PAD ŠATLA KOLUMBIJA

Nesreća se desila u godini koja obeležava sto godina od prvog i legendarnog leta braće Rajt koji su svojom motorizovanom "jedrilicom" uspeli da prelete 30 metara.

Sto godina kasnije šatl Columbia sa svojom posadom od sedam članova je brzinom od oko 21.000 km/h i na visini od oko 60 kilometara je ušao u atmosferu iznad američke države Teksas. 

Sedmomesečna istraga je utvrdila da je uzrok pada Kolumbije bio komad izolirajuće sunđeraste gume koji se odvalio i udario u krilo letelice. Kada je letelica ušla u atmosferu, trenje je sagorelo i načinilo rupu kroz koju je vreo vazduh prodro u unutrašnjost letelice u deo gde se nalaze točkovi i gde je istopio aluminijumske podupirače krila.

Svi članovi posade su poginuli.

ROĐEN KLAJD TOMBO (Clyde Tombaugh)
američki astronom koji je 1930. godine otkrio Pluton. 

Tombaugh je od 1929. radio u Lovelovoj observatoriji, fotografišući nebo sa  astrografskim teleskopom od 330 mm (13 ") i skenirajući zatim fotografije. Taj posao je radio sledećih 15 godina i za to vreme je ispitao na milione fotografija zvezda na preko 65% neba, otkrio je jednu kometu, veliki broj asteroida, novu (TV Corvi) i nekoliko zvezdanih jata. Posle drugog svetskog rata je dizajnirao i pravio teleskopske kamere za praćenje  lansiranih raketa. Clyde Tombaugh je preminuo 1997. godine.

PRVI SLOBODAN LET ASTRONAUTA U SVEMIRU
(nepovezan kablovima za matični brod)

Bruce McCandless je bio član rezervne posade letelice APOLLO 14, i rezervni pilot SKYLAB misije SL1 i SL2. Takođe je jedan od izumitelja eksperimentalne manevarske letelice za astronaute M-509. Bio je specijalista na desetoj misiji spejs šata (STS-41B Challenger), koji je lansiran 3-eg, februara 1984. g. Tokom ove misije su i prvi put isprobane manevarske mogućnosti ove mašine pod nazivom Manned Maneuvering Unit ili skraćeno MMU. McCandless je prvi isprobao MMU i leteo izvan Shuttle-a nepovezan kablom za njega. 

ROĐEN GALILEO GALILEJ
italijanski astronom, matematičar i fizičar. 

Galileo je bio jedan od prvih astronoma koji je koristio teleskop za astronomska posmatranja, i sa njime otkrio planine i kratere na Mesecu, četiri Jupiterova satelita. Posmatrao je Venerine faze i tamne tačke na površini Sunca, čijim je kretanjem otkrio da Sunce rotira. 

Galileo je došao do zaključka da je Aristotelova vizija sveta koja je tada bila opsteprihvaćena u stvari pogrešna a da je Kopernik sa svojom heliocentričnom teorijom verovatno u pravu. 

Ova tvrdnja ga je dovela u sukob sa katoličkom crkvom koja ga je osudila i stavila u kučni pritvor zadnjih osam godina njegovog života. 

GERARD KUIPER OTKRIVA MIRANDU
Uranov mesec 

Za Mirandu se očekivalo da bude neaktivna kugla leda i samim tim ne previše interesantna. U vreme prolaska letelice Voyager 2 pored Urana, položaj planete i orbite njenih meseca su dovele Mirandu u najbližu poziciju ka letelici od svih ostalih meseca. Fotografije koje je Voyager tada napravio, prikazale su Mirandu kao jedan od najinteresantnijih objekata možda u celom Sunčevom sistemu. 

TOMBO OTKRIVA PLUTON

Fotografske "ploče" koje je načinio januara 23-eg i 29-og Clyde je proučavao 18-og februara oko 4 časa popodne i uočio tačku svetlosti 17-e magnitude koja se pojavljivala i nestajala na jednoj od ploča. Poređenjem pozicije objekta na ostalim pločama, ustanovio je da je retrogradno pomeranje objekta perfektno. Prilazeći kancelariji direktora observatorije, Tombaugh je znao da je otkrio traženi objekat. 

"Dr. Slipher, našao sam vašu Planetu X", rekao je Tombaugh nakon ulaska u kancelariju. 

