|
Najbolje slike svemira
u 2023. godini
Webb, Hubble, Keck i drugi teleskopi pružili su nam neviđene slike svemira ove godine.
Veće verzije ove fotografije
1. Rho Ophiuchi, najbliži Zemlji region formiranja zvezda, snimljena Webb teleskopom.
Veće verzije ove fotografije
- Grupa galaksija MACS0416 koja se nalazi otprilike 4,3 milijarde svetlosnih godina od Zemlje. Snimljeno teleskopima Webb i Hubble.
Veće verzije ove fotografije
- Prva slika teleskopa Euclid. Maglina Konjska glava.
Veće verzije ove fotografije
- Ovde se vidi deo Magline Oriona snimljen teleskopom NIRCam Webba. Ova oblast se naziva Orionova traka i sadrži molekul baziran na ugljeniku koji nikada ranije nije bio viđen u protoplanetarnom disku.
Veće verzije ove fotografije
- Ranije ove godine, teleskop Habl zabeležio je očaravajuću sliku Jupitera. Najveća planeta u našem solarnom sistemu obično je živahno narandžaste i bele boje, ali ovde, u ultravioletnom svetlu, gasni div je svetloroze i plave boje.
Veće verzije ove fotografije
- Ovo je gasom vetrovita pulsarska maglina udaljena oko 16.000 svetlosnih godina od Zemlje, viđenoj zahvaljujući podacima sa opservatorije za rendgenske zrake Chandra i NASA-inog istraživačkog satelita za rendgensku polarimetriju (IXPE).
Veće verzije ove fotografije
- Uran. Ima infracrvenu auroru koja nastaje usled interakcije gasova na planeti sa naelektrisanim česticama. Snimljeno teleskopom Keck II na Havajima.
Veće verzije ove fotografije
- Galaksija NGC 3923, nazvana galaktički luk (galactic onion), jer ima koncentrične prstenova u svom galaktičkom halou. Snimljeno kamerom za tamnu energiju na teleskopu Víctor M. Blanco od 4 metra u Čileu.
Veće verzije ove fotografije
- Teleskop Webb je zabeležio ovaj nadrealan pogled na Herbig-Haro 211, prikazujući bipolarni mlaz koji izbija iz zvezde koja je udaljene oko 1.000 svetlosnih godina od nas. Zvezda ovde u blisko infacrvenom snimku nije vidljiva, ali mlazevi jesu.
Veće verzije ove fotografije
- Ova kompozitna slika prikazuje verovatnu lokaciju gasnog prstena vodonika koji orbitira oko galaksije okomito na njenu ravan. "Polarni prsten" može nastati na nekoliko, teorijskih, načina, ali istraživači će morati da prouče više galaksija kako bi razumeli učestalost takvih struktura u svemiru.
Veće verzije ove fotografije
- Snimljeno od strane stare svemirske teleskopa Habl. Prikazuje stotine hiljada zvezda u globularnom jatu Terzan 12, udaljenom oko 15.000 svetlosnih godina od Zemlje.
Veće verzije ove fotografije
- Ova izvanredna slika objavljena u avgustu prikazuje poglede na Maglinu Prsten (NGC 6720) zabeležene instrumentima NIRCam (levo) i MIRI (desno) Webb teleskopa. Vidimo kako su podaci Webba kolorizovani - radi se o "reprezentativnim bojama", u kojima su određeni filteri korišćeni kako bi istakli određene karakteristike magline.
Veće verzije ove fotografije
- Webb je zabeležio pojas širok 50 svetlosnih godina u centru Mlečnog puta u kome sija pola miliona zvezda.
Veće verzije ove fotografije
- Uranovi prstenovi snimljeni teleskopom Webb. Koncentrične strukture okružuju planetu, ali nisu lako vidljive (mada ih je Habl ranije snimio). Uran ima 13 prstenova, ali 11 je vidljivo na ovoj slici.
Veće verzije ove fotografije
- Kompozitna slika u bliskom i srednjem infracrvenom spektru drevne i masivne zvezde. Kako zvezda stari, brzo gubi masu, verovatno u budućnosti kulminirajući u supernovu, eksplozivnu smrt zvezde. Webb teleskop.
|
