Otkriće bakterije koja koristi arsen umesto fosfora menja ceo koncept o biohemijskim kriterijumima za razvoj živih bića
 |
| Položaj jezera na kontinentu |
 |
| Jezero Mono (kliknite da se učita veća slika) |
 |
| Bakteerija GFAJ-1 (kliknite da se učita veća slika) |
Naučnici iz NASA-inog instituta za astrobiologiju otkrili su bakteriju koja raste i razmnožava se koristeći toksični arsen. Ovaj nesvakidašnji mikroorganizam, označen kao soj GFAJ-1, pronađen je u jezeru Mono u Kaliforniji i pripada grupi Gamaproteobakterija. Ovoj klasi gram-negativnih bakterija pripadaju i poznati sojevi Escherichia coli, Salmonella, Pseudomonas, kao i bakterije izazivači kuge i kolere. Međutim, ovaj specifični soj GFAJ-1 se, po svojim biohemijskim karakteristikama, razlikuje od svih do sada poznatih živih bića na Zemlji.
Naime, ugljenik, azot, kiseonik, fosfor i sumpor su osnovni elementi koji učestvuju u strukturi apsolutno svih, do sada poznatih, živih bića. Fosfor je deo molekula DNK i RNK, preko kojih se prenose genetičke informacije. Fosfor takođe ulazi u sastav ATP-a (adenozin-trifosfata), jednog od najvažnijih molekula u energetskom metabolizmu ćelije. Fosfor se nalazi i u fosfolipidima koji učestvuju u gradji ćelijske membrane. Na osnovu ovih činjenica, do sada su naučnici smatrali da bi tek otkriće svih ovih elemenata, bilo gde drugde u solarnom sistemu, moglo da ukaže na postojanje ekstraterestrijalnog života.
Međutim, posle otkrića bakterije GFAJ-1 nema više osnove za za ovakvu hipotezu da treba tragati samo i iskljucivo za ovim elementima. Ova bakterija pokazuje da i drugi elementi, u ovom slucaju arsen, mogu učestvovati u izgradnji osnovnih biomolekula. Otkriće alternativnog biohemijskog puta koji ova bakterija koristi ne samo što će promeniti stav prema potencijalnom otkriću živih bića van Zemlje, već menja i fundamentalno shvatanje života na planeti Zemlji.
Bakterija GFAJ-1 iz kalifornijskog jezera Mono, koristi arsen u svim procesima u kojima kod drugih živih bića učestvuje fosfor! To znači da je kod ove bakterije arsen inkorporiran u genetičku strukturu, kao i u proteine i ćelijsku membranu, što se do sada smatralo za nemoguće.
Postavlja se logično pitanje: Ako nešto tako neočekivano može da postoji na Zemlji, ko zna šta sve možemo očekivati u ekstraterestrijalnim uslovima? Ovo otkriće daje novu dimenziju svim potragama za životom van Zemlje, dimenziju koja je do sada postojala samo u naučno-fantastičnim romanima. Mogućnost da živa bića mogu da postoje i nezavisno od elemenata koji su dosada smatrani neophodnim, kao što je fosfor.
Medjutim, ne treba zaboraviti da postoje i mnogi drugi neophodni uslovi za postojanje života. Potrebna je voda, potreban je ugljenik, azot, potrebno je da se formiraju makromolekuli koji mogu da se samo-replikuju, kao što su RNK i zatim DNK, da se formiraju membrane, da se formiraju mehanizmi za oslobadjanje i skladištenje energije, da nabrojimo samo neke od najvažnijih.
Moje lično mišljenje je da otkriće NASA-inih astrobiologa treba uzeti pre svega kao jedan od koraka ka boljem razumevanju života na Zemlji, a tek onda kao razlog za oduševljavanje nad možda povećanom verovatnoćom pronalaženja živih bića van Zemlje. U svakom slučaju, ovo otkriće nesvakidašnje bakterije u jednom jezeru na Zemlji, ne može se nikako uzimati kao dokaz za postojanje života van Zemlje, ma koliko da se biohemija ove bakterije razlikuje od svih drugih, do sada poznatih, živih bića.
Video zapisi sa konferencije na kojoj je objavljeno otrkiće bakterije GFAJ-1
GFAJ - 1: linkovi:
Baljezganje domaćih medija pred Nasinu konferenciju
NASA objavljuje nova otkrića iz astrobiologije
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
