Prošle nedelje smo se upoznali sa budžetima američke (NASA) i ruske ("Roskosmos") kosmičke agencije za 2014. Evo kraćeg osvrta budžeta i Evropske kosmičke agencije (ESA) za ovu godinu.

euro

Budžet ESA-a za 2014. iznosi 4,1 milijardi eura (5.6 milijardi američkih dolara) i manji je za 4% u odnosu na prethodnu godinu. Razlog za smanjenje je što je Italija, treći finansijer ESA-e, izdvojila nešto manje nego 2013. (350 miliona eura, ili 10.5%), dok je takodje Evropska unija dodatno stegla kaiš i manje uplatila kosmičkoj agenciji. U odnosu na budžet "Roskosmosa", budžet ESA-e je veći za oko 650 miliona dolara, tako da ESA posle NASA-e ima najveći budžet.

Budžet ESA-e je podeljen u dve osnovne kategorije. U prvoj se nalaze programi agencije koji se finansiraju iz budžeta 20 članica ESA-e, dok se u drugoj kategoriji programe koje ESA kontroliše u ime drugih, najviše za EU i evropsku meteorološku satelitsku agenciju Eumetsat. Budžet za interne programe ESA-e je isti kao i u prethodnoj godini (3.34 milijardi eura) i evo kako je rasporedjen medju najvećim članicama agencije koje izdvajaju preko stotinu miliona eura (cifre su u milionima eura i procentima):

  • Nemačka - 765.7 (22.9%)
  • Francuska - 754.6 (22.6%)
  • Italija - 350 (10.5%)
  • Velika Britanija - 270 (8.1%)
  • Belgija - 188.6 (5.6%)
  • Španija - 139.2 (4.2%)
  • Švajcarska - 126.5 (3.8%)
  • Holandija - 125.1 (3.7%)

Najmanja za budžet ESA-e izdvajaju Češka Republika (13.9 miliona eura, 0.4%) i Grčka (14.5 miliona, 0.4%).

Pored ove kategorije budžeta, EU i Eumetsat (kao i nekoliko durgih institucija) plaćaju ESA-i za kontrolu njihovih programa. Iz ove kooperacije ESA ima godišnje prihode od preko 760 miliona eura.

esa-budzet

Struktura budžeta ESA-e se sastoji od dvanaest programa prikazanih na gornjoj slici, sa iznosom budžeta u milionima eura i procentima. Najveća su izdvajanja za posmatranje Zemlje (program Copernicus, sa učešćem od 22.3%, što je gotovo 916 miliona eura), zatim za navigacioni sistem Galileo (630 miliona, više od 15%), rakete-nosače (15.1% ili 617 miliona), program naučnih istraživanja (12.3%, 506 miliona) i kosmičke letove evropskih astronauta (9%, 371 milion). Sa zvezdicom su obeležni pogrami koji takodje obuhvataju investicije od partnera ESA-e.  

Logo ESA


NASA predložila budžet za 2015.

Budžet "Roskosmosa"


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Ne slažem se.

    “Mahanje krilima... 8 sati ranije
  • Miroslav said More
    Ajde da pitanjem odgovorim na pitanje... 9 sati ranije
  • yagodinac said More
    Nema veze jedrenje, letenje, pletanje,... 14 sati ranije
  • Miki said More
    @Okavango,
    Pa i ptica koja maše krilima... 15 sati ranije
  • Duca said More
    Ovo postaje "lepa tradicija", dobro bio... 16 sati ranije

Foto...