Datum kreiranja: ponedeljak, 02 septembar 2013 23:34
Autor Ljubo Djurisic
"Konačno, naelektrisanje i te kako može da se kreće neravnomerno (sa nekim ubrzanjem). Tada oko tog naelektrisanja postoje i električno i magnetno polje, oba nepromenljiva u vremenu, ali se javljaju još dve dodatne, promenljive sile: promenljiva električna i promenljiva magnetna sila."
??? Sila? Nepromjenljivo polje? Ispraviti ovaj dio.
Inače, jako koristan tekst. Hvala
Write comment (0 Comments)
Razumeo sam šta si hteo reći u tekstu i u kasnijim postovima. Međutim, ono na šta ja "pucam" jeste pripisivanje svojstva objektima za koje nemamo načina da utvrdimo da li ih zaista poseduju. Taj transfer naših teorijskih rešenja na suštinsku realnost bez ikakvog dokaza kao u primeru Kakua. Moja poenta je da je takvo gledanje na stvari pomalo senzacionalističko i neizostavno antropocentrično. Mi ne znamo da li je mačka živa ili mrtva pre nego započnemo merenje. Ali kvantna fizika treba da objektivizuje realnost kao i svaka druga nauka. Ako je za kvantnu fiziku mačka (ne)živa onda ona to mora biti i u relanosti inače je onda ta nauka sporna. Međutim, izostanak našeg merenja nikako nije dokaz da je mačka u realnosti zaista u svim mogućim stanjima pre nego mi započnemo merenje. To je glavni uzrok mog neslaganja. Koliko god neko tvrdio da je u svim mogućim stanjima može se tvrditi da je i samo u jednom ili da čak i ne postoji pre merenja (s tim što ovo zadnje vodi u nihilizam). Iz nemogućnosti direktne spoznaje mi prizivamo u pomoć najmoćnije sredstvo kojim raspolažemo - matematiku. Ona nam daje teorijska rešenja koja u skladu sa našim mogućnostima spoznaje opisuje datu pojavu baratajući mogućim rešenjima, ali to i dalje nije dokaz da su sva moguća rešenja realna. Tj, da objekat u realnosti postoji u svim mogućim stanjima pre nego započnemo merenje. Ne, on postoji u svim mogućim stanjima samo u teoriji i mi ne znamo da li i u koliko stanja postoji u realnosti pre merenja upravo zbog naših saznajnih ograničenja, a ne zbog njegove suštinske prirode. Dakle, ono što pokušavam da naglasim jeste da mi objektu pridajemo karakteristike koje ne znamo da li uopšte poseduje zbog sopstvene saznajne limitiranosti i to smo u nauci bar do sada nazivali BIAS.
U jednom momentu neko od toga, poput Kakua, pravi senzaciju, aludirajući da objekat ima svojstva za koje ne zna da li ih zaista ima u realnosti, a neko pošteno poput Fajnmena kaže da je taj naš pokušaj rešenja isključivo matematički opis, ali ne i opis stvarnih procesa koji se po njemu ne mogu meriti. Razlika u stavu je evidentna.
Da napomenem da postoje i pristupi u kvantnoj mehanici kao što je tzv."Quantum Bayesianism" koji kaže da je kolaps talasne funkcije u potpunosti simbolički formalizam koji ne postoji u realnom svetu već je samo subjektivni odraz mentalnog stanja pojedinca.
Write comment (0 Comments)
Mislim da si (sigurno zahvaljujući mom neveštom pisanju) to sa gledanjem suviše bukvalno shvatio. Uz napomenu da ne tumačim Kakua (jer to nisam u stanju), nego govorim samo ono kako ja shvatam to što je on napisao, pokušaću da objasnim malo bolje:
Ne radi se o tome da drvo postaje uspravno zato što ga je i kada ga je neko pogledao, već što je njegovo stanje neko opazio – bilo kako. Što se kvalntne fizike tiče drvo je u svim mogućim stanjima - pre nego što ga neko opazi. Ali kad ga neko opazi onda vidi (shvati, zaključi...) da je drvo uspravno pa i za kvantnu fiziku ono postaje uspravno.
Hm, verovatno nisam najjasnije objasnio. Evo ponovo, malo drukčije. Mačka (ona, Šredingerova) je u kutiji i možda jeste, možda nije živa. Za kvantnu fiziku ona je istovremeno i mrtva i živa. E a kada kutiju otvorimo – onda vidimo, bolje rečeno opazimo, utvrdimo, namirišemo, čujemo... da je npr. živa. U tom trenutku ona postaje i za kvantnu fiziku – živa.
