ZOND
Cirkumlunarni program
E-knjiga Draga I. Dragovića |
Tužno je da danas svi učestvuju u trci za ponovno osvajanje Meseca, a da nema ni korova od Rusa. Kako je do toga došlo je duga i zamršena priča, ali logičan rezultat realnih faktora. Pošto ih niko danas ne pominje – iako su prvi sleteli na Mesec – a nedavno sam pisao o istoriji osvajanja Meseca i slanju ljudi na njegovu površinu, rešio sam da malo osvežim sećanje na te godine kada je Mesec bio Sovjetima bliži nego ikad....
Danas svi znaju ko je pobedio u Trci za Mesec... I pored toga što su godinama prednjačili u osvajanju kosmosa, Sovjeti ipak nisu imali ni snage ni sredstava (znanja su imali) da se nose sa Amerikom i Nasinim programom 'Apollo', čiji je prvenstveni cilj bio slanje ljudi na Mesec.
Danas sveopšte spinovanje i propaganda prikazuju taj uspeh kao jednostavan i logičan fakat, ali svi koji znaju nešto o istoriji osvajanja Meseca znaju da je trka trajala do samog kraja, i da se Amerika iz petnih žila trudila da (o)drži tempo do samog spuštanja Armstronga i Oldrina u More tišine u julu 1969. godine.
O tome zaštosuSovjetiizgubiliMoonRaceveć sam pisao u nekoliko navrata. Kada su shvatili da nemaju šansu da pošalju čoveka na Mesec pre Amerikanaca, pokušali su da im uspeh umanje tako što će makar biti prvi koji će sa posadom obleteti oko Meseca, ili makar doneti kamenje sa površine! Za to su imali i rakete i sonde i iskustvo pa i mogućnosti. U toj poslednjoj bici su postigli polovičan uspeh, što je stari refren sovjetskog kasnog kosmičkog programa.
Program koji je trebalo da bude sovjetski adut u lunarnoj trci se zvao 'Zond', i danas bih želeo da ispričam priču o njenu. Mnogima će ovo biti poslednja šansa da čuju nešto zanimljivo o ovim sovjetskim misijama koje su trebale da dovedu do pobede u Trci za Mesec, ali nisu. Kažem 'poslednja šansa' zato što o ovom čak i danas ima vrlo malo podataka.