Rizici-spravano

Rizici globalnih katastrofa
Priredili: Nik Bostrom i Milan M. Ćirković
Naslov originala
Nick Bostrom (ed.) and Milan M. Ćirković (ed.):
GLOBAL CATASTROPHIC RISKS
Copyright © 2008, 2011 by Oxford University Press
Copyright © 2011 za srpsko izdanje, Heliks
576 strana

CENA (u dinarima)
Mek povez
U knjižarama 2376
Kod izdavača 1780
Specijalan popust za čitaoce AM 1680  naručite

U knjizi 25 vodećih eksperata razmatra rizike opasnih događaja, pojava i tehnologija sa kojima se suočava čovečanstvo u 21. veku!

O knjizi

" Ne možemo požnjeti koristi od nauke ako ne prihvatimo neke rizike – uvek je slučaj bio takav. Svaka nova tehnologija rizična je u svojim početnim fazama. Ali sada postoji važna razlika u odnosu na prošlost. Većina rizika s kojima smo se susretali razvijajući „stare“ tehnologije, bila je lokalizovana: kada bi, u vreme ranih parnih mašina eksplodirao kotao, bilo je to užasno, ali postojala je „gornja granica“ užasa. Međutim, u našem, sve povezanijem svetu, postoje novi rizici čije posledice mogu biti globalne. Čak i minorna verovatnoća globalne katastrofe duboko je uznemirujuća.

***

Odluke koje mi donesemo, pojedinačno i kolektivno, odrediće hoće li rezultati nauke 21. veka biti dobroćudni ili razorni. Moramo se suprotstaviti ne samo pretnjama našoj sredini, već i potpuno novoj kategoriji rizika – s naizgled niskom verovatnoćom, ali tako kolosalnim posledicama da zahtevaju mnogo više pažnje nego što su je do sada imali. Zato bi trebalo da s dobrodošlicom dočekamo ovu fascinantnu i provokativnu knjigu. Urednici su okupili izuzetnu grupu autora sa znanjem strahovito širokog spektra. Pitanja i argumenti koji su ovde predstavljeni, trebalo bi da privuku šire čitateljstvo – i zaslužuju naročitu pažnju naučnika, političara i etičara."

