S vremena na vreme događaji nas potpuno iznenade. Ubeđeni smo daće se stvari odvijati na jedan način, a ono... Dočeka nas iznenađenje. Potpuno smo sigurni u naše logično rasuđivanje, kad - iznenađenje!
 |
Iz knjige "Crni labud" pročitajte poglavlje: "Čemu nas uči ćurka".O ovoj zanimljivoj knjizi i kako da je naručite pročitajte OVDE |
Vrhunski filozof Bertrand Rasel iznosi posebno gorak primer te vrste iznenađenja o kojoj govorim i to kao ilustraciju stavova svojih kolega o Problemu indukcije ili Problemu induktivnog saznanja (zbog ozbiljnosti napisanih s velikim početnim slovom) – koji je zasigurno majka svih životnih problema. Kako logički stići od konkretnih slučajeva do opštih zaključaka? Kako da znamo šta znamo? Kako da znamo je li ono što smo naučili posmatrajući određene stvari i događaje dovoljno da razumemo druge osobine tih predmeta i događaja? U svakoj vrsti znanja zasnovanog na posmatranju neizbežno su zatomljene zamke.
Zamislite ćurku koju svaki dan hrane. Svaki novi obrok učvršćuje uverenje ove ptice u opšte pravilo života: svaki dan hrane je prijateljski nastrojeni pripadnici ljudske rase koji „vode računa o njenoj dobrobiti“ , kako bi to formulisali političari. Jedne srede popodne, uoči Dana zahvalnosti, ćurka će doživeti nešto neočekivano, što će izazvati reviziju dotadašnjih uverenja.*
U ostatku ovog poglavlja u glavnim crtama prikazaću izvornu formu problema Crnog labuda: kako na osnovu znanja o prošlosti saznati budućnost; ili, uopštenije, kako na osnovu (konačnog) poznatog spoznati osobine (beskonačnog) nepoznatog? Razmislite opet o primeru ćurke. Šta ona iz događaja od juče može da nauči o onome što je čeka sutra? Možda mnogo, ali posve sigurno malo manje nego što misli da može, a to „malo manje“ čini ogromnu razliku.
Problem ćurke može se uopšteno preneti na svaku situaciju gde ruka koja vas hrani može biti i ruka koja vam zavrće šiju. Uzmimo primer rastuće integracije nemačkih Jevreja tridesetih godina prošloga veka – ili moj opis iz poglavlja 1, stanovnika Libana koji su zbog naizgled uzajamnog prijateljstva i tolerancije bili uljuljkani u lažni osećaj sigurnosti.
Otiđimo korak dalje i razmotrimo najproblematičniji aspekt indukcije: učenje iz prošlosti. Uzmite u obzir da je korist od iskustva ćurke bila pre negativna nego nikakva. Ona je učila na temelju posmatranja, kao što nam to svima savetuju (zaboga, pa veruje se da je to naučna metoda). Njeno poverenje je sa svakim obrokom raslo i osećala se sve sigurnije, bez obzira na to što je klanje bilo sve bliže. Osećanje sigurnosti je dostiglo vrhunac kada je rizik bio najveći! Ali, ovaj problem je opštiji. On problematizuje prirodu empirijskog znanja kao takvog. Nešto je funkcionisalo u prošlosti, sve dok – pa, neočekivano ne prestane da funkcioniše i dok se ne ispostavi da je ono što smo naučili iz prošlosti u najboljem slučaju irelevantno ili netačno, a u gorem slučaju opasna zabluda.
|
|
 |
| Ćurka pre i posle Dana zahvalnosti. Istorija od hiljadu dana ne kazuje ništa o onome što će uslediti. Takva naivna projekcija budućnosti na osnovu prošlosti univerzalno je primenljiva. |
Grafikon na slici 1 prototip je problema indukcije kakve srećemo u realnom životu. Posmatrate hipotetičku promenljivu tokom hiljadu dana. Može biti u pitanju bilo šta (uz par blagih izmena): prodaja knjiga, krvni pritisak, kriminal, vaši prihodi, određena akcija, kamata na kredit ili nedeljna posećenost određene grčke pravoslavne crkve. Posmatrajući tu promenljivu, vi isključivo na osnovu podataka iz prošlosti izvlačite zaključke o osobinama obrasca i pravite projekcije za narednih hiljadu ili čak pet hiljada dana. A hiljadu i prvog dana – bum! Dešava se velika promena, potpuno neočekivana na osnovu prošlih događaja.
