Detalji
Kategorija: Astronomske priče

Mislim da sam imala pet godina kada me je tata (na)učio da gledam vreme na časovniku. Bilo mi je veoma konfuzno određivanje satnice, pogotovu onaj deo sa petnaest do dva i dva sata i petnaest minuta, te sam zaključila da je to, u suštini, stvar slobodne procene (mada, ruku na srce, više vremena sam provodila razmišljajući o lutkama, nego o brojanju sati). Jedini razlog mog uživanja tokom tog "procesa" bio je taj što sam u njemu učestvovala: sečenje kartona, pričvršćivanje kazaljki za "telo" sata i, konačno, crtanje minuta i brojeva. To je bila čitava nauka.

Nažalost, uživanje u otkrivanju nauke se nije nastavilo i tokom školovanja. Škola je predstavljala jedno neprijatno mesto sa zastrašujuće belim zidovima u kom su me terali da radim domaće zadatke, a svoju prvu jedinicu sam dobila već tokom treće nedelje obitavanja u toj instituciji (nisam nacrtala porodicu za predstojeći čas društva jer sam se igrala porodice). Matematika je bila zabavna dok god se ticala pojedenih i dobijenih jabuka, a biologija mi se od početka nije dopala jer me je naumičila sa klijanjem pasulja. Moram li da napomenem da jedino moj pasulj nikad nije proklijao? Nikad!

Još u petom razredu osnovne škole sam shvatila - nauka je dosadna i meni tu nije mesto, ma koliko misao "nauka, cveće i ja" bila lepa.

Razdoblje 2004-2005-2006. godina je bilo prepuno lepih događaja i iznenađenja; pronađena je Kopernikova lobanja, Nightwish je izdao poslednji album u svojoj originalnoj postavi - "Once", otkriveni su nam recepti za pravljenje zvezda i Supermen se zaista vratio. O, i da, devojčica koja je još u petom razredu zaključila da je nauka dosadna je intenzivno počela da čita Astronomiju. Tada je otkrila da svet nauke može, a neretko je i potrebno, da se gleda očima društvenjaka*. Hvala.

*Naravno, shvatate da su društvenjaci ekvivalent demokratama u političkom sistemu Amerike?

DoraIsidora, studira arhitekturu u Novom Sadu.


Komentari  
Bobica
0 #2 Bobica 19-03-2009 20:29
Pa, što se tiče pasulja, moram ti reći da uopšte nisam iznenađena što nije proklijao.... ;-P Jest', imaš donekle prava, što se tiče škole i njenog neinspirativnog uticaja, mada, kako mi je jedna osoba rekla "đak prima od učitelja onoliko koliko može da podnese", a danas, na nečiju sreću a na moju žalost, ima sve manje "fanatika". Moje shvatanje astronomije je prilično naivno, s obzirom da me zanima samo ona strana bez mnogo fizike, što je kod Astronomije i najbolje, jer za svakoga ima po nešto. Čak i za nas smrtnike kojima viša matematika nije poznata.
Vladimir NS
0 #1 Vladimir NS 18-03-2009 15:23
Mnogo je ljudi sa identičnim iskustvom.Ja prvi.Od uvek sam bio znatiželjan i interesovale su me stvari koje nikoga od mog društva nisu.U školi kako osnovnoj tako i srednjoj tek su profesori bili nezainteresovan i za bilo kakvu saradnju,za približavanje nauke.Pre oko 6 godina slučajno sam nabasao na NASA-in sajt i posle pročitanih par članaka shvatio kolilko je astronomija interesantna.Us koro sam pronašao i ovaj sajt i oduševio se da tako nešto uopšte postoji kod nas.Od tada sam naučio mnogo toga putem ovog sajta,kupio teleskop,počeo da ulazim u svet astrofotografij e,uspeo sam čak da zainteresujem 10-tak ljudi za astronomiju.Ima m još 2 ispita i postaću lekar,pa se nadam da ću onda imati malo više vremena da se posvetim ovom hobiju.
Dodaj komentar