Botoš, 29.avgust 2017.

I aspekt svetlosti- Svetlost nauke

Mala škola biljaka Zrenjaninske grupe NPN(nastavnika prirodnih nauka) osvetljuje mladim naraštajima značaj biljaka za živi svet na planeti Zemlji. Biljke su kao prvi oblik života, prethodnica živog sveta kako na Zemljii tako verovatno i u svim svetovima u Svemiru gde postoji život.

Naročito je značajno što se u ovoj edukaciji dece koriste AUN (aktivne) metode. Teme se obrađuju u prirodi, na terenu. Deca posmatraju biljku koju proučavaju i njen biotop, prikupljaju uzorke, mere, broje, beleže informacije i podatke, razgovoraju međusobno i sa nastavnikom. Nastavnik im je mentor, organizator, izvor informacija, režiser aktivnosti koje oni obavljaju, dobar pozadinac. Njihova interakcija sa pojavama i stvarima u prirodi je konstantna i vrlo bogata. Ima tu i remetilačkih pojava i događaja koji odvlače pažnju i koje treba savladati i ostati koncentrisan na predmet: visoka temperatura, znoj, prašina, insekti, neprijatni mirisi ili lep pejzaž, jato ptica, stado krava i drugo. Na kraju je sistematizacija, diskusija, obrada podataka i prezentovanje rada.

Ovo je način da se mladi naraštaj uputi, da kada odraste i postane kreator sveta i upravljač procesa u njemu, bez predrasuda i sa većim znanjem uspostavi pravi odnos sa svojom okolinom, što je uslov za zdrav život ljudi na planeti.

Starije generacije koje sada vladaju planetom su u burnoj ekspanziji naučnog i tehnološkog razvoja uspostavile sistem koji eksploatiše prirodu, nemilosrdno troši njene resurse i koji je sam po sebi neodrživ. Nije obnovljiv, prekinuti su mnogi lanci, gubi se reverzibilnost. Planeta tako gubi uslove za održanje života.

Zrenjaninska grupa NPN je 29. avgusta 2017. godine u Botošu, u okviru svog projekta Mala škola biljaka, organizovala istraživački dan na temu: Lekovite, samonikle jestive, otrovne i invazivne biljne vrste.

O projektu Mala škola biljaka

U opisu programske aktivnosti i projekta stoji: Flora grada Zrenjanina i okoline je bogata samoniklim lekovitim, jestivim i otrovnim vrstama. Želimo da upoznamo decu (preko njih i roditelje i širu javnost) o značaju raznovrsnosti biljaka i njihovoj upotrebi, da bi ih cenili i čuvali i u budućnosti. Materijalni produkt projekta biće zbirka biljaka, kao i zbirka plakata za prepoznavanje lekovitih, samoniklih jestivih i otrovnih autohtonih vrsta u gradu i okolini. Od programa očekujemo da će deca preneti stečeno znanje i iskustvo u svoje školske sredine i javnim prezentovanjem svoga rada podići svest šireg kruga građana (roditelja, nastavnika i dece) o značaju poznavanja i čuvanja dragocene flore naše sredine. Dodatna korist za decu biće upoznavanje vrsta u seoskim sredinama.

Opšti cilj programske aktivnosti i projekta je podizanje svesti o značaju poznavanja i očuvanja lekovitih, samoniklih jestivih biljaka i njihovoj pravilnoj upotrebi, kao i prepoznavanja otrovnih vrsta našeg područja.

Posebni ciljevi programske aktivnosti i projekta su: osposobljavanje dece za samostalno istraživanje sa ciljem upoznavanja biljnog sveta sredine i podsticanje nastavnika i učitelja da što više nastavnih sadržaja vezanih za živi svet realizuju kroz aktivnosti u prirodi.

Ono što održava projekat je to što je njegov program osmišljen tako da se može sprovoditi u okviru vannastavnih školskih aktivnosti, na ekskurzijama i izletima. Produkti aktivnosti i edukativni materijal koji se koriste i prezentuju u projektu su dostupni svim zainteresovanim školama i drugim institucijama, a realizatori projekta su dostupni za konsultacije i razvijanje ideja

Realizacija Male škole biljaka 2017

Mesto i vreme realizacije: Botoš, utorak, 29. avgusta 2017.

