Priča o korona virusima je poznata epidemiologiji još od trenutka kada je, pod neumoljivim elektronskim mikroskopom, uočila razbacane virusne partikule koje podsećaju na starinske kraljevske krune. Sam latinski izraz Corona zapravo i znači kruna, pa je ubrzo usvojen kao najpribližniji u opisivanju ove grupe virusa. Iako se deli u četiri podvrste:Alfa, Beta, Gama i Delta korona viruse, nije lako utvrditi karakteristike kao i načine transmisije istih jer se razlikuju međusobno.
|
Kada je 2012. Godine Saudijska Arabija izvestila SZO o novom respiratornom oboljenju, koje je izazvalo paniku u toj zemlji ali i smrt, bilo je jasno da nije reč o modifikovanom SARS-u već o nečem mnogo ozbiljnijem. Novi korona virus, kao i svaka agresivna zoonoza, nije bio poznat ljudima do prvog udara koji je te godine imao. Imenovan je kao MERS-CoV odnosno kao korona virus izazivač Srednjeistočnog plućnog sindroma, izuzetno teške virusne respiratorne infekcije za koju ne postoji odgovarajući tretman. Novoidentifikovani virus pripada grupi Beta korona virusa, i kao svaka respiratorna bolest bazirana viralnim aktivnostima, dovodi do stvaranja iste kliničke slike: povišena telesna temperatura, praćena kašljem i teškoćama prilikom disanja, bolom u mišićima i grudima, kao i u samom grlu, opštom malaksalošću,glavoboljom, povraćanjem i curenjem nosa, a sa usložnjavanjem bolesti, dolazi do pneumonije, otkazivanja bubrega i same smrti, koja je u nekih 36% slučajeva očekivana.Po gruboj SZO statistici, do 09 juna 2015., prijavjeno je 1.236 slučajeva, od toga je 445 sa smrtnim ishodom. Koliko je SARS dovodio do haosa u epidemiološkim brojkama, toliko MERS duplo više čini napora da dovede do katastrofe u medicinskim analima i izveštajima. Broj obolelih i umrlih se rapidno povećava, ne samo na Arabijskom poluostrvu već, usled razmene roba i usluga kao i učestalog avio saobraćaja, virus, u toku samo jednog dana, stigne iz pustinje u modernu metropolu, donoseći miris smrti. Tako je i ovaj pustinjski kraljević, nevidljiv našem oku, doputovao i u evropske i azijske zemlje, kao i na sam američki kontinent, postavljajući naučnicima nerešiv rebus:Koji je prirodni rezervoar ovog virusa i kako je stigao do samih ljudi?Centar za kontrolu bolesti iz Atlante uporno pokušava da ponudi odgovor na ova i slična pitanja, u saradnji sa zabrinutim kolegama širom sveta. Ono što se, u međuvremenu, nametnulo kao ideja je da se testiraju potencijalni nosioci MERS-CoV-a, a to su kamile i slepi miševi. Sekvencijalnim analizama je potvrđeno da se virus koji izaziva MERS nalazi u kamilama, i tek u tragovima se može pronaći kod slepih miševa.Ostale životinje, poput krava, svinja, koza i ptica nisu nosioci ovog mikroba. Infektolozi su, potom, pokušali da utvrde lanac prenosa i najlogičnije je bilo da se zaključi da su se ljudi zarazili ovim korona virusom preko već kontaminiranog kamiljeg mleka ili mesa, odnosno nekih izlučevina sa kojima su došli u kontakt.Zanimljiv podatak je da virus može da opstane u sirovom kamiljem mleku duže nego što je to moguće kada je mleko drugih životinja u pitanju. Dr Marion Kopman, sa holandskog Instituta za javno zdravlje, veruje da su kamile odnosno pustinjske deve, veoma prisutne u Saudijskoj Arabiji kao i Omanu, nosioci MERS-CoV-a i da su mogle inficirati ljude sa kojima dolaze u kontakt na dnevnoj bazi. Svaka zoonotska bolest, prilikom transmisije, dobije još zlokobnija svojstva i ubitačniju genetiku, pa ni ne iznenađuje mnogo da se MERS pretvorio u to što jeste, neku vrstu pustinjske kuge koja briše ljude poput vetra koji tamo divlja od davnina.