Write comment (1 Comment)
=>Srdja Janković
Interpretacija Ričarda Fajnmena koju ste opisali nije ista što i Kopenhagenška interpretacija. Zove se "Path-integral" formulacija, ma da je doduše slična kopenhagenškoj interpretaciji. Međutim, Fajnmen nije senzacionalista pa je naglasio da je njegov opis isključivo matematički, a ne pokušaj da se opiše stvarni proces koji se po njemu NE MOŽE meriti.
Međutim, pored ove dve navedene interpretacije postoji i treće (koje sam i pokušao da prikažem), a zove se relaciona interpretacija. (doi:10.1007/BF02302261 , http://dx.doi.org/10.1007%2Fs10773-006-9125-0).
Prema ovom tumačenju rezultat eksperimenta sa duplim prorezom je interakcija posmatrača (mernog instrumenta) i objekta koji se meri - odnosno fizičke interakcije sa mernim objektom. Tj. rezultat eksperimenta ne opsiuje karakteristike objekta koji merimo već i posledicu interakcije mernog instrumenta i objekta.
Pa se tako u radu: "Relational Interpretation of the Wave Function and a Possible Way Around Bell’s Theorem" kaže:
"This relational picture leads to a new perspective onto the quantum mechanical formalism, where many of the “weird” aspects, like the particle-wave duality, the non-locality of entanglement, or the “mystery” of the double-slit experiment, disappear. "
Jasno mi je da je mnogo egzotičnije drugačije objašnjenje gde mi kao posmatrač menjamo realnost samim činom posmatranja znatno interesantnije. Takva vrsta mentalne onanije dobro prodaje knjige i naučno popularne emisije. Ali priroda je prelepa upravo u njenoj jednostavnosti, a ne u mističnosti. Sa druge strane što se pre manemo ovih antropocentričnih objašnjenja to ćemo bolje razumeti prirodu.
Za kraj zamislite kako ajkule koje imaju posebno čulo za elektromagnetno polje percipiraju svet....to čulo bi nam dalo značajnu prednost u razumevanju ovakvih pojava, ali to je druga priča.
Write comment (0 Comments)
Ni ja nisam fizičar i ne pretendujem da branim (ili napadam) Kopenhagensku interpretaciju, ali osećam potrebu da primetim jedan detalj.
Klasični ekspriment sa dva proreza (opis nije teško pronaći te ga izostavljam) pokazuje da "određivanje" putanje čestice (potpuno je svejedno da li je to elektron, foton ili neka druga čestica, sve dok razmak između proreza nije neizmerno veći od talasne dužine čestice) aktom posmatranja (ovde se zbilja valja ograditi od misticizma, naročito s obzirom na to koliko se principi kvantne fizike zloupotrebljavaju od strane raznih mistika) - dakle, "određivanje" putanje čestice kroz jedan od dva proreza nastupa onog trenutka kada je detektujemo. To ne može da bude samo posledica fizičkog procesa kojim smo je detektivali, jer, da se podsetimo, čestica je u trenutku detekcije već prošla kroz jedan ili drugi prorez - ali ako ne postavimo detektor, dobijamo "interferencioni" obrazac - čestica je prošla kroz oba proreza istovremeno (!) kao što to čine talasi. Bitna stvar: akt detekcije određuje ono što se VEĆ DOGODILO - "Istoriju čestice". Dakle, analogija sa drvetom ovde otpada, kao i zamisao da je kvantna neodređenost samo posledica merne aparature. Ipak, slažem se sa Vama da "određivanje aktom posmatranja" ne znači mistički (natprirodni) uticaj posmatrača na događaje - naprotiv. Ako sam ja išta shvatio o shvatanjima u kvantnoj fizici (koju nije sramota shvatati da ne shvatamo, kao što su i sami njeni utemeljivači prvi shvatali), onda...
...Akt posmatranja, zapravo, predstavlja akt izbora jedne između svih mogućih istorija sistema. Ako isti akt ponavljamo veliki broj puta pod identičnim uslovima, relativna učestalost svih ishoda počinje da formira obrazac koji odgovara talasnoj funkciji koja opisuje dati proces. Ali, zahvaljujući Ričardu Fajnmenu, postoji i jednostavniji način da se proces prikaže: Fajnmenovim dijagramima. Rešenje ovih dijagrama se upravo i naziva "sumom svih istorija". I sve te istorije simultano postoje. Opserviranje kao da "odabira" jednu.