Setite se koliko je iznenađenje bio Prvi svetski rat. Svet je posle Napoleonovih ratova proživljavao period mira koji bi svakog posmatrača naveo da poveruje kako je sa žestokim i razornim sukobima gotovo. Ali, iznenađenje! Ispostavilo se da se desio najmasovniji ubilački sukob u dotadašnjoj istoriji čovečanstva.
Obratite pažnju na to da nakon događaja počnete da predviđate mogućnosti dešavanja novih vanrednih događaja iste vrste, odnosno bavite se tim procesom koji vas je iznenadio, ali samo njime. Posle kraha berze 1987. pola američkih mešetara se svakog oktobra pripremalo za novi slom – ne uzimajući u obzir da na prvi ništa nije ukazivalo. Brinemo prekasno – ex post. Pogrešno tumačenje naivne opservacije prošlosti kao nečega definitivnog i reprezentativnog za budućnost, jedini je i isključivi razlog naše nesposobnosti da shvatimo Crnog labuda.
Nekom diletantu koji obožava citate – to jest, jednom od onih pisaca i učenjaka koji pune svoje tekstove izrekama mrvih autoriteta – palo bi na pamet da je Hobs rekao kako iz slične predistorije proizlaze i slične posledice. Ali, oni koji veruju u univerzalnu vrednost iskustava iz prošlosti trebalo bi da razmotre ovaj biser mudrosti koji je navodno izrekao kapetan jednog čuvenog broda:
Ali u svome radnom veku nisam doživeo nijednu nesreću... koja bi uopšte bila vredna pomena. Za sve ove godine na moru, video sam samo jedan brod u opasnosti. Nikada nisam video brodolom, niti sam ga doživeo, niti ikada bio u situaciji koja bi pretila bilo kakvim katastrofalnim ishodom.
E. Dž. Smit,
kapetan Titanika, 1907.
Brod kapetana Smita potonuo je 1912. i to je postao najpoznatiji brodolom u istoriji.**
* Rasel u svom primeru koristi kokoš, a ovo je podgojena severnoamerička verzija priče.
** Izjave poput narečene izjave kapetana Smita tako su česte da čak nisu ni smešne. Septembra 2006. fond Amarant, ironično nazvan po cvetu koji „nikada ne umire“, morao je da „zatvori radnju“ nakon što je za nekoliko dana izgubio blizu sedam milijardi dolara, što je najimpresivniji gubitak u istoriji berzanskog poslovanja (još jedna ironija: ja sam delio kancelariju sa tim mešetarima). Par dana pre tog događaja, kompanija je obznanila da investitori nemaju razloga za brigu, pošto kompanija ima dvanaest menadžera rizika – ljudi koji na osnovu modela iz prošlosti procenjuju verovatnoću rizika i mere koje treba preduzeti. Sve da su imali i stotinu dvanaest menadžera rizika, ne bi bilo značajne razlike – svakako bi uprskali stvar. Očigledno je da iz prošlosti ne možete izraditi više informacija nego što vam ih ona već daje; ako kupite sto primeraka lista The New York Times, nisam baš siguran kako će vam to pomoći da uvećate znanje o budućnosti. Mi, naprosto, ne znamo koliko informacija prošlost sadrži.
|
Iz knjige "Crni labud" pročitajte poglavlje: "Čemu nas uči ćurka".O ovoj zanimljivoj knjizi i kako da je naručite pročitajte OVDE |
Prоčitajte i ovaj tekst koji govori o našoj logici i o tome koliko možemo biti sigurni u nju:
Logika svemira i dokazi za vanzemaljace
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Veliki pisci naučne fantastike