Masovna okupljanja Saudijaca i ostalih muslimana, tokom verskih praznika, samo su pogodovala širenju infekcije i njenom infektološkom trijumfu. Vrlo lako se virus mogao širiti sa osobe na osobu, na isti način na koji se virus gripa uspešno širio godinama unazad. Tako je orijentalni virus i došao do Južne Koreje i od maja 2015. godine ne prestaje da odnosi ljudske živote i stvara atmosferu vrele epidemije.Stariji gospodin, koji se vratio sa proputovanja po Srednjem istoku, morao je da potraži medicinsku pomoć usled pogoršanja zdravstvenog stanja. To je bilo 20.maja 2015. Do 19. Juna 2015 godine, MERS-CoV je objavio rat Južnoj Koreji, 6.700 izolovanih, 169 obolelih i 25 pacijenata sa fatalnim krajem. Ove cifre se menjaju iz sata u sat. Čitava zemlja je u nekoj vrsti opsadnog stanja i ovo je najveća epidemija MERS-CoV van granica arapskog sveta. Ono što daje blagu nadu je da se virus širi iz poznatog epicentra-južnokorejskog medicinskog centra, što eliminiše mogućnost da je postavio utočišta i na nekim drugim mestima ili da je pronašao drugi i efektniji način prenosa. Zvaničnici ove zemlje znaju da će diktatura ovog patogena imati kao rezultat turistički krah jer je bar 55.000 turista otkazalo svoju planiranu posetu ovoj zanimljivoj destinaciji. Još kada se tome doda opšta medijska pomama i izveštavanje puno krvi, u kojem nedostaje realni i naučni ton, Južnoj Koreji ne preostaje ništa drugo do da uloži sve napore da kontaminiranoj populaciji pruži adekvatnu negu i da se nada da će neke od mnogih marljivih biotehnoloških kompanija širom Seula izaći sa nečim što će vratiti MERS-CoV tamo gde mu je mesto.
Za sada ne postoji niti lek, niti vakcina. Postoje preventivne mere koje uključuju sve one predostrožnosti tipične za sve virusne infekcije, poput održanja higijene i izbegavanja javnih okupljanja. Ipak, sve je to daleko od hemijski determinisanih rešenja. Da nada nikada ne umire u samom srcu čovečanstva, govori i to da neispavani istraživači iz svih kutkova planete, ne napuštaju svoje laboratorije i da nepregledni nizovi bioloških kodova polako dobijaju smisao. Farmakolozi sa instituta Purd u Indijani, USA, isti oni koji su imali uspeha u pronalasku enzima koji blokiraju virus SARS-a, tvrde da mogu da dođu do onih inhibitora koji će zaustaviti MERS-CoV u besnom piru. Oba virusa su korona, što bi značilo da imaju približno slične organske osobine i da mogu reagovati na donekle istovetan način.Endru Mesečar i Arun Goš veruju da bi mogli da pronađu odgovarajući enzim koji bi usporio MERS-CoV ili ga onemogućio u dejstvu. To bi bila baza za neki budući farmaceutski pogodak.
U međuvremenu, pustinjski mikrob je postao svetski putnik, a ljudski organizmi njegovo omiljeno mesto boravka. Ipak, kao i mnogo puta do sada, čovečanstvo uvek pronađe izlaz u slučaju opasnosti, pre ili kasnije.
http://www.medicalnewstoday.com/articles/262538.php?page=2#treatment_and_prevention
http://www.cdc.gov/coronavirus/mers/faq.html