Ni ja nisam fizičar i ne pretendujem da branim (ili napadam) Kopenhagensku interpretaciju, ali osećam potrebu da primetim jedan detalj.
Klasični ekspriment sa dva proreza (opis nije teško pronaći te ga izostavljam) pokazuje da "određivanje" putanje čestice (potpuno je svejedno da li je to elektron, foton ili neka druga čestica, sve dok razmak između proreza nije neizmerno veći od talasne dužine čestice) aktom posmatranja (ovde se zbilja valja ograditi od misticizma, naročito s obzirom na to koliko se principi kvantne fizike zloupotrebljavaju od strane raznih mistika) - dakle, "određivanje" putanje čestice kroz jedan od dva proreza nastupa onog trenutka kada je detektujemo. To ne može da bude samo posledica fizičkog procesa kojim smo je detektivali, jer, da se podsetimo, čestica je u trenutku detekcije već prošla kroz jedan ili drugi prorez - ali ako ne postavimo detektor, dobijamo "interferencioni" obrazac - čestica je prošla kroz oba proreza istovremeno (!) kao što to čine talasi. Bitna stvar: akt detekcije određuje ono što se VEĆ DOGODILO - "Istoriju čestice". Dakle, analogija sa drvetom ovde otpada, kao i zamisao da je kvantna neodređenost samo posledica merne aparature. Ipak, slažem se sa Vama da "određivanje aktom posmatranja" ne znači mistički (natprirodni) uticaj posmatrača na događaje - naprotiv. Ako sam ja išta shvatio o shvatanjima u kvantnoj fizici (koju nije sramota shvatati da ne shvatamo, kao što su i sami njeni utemeljivači prvi shvatali), onda...
...Akt posmatranja, zapravo, predstavlja akt izbora jedne između svih mogućih istorija sistema. Ako isti akt ponavljamo veliki broj puta pod identičnim uslovima, relativna učestalost svih ishoda počinje da formira obrazac koji odgovara talasnoj funkciji koja opisuje dati proces. Ali, zahvaljujući Ričardu Fajnmenu, postoji i jednostavniji način da se proces prikaže: Fajnmenovim dijagramima. Rešenje ovih dijagrama se upravo i naziva "sumom svih istorija". I sve te istorije simultano postoje. Opserviranje kao da "odabira" jednu.
Sad, filozofsko pitanje šta čestica (ili drvo ili Mesec) rade dok ih niko ne gleda ovo neće rešiti - ali to i nije bio cilj. Važnije od toga je da QED (kvantna elektrodinamika, Fajnmenova teorija koju sam, verovatno krajnje nespretno, pokušao da prizovem) MOŽE DA DAJE TAČNA PREDVIĐANJA PONAŠANJA ČESTICA. I to je, naravno, kriterijum po kom je reč o uspešnoj naučnoj teoriji a ne o pukom razmišljanju, jednako dobrom kao i svako drugo.
Ipak tu ima još nešto
- Detalji
- Kategorija: Komentari
- Autor Srdja Janković