Učesnici istraživačkog dana su učenici IV, V, VI i VII razreda OŠ ”2 Oktobar”, OŠ “Petar Petrović Njegoš”, OŠ “Žarko Zrenjanin” i OŠ “Servo Mihalj” iz Zrnjanina. Rad učenika je organizovalo i vodilo 4 nastavnika biologije i 1 nastavnik razredne nastave. U istraživačkom danu je učestvovalo 25 učenika i 5 nastavnika.

Rad na terenu se izvodio u toku prepodneva u predelu nasipa na levoj obali kanala DTD, na potezu od mosta do ušća Kanala u reku Tamiš i na Pustari duž leve obale Starog Tamiša. Prikupljani su primerci biljaka, snimana mesta gde su biljke ubrane, ukazivano je na svojstva biljaka i njihovih biotopa, određivana je porodica, rod i vrsta.

Predstavljeni su i neki geografski, istorijski i etnološki pojmovi koji su bili uočljivi na terenu, kao što su Tamiška lesna zaravan, Namastir (stara crkva) iz XII veka, arheološki lokalitet kod Botoša, na kom su početkom prošlog veka nađena kamena oruđa i oružja iz neolita. Eksponati su izloženi u Narodnom muzeju u Zrenjaninu. Pokazan je značajno zasut ostatak meandra Tamiša koji je presečen pre 200 godina.

OŠ “1 Oktobar” Botoš primila je i ugostila učesnike onako kako to Botošani tradicionalno rade. Posle sunčanog terena, hladovina parka ispred škole, sokići i sendviči su učesnike okrepili, pa su osnaženi krenuli da sistematizuju materijal i informacije koje su na terenu prikupili..

Učesnike je pozdravio i sa njima razgovarao predsednik Saveta Mesne zajednice Dalibor Paskulov i time pokazao pažnju i poštovanje.

Staša Velisavjev, direktorica škole je pozdravljajući učesnike izrazila veliko zadovoljstvo što je domaćin i izrazila nadu da će ovakvih susreta u školi biti još više, čime je otvorila vrata budućoj saradnji.

Obzirom na aktuelne vrućine ovoga leta i nezapamćenu sušu, od kojih su posebno pogođene biljke, sa učesnicima je razgovarano na temu: Značaj svetlosti za biljni svet sa osvrtom na aktuelnu sušu . Ova tema je otvorila i prikazala:

II Aspekt svetlosti- Svetlost svetlosti

Svetlost je od neprocenjivog značaja za biljni svet a time i za životinjski svet i svu živu materiju na Zemlji. Svetlost je neophodna za postojanje žive materije.

Skoro sva energija koja postoji na Zemlji potiče sa Sunca. Sunce neprestano emituje svetlosne zrake ili fotone po celom Sunčevom sistemu i dalje. Kretanje fotona omogućava svetlosna energija. Fotoni koji dođu do Zemlje i padnu na lišće potpomažu proces fotosinteze u biljkama.U tom hemijskom procesu se svetlosna energija pretvara u hemijsku energiju.Ovaj oblik energije konzerviran u stablima, granama i plodovima biljaka može da opstane hiljadama godina. Primer su; ugalj, nafta, semenke nađene u piramidama. Kada se hemijska energija nađe u određenim uslovima može da se pretvori u neke druge oblike energije. Biljojedi se hrane delovima biljaka. Hemijska energija se u njihovim telima pretvara u toplotnu, električnu, mehaničku. Zakon održanja energije kaže: Energija je nestvoriva i neuništiva, ona samo prelazi iz jednog oblika u drugi. To je u ovim procesima očigledno.

Prekomerna količina svetlosti može da bude štetna za živi svet. Ove godine se to vidi na našim poljma i livadama. Od velikih vrućina sve je sprženo. Zašto je to tako?

Na meteorološkim satelitima, iz sata u sat može uživo da se prati kretanje oblaka iznad planete, Evrope pa i naših krajeva. U toku leta oblaci nam dolaze sa Atlantika, Sredozemlja i Crnog mora. Dešavalo se da oblaci koji stignu do granica Vojvodine nestanu, ispare. Šta je razlog tome?

