| Amber Williams, Popular Science

Možemo li da se "preuredimo" da bismo se lakše nosili sa posledicama klimatskih promena?

U junu prošle godine, S. Matthew Liao, profesor filozofije i bioetike sa NYU, i njegove kolege predložili su nov način bavljenja klimatskim promenama, po njima, trebalo bi preurediti ljude kako bi bili manje opterećenje za planetu. U svojoj studiji, oni su predložili da bi lekari mogli da koriste vantelesnu oplodnju, odabirajući embrione sa genima za niži rast, čineći buduće generacije fizički manjim, a time i smanjili produkciju ugljen dioksida. Lekovi mogu da izazovu alergije na meso, smanjujući tako količinu ugljen dioksida koju proizvode goveda. Ovi pristupi, kako kažu Liao i njegovi saradnici, mogli bi da podstaknu ljude na eko-friendly izbor koji mnogi ne uspevaju da naprave sami. Ideje su, kako su autori priznali, "prilično apsurdne", one su pre provokativne vežbe, a ne ozbiljni predlozi. Ali one pokreću zanimljivo pitanje - može li čovek da preuredi sebe i da se tako prilagodi svetu koji se zagreva? Uostalom, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da klimatske promene već izazivaju više od 140.000 smrtnih slučajeva godišnje od 2004. na ovamo, od neuhranjenosti, malarije, diareje i drugih uzroka. A izveštaj američke Međuresorne radne grupe o klimatskim promenama i zdravlju iz 2010. upozorio je, da kako se planeta zagreva, umiranje povezano sa zagrevanjem, respiratorni problemi sa alergenima i smogom, i zarazne bolesti će postajati sve češći. Velika grupa naučnika radi na promenama koje bi mogle da učine život, u sve toplijem svetu, podnošljivijim. Pope Moseley, na primer, fiziolog na Univerzitetu u Novom Meksiku, proučava proteine toplotnog udara, molekule koje spasavaju ćelije od smrti preuređenjem oštećenih proteina ​​ili označavanjem za uništavanje. Istraživanja su pokazala da su neke vrste guštera i mrava proizvodeći viši nivo proteina toplotnog udara, mogli da izdrže više temperature. Saharski mrav Cataglyphis bombycina, na primer, može da ide u potragu za hranom, čak i kada mu je temperatura tela veća od 50 °C. Moseley i njegov tim su pokazali da ljudi koji odrade samo jedan trening, privremeno osete povišene nivoe proteina toplotnog udara. Istraživači sa Univerziteta Colorado u Denveru, u međuvremenu su pokazali da hranjenje pacova glutaminom, povećava mogućnost njihovog opstanka na potencijalno fatalnoj toploti; Moseleyjeva grupa koristi dodatake glutamina u proučavanju u kome bi se utvrdilo kako bi odgovor na toplotni udar mogao biti proširen i na ljude.

Novi tretmani astme mogli bi da postanu korisni kako se temperatura podiže kao i povećanje ugljen dioksida do nivoa smoga uzrokuje da biljke cvetaju ranije i duže. Istraživači kao što je Jack Gauldie, imunolog na Univerzitetu McMaster u Ontariju, rade na sprečavanju astme i drugih bolesti pluća pomoću genetske terapije. Jedan od pristupa je suzbijanje gena koji proizvode citokine, ćelijske nosioce poruka koje imunološke ćelije otpuštaju posle dodira s alergenima. Od 1993., Gauldie radi na dobijanju gena za blokiranje citokina u plućima miševa. Pluća su, međutim, poseban izazov, imunološki sistem ima tendenciju da napada viruse koje naučnici koriste za prenos genetskog materijala, i Gauldie kaže da bi moglo da potraje još pet do deset godina da se usavrši terapija. U toplijem, vlažnijem, nastanjenijem svetu, ljudi će češće dolaziti u dodir sa patogenima. Vakcinacija uzrokuje da telo proizvodi antitela protiv napadača, ali za potpuni imunitet treba nekoliko nedelja. Čak i za egzotične i nepoznate viruse, brži i sigurniji način bi mogao da bude davanje ljudima laboratorijski proizvedenih antitela.

Ljudi bi se antitelima trenutno zaštitili ako pandemija izbije, kaže Antonio Lanzavecchia, imunolog na Institutu za istraživanja u biomedicini u Švajcarskoj. Dokle god naučnici znaju koja antitela su potrebna, jednostavno ih je obezbediti u većim količinama. Lanzavecchia je već pronašao i proizveo antitela koja štite miševe i tvorove protiv mnogih sojeva gripa A, a trenutno planira i klinička ispitivanja na ljudima. On kaže da leku treba bar pet godina da postane dostupan javnosti. I kao i kod drugih medicinskih dostignuća, to bi moglo da bude korisno, čak i ako ljudi ne veruju u klimatske promene.