ser Martin Dž. Riz,

Kraljevski astronom

polozena

Sadržaj

Predgovor v

Martin Dž. Riz

Uz srpsko izdanje xi

Milan M. Ćirković

1 Uvod   1

Nik Bostrom i Milan M. Ćirković

1.1 Zašto?   1

1.2 Taksonomija i organizacija   2

1.3 Prvi deo: Poreklo   7

1.4 Drugi deo: Rizici od prirode 12

1.5 Treći deo: Rizici od neželjenih posledica   14

1.6 Četvrti deo: Rizici od neprijateljskih akata  20

1.7 Zaključci i budući smerovi  26

Deo I Scena

2 Dugoročni astrofizički procesi  31

Fred Adams

2.1 Uvod: fizička eshatologija   31

2.2 Sudbina Zemlje   32

2.3 Izolacija lokalne grupe   34

2.4 Sudar sa Andromedom  34

2.5 Kraj zvezdane evolucije  35

2.6 Era degenerisanih ostataka  36

2.7 Era crnih rupa 38

2.8 Tamna era i nakon nje   40

2.9 Život i obrada informacija   41

2.10 Zaključak  .41

3 Teorija evolucije i budućnost čovečanstva  45

Kristofer Vils

3.1 Uvod   45

3.2 Uzroci evolucione promene 46

3.3 Promene okruženja i evolucione promene 47

3.3.1 Ekstremne evolucione promene  48

3.3.2 Tekuće evolucione promene   49

3.3.3 Promene kulturnog okruženja 52

3.4 Tekuća evolucija čoveka  57

3.4.1 Evolucija ponašanja 57

3.4.2 Budućnost genetičkog inženjeringa  59

3.4.3 Evolucija drugih vrsta, uključujući i one od kojih zavisimo   60

3.5 Budući evolucioni smerovi  61

3.5.1 Drastične i brze klimatske promene bez promena ljudskog ponašanja 61

3.5.2 Drastične ali sporije promene okruženja praćene promenama u ljudskom ponašanju   61

3.5.3 Kolonizacija novih okruženja našom vrstom 63

4 Milenijalističke tendencije kao odgovori na apokaliptične pretnje   68

Džejms Dž. Hjuz

4.1 Uvod   68

4.2 Tipovi milenijalizma 69

4.2.1 Premilenijalizam   69

4.2.2 Amilenijalizam 70

4.2.3 Postmilenijalizam  71

4.3 Mesijanizam i milenijarizam   71

4.4 Pozitivne ili negativne teleologije: utopizam i apokalipticizam   72

4.5 Savremeni tehno-milenijalizam 73

4.5.1 Singularitet i tehno-milenijalizam .73

4.6 Tehno-apokalipticizam   76

4.7 Simptomi disfunkcionalnog milenijalizma u proceni budućih scenarija 78

4.8 Zaključci  80

5 Neobjektivnosti koje potencijalno utiču na procenu globalnih rizika   86

Eliezer Jadkovski

5.1 Uvod   86

5.2 Raspoloživost   87

5.3 Sklonost naknadnom uviđanju  88

5.4 Crni labudovi  89

5.5 Zabluda povezivanja  90

5.6 Sklonost potvrdi  93

5.7 Usidravanje, prilagođavanje i zagađenje   97

5.8 Afektivna heuristika  99

5.9 Zanemarivanje opsega  100

5.10 Kalibracija i preterana samouverenost 102

5.11 Apatija posmatrača  104

5.12 Završno upozorenje  106

5.13 Zaključak 107

6 Posmatrački selekcioni efekti i globalni katastrofički rizici  114

Milan M. Ćirković

6.1 Uvod: antropsko rezonovanje i globalni rizici 114

6.2 Asimetrija prošlost–budućnost i zaključivanje o riziku  115

6.2.1 Uprošćeni model  116

6.2.2 Antropska neobjektivnost natpoverenja  118

6.2.3 Klasa primenljivih rizika  120

6.2.4 Dodatne astrobiološke informacije   122

6.3 Argument sudnjeg dana    123

6.4 Fermijev paradoks   125

6.4.1 Fermijev paradoks i rizici globalne katastrofe   128

6.4.2 Rizici koji proističu iz prisustva vanzemaljske inteligencije    129

6.5 Argument simulacije  132

6.6 Napredovanje u izučavanju posmatračkih selekcionih efekata   134

7 Sistemski zasnovana analiza rizika    139

Jakov J. Hejms

7.1 Uvod  139

7.2 Rizik po međuzavisnu infrastrukturu i ekonomske sektore  140

7.3 Hijerarhijsko holografsko modelovanje i teorija izgradnje scenarija  142

7.3.1 Filozofija i metodologija hijerarhijskog holografskog modelovanja    142

7.3.2 Definicija rizika  143

7.3.3 Istorijske perspektive   144

7.4 Prividni sistemski modeli za upravljanje rizikom nastupajućih multiskalarnih sistema  146