Sad, filozofsko pitanje šta čestica (ili drvo ili Mesec) rade dok ih niko ne gleda ovo neće rešiti - ali to i nije bio cilj. Važnije od toga je da QED (kvantna elektrodinamika, Fajnmenova teorija koju sam, verovatno krajnje nespretno, pokušao da prizovem) MOŽE DA DAJE TAČNA PREDVIĐANJA PONAŠANJA ČESTICA. I to je, naravno, kriterijum po kom je reč o uspešnoj naučnoj teoriji a ne o pukom razmišljanju, jednako dobrom kao i svako drugo.
Write comment (0 Comments)
Ima puno besmislenih, ali.......Svetski dan prevencije samoubistva?!
Baš me živo interesuje kako to obeležavaju :-)
Neverovatno!
Write comment (0 Comments)
:) Sale, Sale...
Nisam fizičar i znam koji su autoriteti koji čine kopenhašku grupu fizičara, ali imam pravo da glasno razmišljam i to napišem. Nekad su autoriteti podržavali geocentrični sistem. Danas nam kažu da naša nemogućnost merenja, zbog evidentnih nedostataka našeg saznajnog aparata nije naša limitacija već je fundamentalno svojstvo prirode. Ne vidim veliku razliku. :)
A da pitamo Kakua za drvo da li menja stanje samo kad ga gledamo ili možda možemo da upotrebimo i neko drugo čulo. :) Šta ako je čovek slep pa mora da opipa drvo i proveri da li je uspravno ili oboreno? Da li će dodir dovesti do urušavanja talasne funkcije i prelaska u konačno stanje ili tu specijalnu mogućnost ima samo pogled. :)) Ili to ipak rade fotoni?
Ali da tebe nemučim pitaću gospidna Kakua pa možda nam i odgovori i objasni nam natprirodnu snagu ljudskog čula vida. A možda je ovo povezano sa tim što je četvrtina ljudskog mozga uključena u procesuiranju "gledanja" što je neuporedivo više od bilo kojeg drugog čula...ali ne mi se nedamo zavesti našim ograničenjima samo objektivno: Mesec ne postoji kada ga niko ne gleda. :)
Write comment (0 Comments)
Uuuuu, o ovome što reče Vlajkoni moramo hitno obavestiti Mičio Kakua! Čudo da se on nije setio fotona :) OK, ovo je bila šala (Vlajkoni i ja smo stari saradnici, pa sebi dozvoljavam da se s njim našalim).
Treba imati u vidu da je u gornjem tekstu samo ukratko prepričano ono o čemu se u knjizi govori na nekoliko desetina strana. I prepričano je onako kako sam ja shvatio to što sam pročitao. Sem toga, sve to i nije bitno za ovaj tekst jer je njegov cilj bio da na pomalo šaljiv način pokaže kompleksnost prirode, ili bolje rečeno našeg sadašnjeg shvatanja prirode. Uostalom, poznata je izjava Fejnmana da niko ne razume kvantnu mehaniku – s čim se slažu i ostali fizičari koji se tom temom bave. Isto tako, niko, pa ni Ajnštajn, nije uspeo da obori kvantnu fiziku.
Što se tiče kopenhaške grupe fizičara (u kojoj se inače nalaze neka najveća imena fizike 20. veka), zaista se ne bih usudio da tvrdim da je ona „zaslepljena“, čak i da sam i sam fizičar koji odlično poznaje kvantnu fiziku.
Write comment (1 Comment)
kaku je stvoren, poput segana nekada, da približi auditorijumu neke osnvne zakone fizike i primere njihovih uticaja u svakodnevici...ali kada čitamo njega nakon već duboke ugaženosti u kvantna polja, standardni model, vrste i tipove masa i boja čestica, teorija struna, simetrije,inflacije, M teorija, pozajmljivanju energije... i ostalih stvari što zadju glavovolju (meni, naravno) e tek mi onda nije jasno kako on to tako uspeva da primeni i objasni nekim analogijama...čovek je car al me zbunjuje ..il je sve tako prosto ili nas on to malo...hehe!!!...i nisam siguran da se svemir ne okreće, jer kretanje je relativna stvar..sve je kako za koga....to ne znamo ni kaku ni ja niti bilo ko sem možda nekog ko ima moć da vrši opservaciju nad vima nama i nenarušava nam talasnu funkciju, čisto da budemo što stabilniji u svojoj totalnoj nestabilnosti i ludilu što o kme tekst gore svedoči hehe
Write comment (0 Comments)
