Dešavanja na nebu su čoveka zanimala pre faraona i piramida. Njeni koreni potiču iz Mesopotamije i Kine. U to vreme se još uvek nije pravila jasna razlika između astronomije i astrologije, ali su astronomski temelji postavljeni. To je Milutin Milanković fenomenalno objasnio u svojoj knjizi "Kroz vasionu i vekove".

Neki događaji na nebu iz davnih vremena su ostali zabeleženi i ti podaci olakšavaju današnja istraživanja. Neke beleške su zauvek izgubljene, kao na primer one iz Aleksandrijske biblioteke...Neke komete, koje su se pojavljivale u prošlosti (periodične komete), pojavljuju se i danas, zabeleženi su tačni datumi bljeskova svetlosti na nebu - supernove, dati su nazivi sazvežđima i nekim zvezdama koji su se održali do danas, utvrđene određene pravilnosti u kretanju nebeskih tela i slično.

Poznato je da svakog inspiriše pogled ka nebu i da svi sa uživanjem posmatramo lepote, oku dostupnog, Svemira. Međutim, negde među tim lepotama se nalaze najveće opasnosti, koje nas mogu izbrisati sa liste stanovnika Svemira.

Postoje dokazi da je život na Zemlji u nekoliko navrata bio na ivici istrebljenja zbog sudara nebeskih tela sa Zemljom. Na samom početku naša planeta je bila izložena strahovitim bombardovanjem ovih tela iz Svemira, ali se vremenom prostor pročistio i sudari su postali ređi. Međutim, nikada nisu skroz prestali. Naš opstanak je svakoga dana jedno veliko kockanje i samo je pitanje vremena kada će ponovo doći do velikog sudara sa nekim većim objektom iz svemira (sa manjim objektima su sudari češći). O tome ljudi malo razmišljaju, a i možda je bolje tako. Ima ko o tome misli i ko je za to plaćen, a ima i amaterskih astronoma koji to rade sa sa pravim uživanjem. Ipak, mogu li oni stvarno mogu nešto da urade po tom pitanju???

Sve zavisi od vremena kada se otkrije potencijalno opasan objekat i od njegove veličine i sastava. Recimo, ako bi se kojim slučajem neki asteroidi iz asteroidnog pojasa između Marsa I Jupitera sudarili i jedan od njih nakon sudara bude usmeren ka Zemlji...eto nevolje. Trebalo bi mu 50-ak dana da stigne do nas i teško da bi nešto moglo da se uradi ako je u pitanju neki objekat prečnika 1km, a takvih tamo ima u velikom broju. To znači da bi opasnost morala biti otkrivena mnogo ranije i barem nekoliko godina pre. Svaki asteroid prečnika većeg od 1km bi izazvao klimatske promene sa ozbiljnim posledicama. Takve klimatske promene bi nastale zbog ogromne količine prašine koja bi se podigla nakon sudara Zemlje sa tako velikim nebeskim telom. Ta prašina bi zatim obavila planetu, čime bi se drastično smanjila količina Sunčevih zraka koja dolazi do površine naše planete. U početku bi se temperatura naglo podigla, a kasnije bi zavladalo ledeno doba i doba gladi za sve on koji bi preživeli tako nešto. Što se tiče žrtava, moglo bi ih biti preko milijardu. Za asteroide veće od 1 km posledice su znatno veće i opstanak ljudske civilizacije bi bio pod velikim znakom pitanja.

Međutim, ovakve procene još uvek nisu sasvim pouzdane, ali je proučavanje udara nebeskih tela u druge planete Sunčevog sistema od velike korisiti za procenu opasnosti i posledica po nas i našu planetu.

Često se pominje nuklearno oružije za odbranu od asteroida, ali to može napraviti nove probleme. Jedan asteroid bi se raspao na više manjih i opet šteta. Niko ne može da proceni tačno veličinu delova nakon eksplozije, a ni gde će ti delovi pasti. Tehnologija je malo napredovala po tom pitanju, ali postoje i druge metode koje mogu biti efikasne. Jedna od njih je skretanje asteroida sa putanje prema Zemlji. U poslednje vreme, koliko sam primetio, ova metoda se najčešće pominje kao odbrana od svih mogućih nebeskih tela koje presecaju Zemljinu putanju oko Sunca i koji bi jednog dana mogli da postanu više od pretnje.

Najopasniji je asteroid Apofis za koga se vezuje datum 13.04 2029. godine. Tada postoji mogućnost da se on sudari sa Zemljom, ali su novim proračunima naučnici došli do podatka da će ipak promašiti. Iskreno se nadam da su noviji podaci tačni...
Otkriveno je oko 4500 NEO (NEAR-EARTH OBJECT) asteroida koji mogu zapretiti. Od tog broja čak 1000 imaju prečnik veći od 1km. Njihovo praćenje se vrši svakodnevno i stalno se otkrivaju novi, što samo povećava zabrinutost.

Sl.1. Kometa Lulin otkrivena 2007. godine (izvor: NASA)

Pored asteroida i komete nisu ništa manje opasne. Ta prelepa nebeska tela, koja mame poglede ljubitelja astronomije, znaju biti razlog za zabrinutost. Najpoznatiji takav slučaj jeste udar komete Shoemaker Levy 9, 1994. godine u Jupiter, a ove godine se dogodio još jedan udar u ovu planetu. Samo je pitanje vremena kada će nas zadesiti tako nešto. Ali moramo uzeti u obzir da je Zemlja znatno manja od Jupitera i da bi posledice takvog sudara komete sa Zemljom bile pogubne. Takođe, realna opasnost postoji od eksplozije neke obližnje zvezde, a o malim crnim rupama se ne zna dovoljno. Kod ekplozije supernove ne možemo učiniti ništa, tako da se samo možemo nadati da se neće dogoditi blizu nas.

Zbog svega ovoga treba posmatrati nebo, jer i amateri u ovome mogu doprineti da se nešto učini. Po celom svetu su postavljeni profesionalni teleskopi sa ciljem otkrivanja NEO objekata, a dovoljno je samo da im jedan promakne i BUM.