Prema složenim kompjuterskim modelima, najverovatniji uzrok nestanka kompleksnog života na Zemlji neće biti vatrena stihija, već tihi nestanak onoga što nas održava – kiseonika. U ovom tekstu istražujemo tri iznenađujuće implikacije ovog otkrića, koje menjaju naš pogled ne samo na budućnost Zemlje, već i na potragu za životom u svemiru.

Imamo još „samo“ milijardu godina

Ključni nalaz studije koju su sproveli Kazumi Ozaki sa Univerziteta Toho i Christopher Reinhard sa Tehnološkog instituta u Džordžiji jeste da će Zemljina atmosfera, bogata kiseonikom kakvu danas poznajemo, potrajati još otprilike milijardu godina. Nakon toga, planeta će doživeti proces „brze deoksigenacije“ koji će drastično izmeniti uslove za život.

Ovaj zaključak nije puko nagađanje. Donet je na osnovu detaljnog modela koji je simulirao klimatske i biohemijske procese na Zemlji. Kako bi osigurali pouzdanost svojih predviđanja, naučnici su pokrenuli simulaciju više od 400.000 puta, uzimajući u obzir različite varijable.

Ovo otkriće je iznenađujuće jer se ranije smatralo da će biosfera nestati za otprilike dve milijarde godina, i to kao posledica pregrevanja planete i nedostatka ugljen-dioksida neophodnog za fotosintezu. Nova studija, međutim, ukazuje na znatno brži kraj kompleksnog života, uzrokovan fundamentalnom promenom u hemijskom sastavu atmosfere.

Budućnost Zemlje ličiće na njenu daleku prošlost

Planeta nakon nestanka kiseonika neće biti beživotna pustinja, ali će biti neprepoznatljiva za nas. Atmosfera će podsećati na onu iz perioda pre „Velike oksidacije“, događaja koji se odigrao pre otprilike 2.5 milijarde godina i koji je omogućio razvoj složenih organizama.

Karakteristike te buduće atmosfere biće povišeni nivoi metana, veoma niski nivoi ugljen-dioksida i potpuno odsustvo ozonskog omotača koji nas danas štiti od štetnog zračenja. U takvim uslovima, jedini oblici života koji će moći da opstanu biće anaerobni mikroorganizmi – bića kojima kiseonik nije potreban za život.

Kako je to opisao jedan od autora studije, Kazumi Ozaki:

"Atmosfera nakon velike deoksigenacije karakteriše se povišenim metanom, niskim nivoima CO2 i odsustvom ozonskog omotača. Zemljin sistem će verovatno biti svet anaerobnih oblika života."

Potraga za životom u svemiru je upravo postala teža

Ova studija prevazilazi granice naše planete i utiče na jednu od najvećih naučnih misija današnjice: potragu za životom na egzoplanetama. Kiseonik se smatra ključnim „biopotpisom“ – hemijskim tragom koji u atmosferi daleke planete ukazuje na moguće postojanje bioloških procesa, odnosno života.

Međutim, ključna ideja proistekla iz ovog istraživanja jeste da atmosfera bogata kiseonikom možda nije trajna karakteristika naseljive planete. Procenjuje se da bi period u kojem Zemlja ima kiseonik mogao činiti svega 20 do 30 odsto ukupne istorije planete. Ovo saznanje postavlja fundamentalno pitanje u astrobiologiji.

Kakve su šanse da posmatramo druge planete baš u onom relativno kratkom vremenskom prozoru kada one imaju atmosferu bogatu kiseonikom? Da li to znači da, fokusirajući se samo na ovaj biopotpis, propuštamo znake života na planetama koje su u drugačijoj, anaerobnoj fazi svog razvoja, sličnoj onoj kakva je bila naša prošlost ili kakva će biti naša budućnost? Zbog toga autori studije zaključuju da astronomi moraju razmotriti i biopotpise koji su primenjivi na planete sa malo ili nimalo kiseonika, ako želimo da povećamo šanse za pronalaženje života van Zemlje.

Prolazni trenutak u kosmosu

Poruka ove studije je jasna: naš svet, sa plavim nebom i vazduhom koji udišemo, predstavlja samo jednu, prolaznu fazu u dugoj i dinamičnoj istoriji planete Zemlje. Život je uporan, ali su uslovi koji podržavaju kompleksne organizme poput nas izuzetno krhki i vremenski ograničeni. Ovo saznanje ne samo da nudi dublji uvid u sudbinu našeg doma, već nas tera da preispitamo metode kojima tragamo za susedima u kosmičkom prostranstvu.

https://www.skyatnightmagazine.com/