stanovnici svakog od tih svemira mogli bi da se bune kako je njihov univerzum stvaran, a da su svi ostali imaginarni ili lažni. Ti paralelni univerzumi nisu kratkotrajni svetovi duhova, već se u svakom od njih čvrsti objekti i konkretni događaji ispoljavaju realno i objektivno kao svi ostali.
Opširnije: Mnogi svetovi
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: petak, 02 oktobar 2015 20:18
-
Autor Astronomski magazin
Jedan od mnogih posleratnih Vilerovih studenata bio je Ričard Fajnman, koji je otkrio možda i najjednostavniji, a ipak najtemeljniji način objedinjavanja zamršenih detalja kvantne teorije. (Jedan od ishoda te ideje bila je Nobelova nagrada za Fajnmana 1965.) Pretpostavimo da želite da pređete preko sobe. Prema Njutnu, prepešačili biste najkraćom putanjom od tačke A do tačke B, zvanom klasična putanja. Ali, prema Fajnmanu, prvo biste morali da razmotrite sve moguće putanje koje spajaju tačke A i B. To znači razmatranje putanja koje bi vas odvele na Mars, Jupiter, najbližu zvezdu, čak i putanje koje vode u prošlost, sve do Velikog praska. Koliko god blesave i bizarne bile ove putanje, morate ih uzeti u obzir. Fajnman je svakoj putanji dodelio broj, definisavši skup preciznih pravila za izračunavanje tog broja. Nekim čudom, sabiranjem brojeva svih mogućih putanja, dobićete verovatnoću prelaženja puta od tačke A do tačke B peške iz perspektive standardne kvantne mehanike. To je bilo zaista izvanredno.
Opširnije: Suma nad putanjama
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Veliki pisci naučne fantastike