"Dok elektron ne gledate on ima svoju talasnu funkciju i nalazi se svuda. Ali ako ga pogledate (počnete recimo da vršite merenja), talasna funkcija se urušava i elektron prelazi u konačno stanje." To je iz razloga što "gledanje" podrazumeva da elektron "gađamo" fotonom (jer drugačije "neznamo gledati"). Kad elektron pogodimo fotonom predamo mu energiju fotona, urušimo mu talasnu funkciju i on pređe u konačno stanje. Nismo mu promenili stanje činom gledanja već energijom fotona kojom smo ga pogodili. E, sad problematična analogija u makrosvetu. Ako i prihvatimo pretpostavku da je ovakva analogija moguća, odnosno da svet ispod Plankove granice funkcioniše kao i ovaj iznad nje čak i tada analogija ne stoji. Drvo će imati definisano stanje bez našeg gledanja jer će svakako (a pogotovo danju:) biti obasjano fotonima gledali mi ili ne. Pa iako pogledamo nećemo ništa promeniti. Priroda uvek funkcioniše jako jednostavno i bez mnogo mistike. Ovo sa gledanjem je čisto antropocentrično maštanje i neverovatna je zaslepljenost Kopenhagenške interpretacije kvantne mehanike. Podseća me na geocentrični sistem.
Author: Gost

Komentari

  • Goran Stanković said More
    Životno iskustvo nas uči da je... 15 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Drejkoa formula mora da se umanji do... 19 sati ranije
  • Duca said More
    Sistemi sa dva ili više sunaca su... 1 dan ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Da, dobro je, ne mora u programu da se... 2 dana ranije
  • Jozef said More
    Navikli smo da nam svetlost uvek dolazi... 2 dana ranije

Foto...