Č ekao sam drugu polovinu novembra da vidim kometu ison, ali njen sjaj je od 15 do 20 novembra ipak bio slab: magnituda 4-5, pa sam odustao od posmatranja iz grada.

Posle 20. novembra, stalno me je ujutru pratilo oblačno vreme. Konačno, u nedelju 24. novembra, docekao sam vedro jutro bez oblačka. Ali, bilo i jako hladno: temperatura –12 Celzijusa, sa blagim vetrom od 13 km/h koji je stvarao utisak da je –19 stepeni. U toku noći palo je 1-2 centimetra snega, pa su moji koraci po stvrdnutom belom pokrivaču u mraku remetili tišinu usnule ulice.

Pošto mi se po takvoj zimi nije vozilo van grada, a ionako nisam očekivao puno od komete ISON, zauzeo sam mesto osmatranja blizu mesta stanovanja, u ulici koja gleda niz malo brdo. Nekoliko prethodnih večeri, kad god je bilo vedro, proveravao sam položaj izlaska Jupitera i Meseca i tako utvrdio predeo neba gde mogu očekivati Sunce i ISON: treba da gledam između dva drveta tačno preko jednog dela ograde drugog komšije preko puta. Kada sam stigao u 6 sati ujutru, nebo je taman počelo da postaje malo svetlije iznad te odabrane ograde.

Poneo sam aparat sa objektivom od 200 mm. Načinio sam dosta snimaka, ali tada nisam mislio da sam snimio kometu ISON. Nešto sam snimio ali nisam znao šta. Trebalo mi je nekoliko dana povremenog "guglanja" da shvatim da je kometa ipak "uhvaćena" na slikama.

Slika 1a	Slika 1b	Slika 2a

Čitajući nedavne članke u AM, znao sam da će se kometa tog dana nalaziti blizu Merkura i Saturna. Ali isto tako spominjao se tih dana njen prolaz i pored Spike. Pošto prethodnih jutara zbog oblaka nisam mogao da proverim sve položaje, prvo sam pomislio da je najsjajnija tačka na slikama (u vrhu) Spika, pa sam onda promenio mišljenje – Saturn, ali posle gledanja većeg broja karata shvatim da je to ipak Merkur. Kako je bio sjajan to jutro! I kako se samo dugo video... Ja sam izašao napolje u 6:15 sati ujutro, a on se video bar do pola 8.

Podaci govore da je Satrun u novembru bio slabije vidljiv od Merkura i da je dan posle mog snimanja vizuelna magnituda Merkura bila –0,7, a Saturna +0,7. Posle 17. novembra Merkur se spušta ka horizontu, a Saturn uzdiže, dakle gore na slici je Merkur, a ispod njega levo je Saturn. S obzirom da je predviđeno da kometa ISON toga dana (kada sam posmatrao) 24. novembra prođe u nivou Saturna, onda je nepoznata tačka sa desne strane – upravo ISON. Čak, na slici 2d ta tačkica je zelene boje, hm... Na žalost, nisam uhvatio rep – bilo je već dosta svetlo, pa sam koristio kratke ekspozicije na kojima rep nije ostavio otisak. Najduža ekspozicija je bila na poslednjoj slici 3 (i a i b) i to još uvek samo 1/6 sekunde. Produženje koje se vidi iza tačkice na slici 2d nije željeni rep komete, to je deformacija slike koja je zahvatila sve tri tačkice, pa za poređenje dajem uvećani Merkur – slika 2e.

Da bih se još više uverio da je desno kometa ISON, pokušao sam da izmerim rastojanja između snimljenih tačaka. Treba mi poređenje između prvog i poslednjeg snimka. Prva slika koju sam snimio je 1a i na njoj se ne vidi Saturn, ostao je izvan kadra, sa leve strane.

Slika 2b	Slika 2c	Slika 2d

Na toj slici postavio sam žutu liniju između Merkura i tačke desno. Ako se to rastojanje promeni do poslednjeg snimka, znači u pitanju je telo koje se brzo kreće. Tu istu liniju paralelno prenosim i na sliku 3b i da – vidi se da se desna tačka dosta pomerila. Ali, i Merkur se brzo kreće oko Sunca, a i nebeski svod je zakrivljen, hm... nisam baš sasvim siguran da li sam dobro uradio merenje. Zato na prvoj slici gde sam snimio i Saturn, to je slika 2c, postavljam novu, zelenu liniju između Merkura i Saturna. Tu istu liniju prenosim na poslednju sliku 3b i vidim da je stvarno došlo do promene položaja.

Setim se: Saturn se kreće sporije od Merkura, smatraću da se on nije pomerio, hajde da mi on predstavlja zvezdu nekretnicu. Na slikama 2c i 3b postavljam još jednu, plavu liniju između Saturna i tačke desno i opet je vidljivo da se sporna desna tačka pomerila i to tačno u pravcu Sunca (crne strelice) – dakle to je kometa ISON. Ako sam pogrešio, neka me čitaoci AM isprave.

Slika 1a je u originalu jako tamna jer je to prva slika koju sam snimio u mrklom mraku i to napamet u predviđeni deo neba, pa je naknadno jako posvetljenja u računaru i zato ima tako izraženi šum. I slika 2a je prilično tamna, pa dajem i uvećanu verziju 2b na kojoj se bolje uočavaju tačkice.

Za ljubitelje astronomije, najbolja slika je ona potpisana, bez rednog broja, pa posle svih pomoćnih i dobro "išaranih" slika, tu ostavljam za uživanje.

Slika 2e	Slika 3a	Slika 3b

 
Slika 4