7.5 Rizici od ekstremnih i katastrofičkih događaja  147

7.5.1 Ograničenja očekivane vrednosti rizika  147

7.5.2 Metod deljenog višeciljnog rizika 148

7.5.3 Rizik nasuprot analizi pouzdanosti  152

8 Katastrofe i osiguranje  156

Piter Tejlor

8.1 Uvod  156

8.2 Katastrofe 158

8.3 Šta misli poslovni svet   160

8.4 Osiguranje   161

8.5 Cenovnik rizika  164

8.6 Modeli gubitaka usled katastrofe   165

8.7 Šta je rizik?  168

8.8 Cena i verovatnoća  171

8.9 Doba neizvesnosti   171

8.10 Nove tehnike 173

8.10.1 Kvalitativna procena rizika    173

8.10.2 Nauka o složenosti 173

8.10.3 Statistika ekstremnih vrednosti  173

8.11 Zaključak: protiv bogova? 174

9 Odnos društva prema katastrofama   176

Ričard A. Pozner

Deo II Rizici iz prirode

10 Supervulkanizam i drugi katastrofalni geofizički procesi 195

Majkl R. Rampino

10.1 Uvod  195

10.2 Uticaj supererupcija na atmosferu 196

10.3 Vulkanska zima   197

10.4 Mogući ekološki efekti supererupcije  199

10.5 Supererupcije i ljudska populacija  201

10.6 Učestalost supererupcija   202

10.7 Efekti supererupcija na civilizaciju 203

10.8 Supererupcije i život u svemiru    204

11 Hazardi od kometa i asteroida  211

Vilijam Nejpier

11.1 Nešto kao velika gora    211

11.2 Koliko su sudari česti?   212

11.2.1 Sudarni krateri  212

11.2.2 Potraga za objektima bliskim Zemlji 215

11.2.3 Dinamička analiza 215

11.3 Efekti sudara 218

11.4 Uloga prašine    220

11.5 Temeljna istina?  222

11.6 Nepoznanice  223

12 Uticaji supernova, bleskova gama zračenja, Sunčevih baklji i kosmičkih zraka na zemaljsko okruženje 227

Arnon Dar

12.1 Uvod  227

12.2 Pretnje od radijacije  227

12.2.1 Uverljive pretnje   227

12.2.2 Protuberance  231

12.2.3 Sunčeva aktivnost i globalno zagrevanje 232

12.2.4 Solarno izumiranje    233

12.2.5 Zračenje od eksplozija supernovih  234

12.2.6 Bleskovi gama zračenja   235

12.3 Pretnje od kosmičkih zraka 237

12.3.1 Promene Zemljinog magnetskog polja  239

12.3.2 Sunčeva aktivnost, kosmički zraci, i globalno zagrevanje  239

12.3.3 Prolazak kroz spiralne galaktičke grane  240

12.3.4 Kosmički zraci od obližnjih supernovih  241

12.3.5 Kosmički zraci od gama-bleskova    241

12.4 Poreklo najvećih masovnih izumiranja    244

12.5 Fermijev paradoks i masovna izumiranja  246

12.6 Zaključci  247

Deo III Rizici od neželjenih posledica 13 Klimatske promene i globalni rizik 253

Dejvid Frejm i Majls R. Alen

13.1 Uvod  253

13.2 Modeliranje klimatske promene   254

13.3 Prost model klimatske promene   255

13.3.1 Solarna prinuda   255

13.3.2 Vulkanska prinuda    257

13.3.3 Antropogena prinuda  259

13.4 Granice trenutnog znanja  260

13.5 Definisanje opasne klimatske promene  264

13.6 Regionalni klimatski rizik usled antropogene promene  265

13.7 Klimatski rizik i politika ublažavanja  267

13.8 Diskusija i zaključci  269

14 Zaraze i pandemije: prošle, sadašnje i buduće    274

Edvin Denis Kilburn

14.1 Uvod  274

14.2 Osnovna linija: hroničan i stalan teret zaraznih bolesti  274

14.3 Uzročnici pandemija    276

14.4 Priroda i izvor parazita  276

14.5 Načini prenosa mikroba i virusa   276

14.6 Uticaj bolesti: visoka stopa morbiditeta, mortaliteta ili obe   278

14.7 Faktori okoline   279

14.8 Ljudsko ponašanje   279

14.9 Zarazne bolesti kao doprinosi drugim prirodnim katastrofama   280

14.10 Protekle zaraze i pandemije, i njihov uticaj na istoriju   280

14.11 Zaraze od istorijskog značaja   281

14.11.1 Bubonska kuga: Crna smrt   281

14.11.2 Kolera   282

14.11.3 Malarija 282

14.11.4 Velike boginje  288

14.11.5 Tuberkuloza    283

14.11.6 Sifilis kao paradigma seksualno prenosivih zaraza  284

14.11.7 Grip 284