Fotoni koji padaju na površinu Zemlje svoju energiju predaju atomima zemljišta, vode i biljaka. Ovi atomi primljenu energiju predaju atomima vazduha koji se nalaze tik do njih. Pošto su dobili energiju atomi vazuha dobijaju veću brzinu i kreću vertikalno naviše. Na tom putu se sudaraju sa drugim hladnijim atomima vazduha i predaju im energiju. Tako se vazduhu povećava unutrašnja energija a sa njom i temperatura. Ovakav proces prenošenja energije se zove strujanje ili konvekcija. Zemljište se ovde ponaša kao grejna ploča na šporetu. Sve što se nalazi na njemu je u opasnosti da se pregreje ili izgori.

Kada na površini zemlje ima gustih nasada biljaka,velike lisne mase, na primer šuma, listovi biljaka apsorbuju veliki procenat ove svetlosti i koriste je u procesu fotosinteze. Energija odlazi u biljke a ne u zemljište.Sve ovo može da se proveri na jednostavan način. Dovoljno je da se stoji neko vreme na direktnom suncu i u senci nekog drveta.Klima u ova dva slučaja nije ista.

 Iz ovoga je lako zaključiti zašto je ovoga leta toliko vruće i zašto nema kiše. Na našim poljima i livadama imamo kultivisane biljke i nisko rastinje, nema zasada drveća. Godinama unazad je uporno rađena deforestizacija kako bi se napravilo mesta ratarskim biljkama, a sve zbog povećanja broja ljudi i povećanja njihove potrebe za hranom. Ratarske biljke nemaju dovoljnu lisnu masu i nisu u stanju da apsorbuju fotone Sunca kao šume.

Deca su shvatila poruku ove priče i sama su počela da recituju stihove Jove Jovanovića Zmaja:

Gde god nađeš zgodno mesto,

Tu drvo posadi!

A drvo je blagorodno

Pa će da nagradi.

III aspekt svetlosti- Svetlost tehnike

U toku poslepodneva ljubaznošću Branislava Pomoriškog i Jovana Filipovića, mala ekspedicija je bila primljena u bioenerganu Bioelektra u Botošu. Jovan Flipović je decu i nastavnike upoznao sa tehnološkim procesom koji se odvija u elektrani.

U Bioelektri se iz biljnih i životinjskih ostataka ili biomase, a uz pomoć bakterija izdvaja najjednostavnije organsko jedinjenje, metan. Ovaj gas na određenoj temperaturi reaguje sa kiseonikom pri čemu oslobađa hemijsku energiju koja omogućava pokretanje agregata. Ovaj uređaj je sastavljen od motora sa unutrašnjim sagorevanjem i generatora. U motoru se hemijska energija pretvara u toplotnu i mehaničku energiju. U generatoru se mehanička energija pretvara u električnu energiju koja se predaje elektrodistribuciji. Elektrana može da podmiri potrebe za električnom energijom dva sela veličine Botoša. Osim električne energije elektrana proizvodi i toplotnu energiju koja može da se koristi za zagrevanje domaćinstava i drugih zatvorenih prostora u toku zime.

Ovakva vrsta elektrane spada u grupu održivih izvora energije. Minimalno zagađuje sredinu, koristi ostatke biljaka koji se ne spaljuju na njivama a krajnji tehnološki produkt se poput stajskog đubriva baca na njive. Elektrana je urađena po nemačkoj tehnologiji. Celokupnim njenim radom upravlja kompjuter sa mogućnošću daljinskog upravljanja.

U toku ovog istraživačkog dana učesnici su mogli da vide put energije i njene promene. Od Sunca je krenula kao svetlosna, u listovima biljaka se pretvorila u hemijsku, u bioenergani se pretvorila u toplotnu,mehaničku i električnu.

Na kraju aktivnosti masa 25 učenika i njihovih 5 nastavnika je iznosila 1750kg.

Bila je ovo vrlo živa i uspešna korelacija bilogije, hemije i fizike + geografije, istorije, etnologije i tehnike.

Izvor: Voyager

SVE JE FIZIKA Miša Bracić