Svemir ne postoji ako ne gledamo u njega. Barem je tako prema poznatoj teoriji kvantne mehanike koja argumentuje da se prošlo ponašanje čestica menja na temelju onoga što vidimo.

Naučnici su izveli novi eksperiment, dokazujući da je ova teorija tačna sudeći prema ponašanju atoma. Prema pravilima kvantne mehanike, granica između "spoljašnjeg sveta" i naše subjektivne svesti je zamagljena.

Kada fizičari posmatraju atome ili čestice svetla, ono što vide zavisi od toga kako su postavili eksperiment. Kako bi testirali te tvrdnje, fizičari na Australijskom nacionalnom Univerzitetu, nedavno su proveli, tzv. eksperiment s odloženim izborom, fizičara Džona Vilera.

Eksperiment uključuje objekat koji se kreće, kome je dat izbor da se ponaša kao čestica ili kval. Vilerov eksperiment tada pita - u kom trenutku predmet odlučuje? Zdrav razum kaže da je objekat ili poput talasa ili poput čestice, nezavisno od toga kako ga merimo.

Ali kvantna fizika predviđa da bilo da posmatrate ponašanje talasa ili ponašanje čestice zavisi samo od toga kako se zapravo meri na kraju svog putovanja. Upravo je to otkrio australijski tim. "To dokazuje da je merenje sve. Na kvantnom nivou stvarnost ne postoji ako ne gledate u nju", rekao je profesor Endru Truskot.

Uprkos očiglednoj čudnosti, rezultati potvrđuju ispravnost kvantne teorije. Kvantna teorija omogućila je razvoj mnogih tehnologija kao što su LED-i, laseri i kompjuterski čipovi. Australijski univerzitet preokrenuo je Vilerov originalni koncept svetlosnih zraka koji se odbijaju od ogledala, pa umesto toga, koristili atome koje je raspršilo lasersko svetlo.

"Predikcije kvantne fizike o interferenciji čine se dovoljno čudnima kada se primenjuju na svetlo, koje se više čini kao talas," rekao je doktor Roman Khakimov sa Univerziteta.

"Ali napraviti eksperiment s atomima, koji su komplikovani, imaju masu i međudeluju s električnim poljima, i tako dalje, to sve još doprinosi čudnosti," rekao je. Tim profesora Truskota, prvo je zarobio nekoliko atoma helijuma u Boze-Ajnštajnovom kondenzatu, a potom ih odbacio dok nije ostao samo jedan atom.

Taj je atom potom bačen kroz nekoliko laserskih zraka, koji su formirali rešetke koje su se ponašale na isti način kao i što bi čvrsta rešetka raspršivala svetlost.
Druga rešetka svetla dodata je nasumično, a to je vodilo do konstruktivne ili destruktivne interferencije kao da je atom putovao na obe staze.

Međutim, nasumični broj koji određuje jesu li rešetke dodate bio je samo generisan nakon što je atom prošao kroz raskršće.

Ako odaberete da verujete da je realnost atoma pošao određenom stazom ili stazama, onda morate da prihvatite da buduće merenje utiče na prošlost atoma, rekao je Truskot.

"Atomi nisu putovali od A do B. Samo kada su mereni, na kraju putovanja, njihovo ponašanje slično talasu ili čestici, dovedeno je u postojanje," rekao je.

Izvor: Dnevnik