14.12 Savremene zaraze i pandemije  285

14.12.1 HIV/AIDS  285

14.12.2 Grip 285

14.12.3 HIV i tuberkuloza: dvostruki uticaj nove i drevne pretnje    286

14.13 Zaraze i pandemije budućnosti 286

14.13.1 Mikrobi koji prete bez zaraze: otrovi mikroba  286

14.13.2 Iatrogene bolesti   287

14.14 Diskusija i zaključci  289

15 Veštačka inteligencija kao pozitivan i negativan faktor globalnog rizika 294

Eliezer Jadkovski

15.1 Uvod  294

15.2 Antropomorfna neobjektivnost 294

15.3 Predviđanje i dizajn  297

15.4 Potcenjivanje moći inteligencije   299

15.5 Sposobnost i motiv  300

15.5.1 Optimizacioni procesi 301

15.5.2 Ciljanje u metu    302

15.6 Prijateljska veštačka inteligencija   303

15.7 Tehnički neuspeh i filosofski neuspeh 305

15.7.1 Primer filosofskog neuspeha  305

15.7.2 Primer tehničkog neuspeha  307

15.8 Porast stopa inteligencije   309

15.9 Hardver   314

15.10 Pretnje i obećanja   316

15.11 Lokalne i većinske strategije   320

15.12 Interakcije veštačke inteligencije s drugim tehnologijama  324

15.13 Stvaranje napretka na Prijateljskoj veštačkoj inteligenciji   325

15.14 Zaključak 327

16 Velike nevolje, izmišljene i stvarne   332

Frenk Vilček

16.1 Zašto tražiti nevolje?  332

16.2 Oprez pre skoka 333

16.2.1 Katastrofe u akceleratorima čestica  333

16.2.2 Nekontrolisane tehnologije   342

16.3 Pripreme za spremnost 344

16.4 Radoznalost  345

17 Katastrofa, društveni slom i nestanak čovečanstva  348

Robin Henson

17.1 Uvod  348

17.2 Šta je društvo?   348

17.3 Društveni rast   349

17.4 Društveni slom  351

17.5 Raspodela katastrofe 352

17.6 Egzistencijalne katastrofe  354

17.7 Politika katastrofe   357

17.8 Zaključak 360

Deo IV Rizici od neprijateljskih delovanja

18 Stalna pretnja nuklearnog rata 365

Džozef Sirinsioni

18.1 Uvod  365

18.1.1 Nuklearne snage Sjedinjenih Država 368

18.1.2 Ruske nuklearne snage   369

18.2 Računica za armagedon 370

18.2.1 Rat ograničenog opsega  370

18.2.2 Globalni rat 372

18.2.3 Regionalni rat  374

18.2.4 Nuklearna zima   375

18.3 Aktuelni odnosi nuklearnih snaga 376

18.4 Dobre vesti u vezi sa proliferacijom   380

18.5 Sveobuhvatan pristup   381

18.6 Zaključak 384

19 Nuklearni terorizam kao potencijalna katastrofa: opasnost koja se može sprečiti 387

Geri Akerman i Vilijam Poter

19.1 Uvod  387

19.2 Istorijsko priznavanje pretnje nuklearnog terorizma 388

19.3 Motivacija i osposobljenost za nuklearni terorizam  391

19.3.1 Motivacija: aspekt potražnje nuklearnog terorizma 391

19.3.2 Aspekt ponude nuklearnog terorizma   396

19.4 Verovatnoća javljanja   402

19.4.1 Aspekt potražnje: ko želi nuklearno oružje? 402

19.4.2 Aspekt ponude: koliko su odmakli teroristi? 404

19.4.3 Kolika je verovatnoća da teroristi steknu nuklearno oružje ili da postanu sposobni da ga proizvedu

u budućnosti?  407

19.4.4 Da li bi teroristi mogli da izazovu nuklearni holokaust nenuklearnim sredstvima?   411

19.5 Posledice nuklearnog terorizma   412

19.5.1 Fizičke i ekonomske posledice   412

19.5.2 Psihološke, socijalne i političke posledice   414

19.6 Procena i umanjenje rizika 417

19.6.1 Rizik globalne katastrofe  417

19.6.2 Smanjenje rizika  421

19.7 Preporuke   422

19.7.1 Neposredni prioriteti  423

19.7.2 Dugoročni prioriteti  425

19.8 Zaključak 427

20 Biotehnologija i biobezbednost 434

Ali Nuri i Kristofer F. Čiba

20.1 Uvod  434

20.2 Biološka oružja i rizici  436

20.3 Biološko oružje se razlikuje od drugih takozvanih oružja masovnog uništenja 438

20.4 Korist prate rizici   439

20.5 Rizici biotehnologije nadilaze tradicionalnu virusologiju, mikrobiologiju i molekularnu biologiju   442

20.6 Suočavanje sa biotehnološkim rizicima   444

