Na 1. sednici Nastavno-naučnog veća Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, održanoj 15. oktobra 2009. godine, imenovan sam za recenzenta rukopisa:

“Uvod u spektroskopiju za astronome“

autora  dr Tijana Prodanović, docenta Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu

Gore navedenog rukopis sam detaljno pričitao i  podnosim sledeću recenziju Nastavno-naučnom veću Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu:

“Uvod u spektroskopiju za astronome“ je napisan na   142 strane A4 formata, sadrži 13 poglavlja, ilustrovan je sa 175 slika i grafika, pored toga ima  6 tabela, sadržaj, indeks pojmova i tabelu sa fizičkim i astronomksim konstantama koje se najčešće koriste u tekstu.

Tematski, rukopis se može podeliti u tri osnovne celine (dela). U prvom delu (Uvod i Spektrografi), autor daje kratak uvod (kako istorijsi, tako i fenomenološki) o spektroskopiji, kao i pregled spektralnih uređaja koji se koriste za detekciju spektra. U ovom delu, se čitalac upoznaje sa osnovnim pojmovima iz spektroskopije i to u celom opsegu elektromagnetnog spektra.

U drugom delu (koji obuhvata poglavlja 3-6, tj. o kontinualnom i linijskom spektru, te o profilima linija i zastupljenosti elemenata), autor razmatra razne mehanizme zračenja i fizičke procese vezane za njih koji doprinose emisiji u kontinuumu i linijama. Pri tome dobar deo posvećuje odzivu spektra (npr. oblik spektralne linije) na fizičke uslove u plazmi gde nastaje zračenje.  U ovoj celini se posebno  posvećuje pažnja na to  šta se može dobiti kao informacija iz spektra (tj. spektroskopska dijagnostika emisione plazme).

U trećoj celini (koja obuhvata poglavlja 7-13), autor prelazi na konkretne spektre vasionskih objekata (od Sunčevog i zvezdanih spektara do spektara kvazara i međugalaktičke materije), navodeći adekvatne primere i komentarišući specifičnosti spektara. U ovom delu čitalac dobija predstavu, ne samo o obliku i specifičnosti spektara širokog opsega vasionskih objekata, nego i predstavu o fizičkim uslovima u tim objektima. Autor se potrudio da u ovom delu iznese detaljniji opis spektara različitih objekata, pri tome obuhvatajući ceo opseg elektromagnetnog zračenja.

Rukopis “Uvod u spektroskopiju za astronome“ predviđen je kao udžbenik (skripta) predmeta  “Spektroskopija Vasione“ koji autor predaje studentima modula fizike – astronomija na Odseku za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Materijal koji je izložen u pomenutom rukopisu potpuno odgovara temi pomenutog predmeta i svakako će pomoći studentima da savladaju ovu oblast savremene astrofizike, koja je veoma bitna za njihov stručni i naučni razvoj.

Želim posebno da istaknem da sam, kao recenzent ovog rukopisa, stekao utisak da je autor dr Tijana Prodanović uložila izuzetan napor da oblast spektroskopije, koja je dosta kompleksna, prilagodi i prenese na jedan originalan način, kombinujući matematiku, fiziku i astrofiziku. Iako veoma  jasno i jednostavno opisuje pojedine procese i fenomene vezane za astrofizičku spektroskopiju, ni u jednom trenutku se ne gubi naučnu egzaktnost i preciznost u iznesenom materijalu.

Imajući sve gore navedenu u vidu, predlažem Nastavno-naučnom veću Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom  Sadu da se rukopis

Uvod u spektroskopiju za astronome

autora dr Tijane Prodanović

prihvati i štampa kao udžbenik za predmet  “Spektroskopija Vasione“  za studente modula fizike – astronomija na Odseku za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Beograd, 02. 11.  2009. godine

Dr Luka Č. Popović

Naučni savetnik,

Astronomska opservatorija u Beogradu

Recenzija rukopisa pod nazivom

“UVOD U SPEKTROSKOPIJU ZA ASTRONOME“

autora dr Tijane Prodanović 

Rukopis pod nazivom “Uvod u spektroskopiju za astronome“ autora dr Tijane Prodanović, docenta PMF-a u Novom Sadu, sadrži 142 strane teksta A4 formata raspoređenog u trinaest poglavlja. Rukopis sadrži 175 slika, 6 tabela i veoma dobru i iscrpnu literaturu.

Navedeni rukopis je nastao na bazi predavanja iz predmeta “Spektroskopija vasione“ koje je autorka držala, i drži, studentima modula Astronomija – Astrofizika na Departmanu za fiziku, PMF-a u Novom Sadu. Obrađeni materijal potpuno pokriva sadržaj predmeta “Spektroskopija vasione“ i u skladu je sa planom i programom navedenog kursa.