ROĐEN NIKOLA KOPERNIK

Nicholas Copernicus, poljski astronom koji je prvi predočio da se planete kreću oko fiksiranog Sunca. (Copernicus je njegovo latinizirano opstepoznato ime, dok mu je pravo ime Mikolaj Kopernik). 

Kroz studiranje kretanja planeta načinio je heliocentričnu teoriju svemira po kojoj je kretanje planeta na nebu objasnio njihovim orbitiranjem oko Sunca. 

Kopernik je studirao medicinu na univeritetima Krakova, Bolonje i Padove. Na univerzitetu u Bolonji je učio o astronomiji i astrologiji od Domenica de Novare, koristeći njegova posmatranja mesečeve okultacije zvezde Aldebaran, 9-og. marta 1497. g. da bi izračunao prečnik Meseca. 

Nakon njegovog povratka u Poljsku 1503. g. nastavlja sa radom u oblasti medicine ali i dalje veoma zainteresiran astronomijom. Pozvan je 1514. g. da radi na reformisanju julijanskog kalendara. Iste godine objavljuje malu publikaciju "Commentariolus" u kojoj objašnjava njegov model Sunčevog sistema. Publikacija nije javno objavljena već ju je dobilo svega par njegovih kolega.

Njegova najpoznatija knjiga "De revolutionibus orbium coelestium" je objavljena u godini njegove smrti, i u njoj On objašnjava njegova definitivna viđenja o kretanju planeta u sunčevom sistemu. 

Nakon objavljivanja ove knjige, većina astronoma je u njoj videla samo hipotetičku šemu predviđanja pozicija planeta, bez ikakvih osnova fizičke stvarnosti i nemogućnost potvrđivanja putem astronomskih osmatranja. Većina ovih astronoma je i dalje nastavila da prati Aristotelovo učanje. 

Tek nakon Keplerovih i Galileovih otkrića, Kopernikov sistem je počeo da pokazuje svoj fizički i geometrijski smisao. 

Nakon Galileovih pisanja i teorija, Kopernikovu knjigu "De revolutionibus...." katolička crkva 1616. g. stavlja na listu zabranjenih knjiga. Knjiga nije u pravom smislu zabranjena već je prepravljena da bi Kopernikov sistem u njoj izgledao totalno hipotetičan. Ipak, tada je ova knjiga bila već prevaziđena Keplerovim radovima "Astronomia nova" i "Rudolphine Tables" koje su objašnjavale osnove neregularnosti planetarnih kretanja što nije zadovoljavajuće objašnjeno u Kopernikovoj knjizi. 

DŽON GLEN (John Glenn) PRVI AMERIKANAC U SVEMIRU

Prvi amerikanac koji je leteo oko Zemlje u Mercury letelici pod imenom "Friendship 7". Let je trajao 5 časova i za to vreme Glenn je tri puta obleteo Zemlju. 

29-og oktobra 1998. g. Glenn se vratio u svemir kao član space shuttle Discovery posade i postao najstariji astronaut u istoriji. 

OPAŽENA SUPERNOVA 1987A 

Supernova SN1987A je eksplodirala u galaksiji Veliki Magelanov Oblak i postala vidljiva golim okom. Ovo je prva supernova vidljiva golim okom nakon Keplerove zvezde koja je eksplodirala 1604. g. 

Supernova 1987A je bila Type II supernova i poplava neutrina je detektovana iz njene erupcije, sugerišući formiranje "neutronske" zvezde. Kasniji dokazi o neutronskoj zvezdi nisu nađeni. 

Pretpostavlja se da je zvezda mogla imati pratioca koji je "progutan" kako je zvezda postajala crveni džin i na taj način povećala svoju temperaturu i veličinu. 

Tri prstena koja su osmatrana mogu imati veze sa teorijom da je u pitanju dvojni sistem, ali to i do danas nije sasvim razjšnjeno. 

OBJAVLJENO OTKRIVANJE PRVOG PULSARA

Pulasar je neutronska zvezda koja se rapidno okreće i emituje dva zraka radio talasa koji se vide kao pulsevi. Zraci ovih radio talasa emitovanih iz rotirajućeg pulsara prolaze pored Zemlje u vidu rotirajućeg zraka svetla sa svetionika. 

Prvi pulsar su otkrili 1967. g. Anthony Hewish i Jocelyn Bell, i do sada je otkriveno preko 1.000 ovih objekata.