20.6.1 Nadzor istraživanja   444

20.6.2 „Blagi“ nadzor 445

20.6.3 Višestrano partnerstvo za suočavanje sa biotehnoloških rizicima  446

20.6.4 Okvir za upravljanje rizikom tehnologija de novo sinteze DNK  447

20.6.5 Od dobrovoljnog usvajanja kodeksa ponašanja do međunarodne regulative  448

20.6.6 Biotehnološki rizici nadilaze proizvodnju novih tehnologija  448

20.6.7 Širenje biotehnologije može da unapredi biološku bezbednost 449

20.7 Katastrofalni biološki napadi   449

20.8 Jačanje mera nadzora i suzbijanja bolesti  452

20.8.1 Nadzor i otkrivanje   452

20.8.2 Saradnja i komunikacija su od presudne važnosti za kontrolu izbijanja epidemije  454

20.8.3 Mobilizacija sektora javnog zdravlja 455

20.8.4 Suzbijanje pojave bolesti  455

20.8.5 Istraživanje, vakcine i nalaženje lekova su ključne komponente efikasne

strategije odbrane 456

20.8.6 Za biološku bezbednost neophodna je saradnja 457

20.9 Ka biološki bezbednoj budućnosti 458

21 Nanotehnologija kao rizik globalne katastrofe   464

Kris Feniks i Majk Trejder

21.1 Tehnologije nanorazmera  465

21.1.1 Nužna jednostavnost proizvoda  465

21.1.2 Rizici vezani za tehnologije nanorazmera  466

21.2 Molekularna proizvodnja   467

21.2.1 Proizvodi molekularne proizvodnje  469

21.2.2 Nanotehnološki proizvedeno oružje 470

21.2.3 Rizici globalnih katastrofa   471

21.3 Ublažavanje rizika molekularne proizvodnje 479

21.4 Diskusija i zaključak 481

Preporuke za dalje čitanje  482

Osnovni nivo 482

Srednji nivo  483

Napredni nivo   484

22 Totalitaristička pretnja  .487

Brajan Kaplan

22.1 Totalitarizam: šta se desilo i zašto se (uglavnom) završilo   487

22.2 Stabilni totalitarizam   489

22.3 Faktori rizika za stabilni totalitarizam 493

22.3.1 Tehnologija 493

22.3.2 Politika 494

22.4 Upravljanje rizikom od totalitarizma 497

22.4.1 Tehnologija 497

22.4.2 Politika 498

22.5 „Koliko iznosi vaša p?“  430

Biografije autora 502

Zahvalnice   513

Indeks 514


O Izdavaču

Heliks_logoIzdavačka kuća Heliks osnovana je sa 2005. godine sa ciljem da srpsko tržište knjiga obogati najboljim svetskim naslovima iz oblasti popularne nauke. Naši čitaoci mogu da uživaju u delima pisaca koji imaju dar da formalni jezik nauke pretoče u uzbudljivo štivo što se s lakoćom čita i razume. Ričard Dokins, Brajan Grin, Mičio Kaku, Karl Segan, Met Ridli, Stiven Pinker, Ričard Fejnman, Pol Dejvis i mnogi drugi poznati autori čine stvaralačku bazu čija dela Heliks objavljuje na srpskom jeziku. Od 2009. godine u našem izdavačkom programu su i knjige srpskih pisaca, a književne oblasti smo proširili naučnom fantastikom.

Naučnopopularne knjige u izdanju Heliksa namenjene su čitaocima koji žele da dobiju jasne i razumljive odgovore na važna pitanja savremene civilizacije i tehnoloških izazova dvadeset prvog veka. One podstiču logičan i racionalan način mišljenja i kritičkog rasuđivanja, kao temeljnog životnog načela za donošenje ispravnih zaključaka.

Heliks neguje visoke profesionalne standarde - precizan i stilski oblikovan književni prevod, čitljiv slog i kvalitetnu štampu. U vremenu u kome ulaganje u znanje i kulturu predstavlja mudru odluku, potrudili smo se da naše knjige učinimo pristupačnijim osnivanjem Heliksovog kluba čitalaca. Dodatne informacije potražite na www.heliks.rs


 

Komentari

  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 9 sati ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 1 dan ranije
  • kizza said More
    Zanimljiv je i zakjljučak vladine... 3 dana ranije
  • Miroslav said More
    Mora da se šalite, pa pitanja su na... 3 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    To sa najbližom zvezdom je skoro kao... 3 dana ranije

Foto...