U prvom poglavlju obrađuje se, veoma precizno i jasno, pojam elektromagnetnog spektra i pojmova vezanih za to. Zatim se obrđuje pojam apsolutno crnog tela i odgovarajućih zakona povezanih sa tim. U drugom paragrafu autorka obrađuje spektralne uređaje i analizira fizičke principe na kojima rade ovi sistemi. Takođe definiše spektralnu rezoluciju ovih uređaja, uvodi pojam moći razdvajanja i linearne disperzije. Obrađuje spektroskopiju X i gama zračenja i sve to povezuje sa odgovarajućim primenama u astronomiji i astrofizici. Sledeće poglavlje se odnosi na kontinualne spektre, termalno zakočno zračenje, sinhrotronsko zračenje i inverzno komptonovsko zračenje. U četvrtom poglavlju obrđuje linijske spektre, uvodi veoma važne pojmove kao što su termodinamička i lokalna termodinamička ravnoteža. Bavi se radijativnim procesima i uvodi Ajnštajnove koeficijente stimulisane emisije. Sve to potkrepljuje primerima galaktičkih jata i navodi slike astronomskih merenja. Poglavlje pet se odnosi na profil linije i uzroke koji dovode do širenja linija. Navodi se i analizira prirodno širenje, Doplerovo širenje kao i širenje usled pritiska, odnosno sudarno širenje. Naredna glava je posvećena zastupljenosti elemenata na bazi dubine i ekvivalentne širine linije, s obzirom da je to povezano sa količinom emitera (apsorbera) koji uzrokuje odgovarajuću liniju. Sedmo poglavlje se odnosi na sunčev spektar i odgovarajuće zastupljenosti elemenata. Navedene su tabele sa zastupljenošću elemenata u sunčevom sistemu. U osmom poglavlju su obrađeni zvezdani spektri. Najpre je data odgovarajuća spektralna klasifikacija, naveden je HR dijagram i obrađeni su atipični zvezdani spektri. Sledeće poglavlje se odnosi na spektroskopiju ostataka supernovih. Obrađena je spektroskopska klasifikacija supernovih, zatim dati su mehanizmi eksplozije supernovih kako bi se što jasnije razumeli spektri ovih sistema. Takođe je dat primer merenog spektra kosmičkog zračenja. U desetom poglavlju obrađeni su spektri maglina i tople međuzvezdane prašine. Pokazano je kako se može odrediti temperatura i koncentracija u ovim sistemima, potom su obrađene planetarne, refleksivne i tamne magline. U jedanaestom poglavlju je obrađen spektar galaksija i to najpre mlečnog puta, zatim normalnih i aktivnih galaksija. Sledeće poglavlje se odnosi na kvazare i Lajman- šumu. Poslednje po redu, trinaesto poglavlje bavi se hladnom međuzvezdanom sredinom. Obrađena je radio spektroskopija kao metoda pomoću koje se vrši većina posmatranja hladne međuzvezdane sredine. Takođe je analiziran značaj i uloga koju ima međuzvezdana prašina, s obzirom na to da ona čini određeni procenat od ukupne mase međuzvezdane sredine.

Treba posebno istaći da literatura iz ove veoma važne i kompleksne oblasti astrofizike i astronomije ne postoji na našem jezičkom govornom području. Otuda i razlog više da se podstakne i podrži generalno pisanje i štampanje ovog materijala.

Veliki uspeh autorke je, po mom mišljenju, to što je materijal iz ove oblasti prezentovan na veoma originalan, jasan i pristupačan način. U knjizi je došao do izražaja dobar osećaj autora za odnos između astrofizike, astronomije, fizike i matematike. Smatram da je autor ovog rukopisa napravio uspešno jedan veoma kvalitetan i koristan originalan tekst koji se može primenjivati i u drugim kursevima koji se predaju na Departmanu za fiziku. U celini knjiga je  napisana jednostavnim, jasnim, preciznim i dostupnim jezikom i biće veoma korisna širokom krugu čitalaca – fizičara, hemičara i biologa kao i svih onih koji žele da se upoznaju sa metodama i rezultatima spektroskopije u astronimiji.

Imajući sve navedeno u vidu, predlažem Veću PMF u Novom Sadu, da se tekst

“UVOD U SPEKTROSKOPIJU ZA ASTRONOME“  autora dr Tijane Prodanović

prihvati i štampa  kao udžbenik za studente na modulu Astronomija – Astrofizika na Departmanu za fiziku, PMF-a u Novom Sadu.

Novi Sad,14. X 2009.

Dr Milan Pantić, vanredni profesor PMF u Novom Sadu