Nedavno javno izrečena opomena premijera Dmitrija Medvedeva direktoru "Roskosmosa" Vladimiru Popovkinu, više je očajnički čin vrha države nego akcija koja može da preko noći umanji krizu kroz koju već više od dve decenije prolazi ruska kosmonautika.
Pad "Protona" od pre mesec dana sigurno nije bio ništa novo na kosmičkoj sceni. Medjutim, novo je bilo to što je ponos ruske raketne tehnike eksplodirao odmah posle starta, pred očima miliona. Do tada, problemi su uglavnom uskrsavali daleko od očiju javnosti, visoko u kosmosu, najčešće tokom rada gornjeg raketnog bloka čija je uloga da prebaci koristan teret sa niske orbite, gde je dostavljen raketom-nosačem (RN), na operativnu orbitu. U osnovi, nije bilo zamerki na rad prva tri stepena RN "Proton", koji u stvari predstavljaju samu raketu. Ovde je psihološki element itekako prisutan, jer su svi mogli da vide kako gotovo 700 tona teška raketa koja leti od sredine 60-ih, pada nedaleko od rampe. I izaziva malu ekološku katastrofu na kosmodromu, što je dodatno pojačalo napore Kazahstana da zatraži od ruske strane da smanji lansiranja RN na toksično gorivo (tj. "Protona").
Stroga opomena Popovkinu - premijer Dmitrij Medevedev
Hoće li uspeti da zaustavi spiralu neuspeha - Vladimir Popovkin
Drugi efekt je da je ljudski faktor doveo do gubitka "Protona", da je neodgovornošću nekog od ljudi koji rade u sistemu instaliranja pribora i njihove provere, načinjena nemerljiva šteta ugledu ruske kosmonautike. Da je neverovatna banalnost - pogrešna ugradnja tri od šest senzora uglovne brzine (zarotirani su za 180 stepeni I postavljeni u pogrešan položaj) - dovela do neuspeha koji će ostaviti dubok trag ne samo u budućim planovima vezanim za "Proton".
Kap koja je prevršila čašu - pad "Protona"
Nije medjutim samo problem to što se desilo sa "Protonom". Gotovo da nema sfere u kojoj nema more problema. U razmaku od samo nekoliko meseci dva relativno nova satelita su izgubljena, dok je u treći, kako kažu u "Roskosmosu" udario kosmički otpad. U RKK "Energija" se za to vreme žale da moraju na novom ruskom modulu za MKS "Nauka" da poprave greške u sistemu za napajanje električnom energijom koje su se potkrale njihovim kolegama iz "Hruničeva", gde je modul napravljen. A o novom ruskom kosmičkom brodu (KB), na kome rade u RKK "Energija" da i ne govorimo, ponajviše odlukama kako bivšeg (Perminova), tako i trenutnog direktora "Roskosmosa" (Popovkina). Posle prebrze odluke o obustavi radova na projektovanju nove RN "Rus" koja je trebala da bude lanser novog ruskog KB, koju je Popovkin doneo manje od godinu dana posle dolaska na mesto prvog čoveka "Roskosmosa", još uvek nije jasno kojom će raketom novi brod leteti u kosmos! Popovkin govori da će to biti "Angara", dok direktor RRK "Energija" Vitalij Lopota kaže da nema vremena da se "Angara", koja tek treba da obavi prvi let, preuredi u pouzdanog nosača ljudskih posada u kosmos. To je neverovatno apsurdna situacija, kakve nikada nije bilo u istoriji kosmonautike. Novi brod zahteva novu, ili modifikovanu raketu, ali raketu - to je dobro poznato. Graditi brod (uz promene ugovora i unošenja novih zahteva koji su doveli do generalne promene koncepcije broda), a obustaviti projekat gradnje njegove rakete, bez zamene, to već prelazi granice pravog menadžerstva. Sve u svemu, najverovatnije će "Zenit" na kraju biti nosač ali modifikovanog novog KB (budući da je kapacitet rusko-ukrajinske rakete oko 14 tona). Ni sa gradnjom novog kosmodroma Vastočnij u priamurju, na dalekom istoku ne ide sve kako treba. Popovkin je ovih dana posetio jedno od najvećih gradilišta u Rusiji i, nezadovoljan tempom radova, odlučio da tamo postavi stalnog predstavnika "Roskosmosa" koji će ubuduće voditi računa da nema zastoja. Medjutim, i pored kašnjenja, Popovkin izjavljuje da će prvi kosmički start sa Vastočnog biti obavljen kako je i planirano - 2015.
Uprkos zastoju gradnja prve lansirne rampe na Vastočnom mora biti završena do 2015.
Šta ukor premijera Medvedeva direktoru "Roskosmosa" Popovkinu može da donese? Na neki način, to je poruka za kompletno rukovodstvo "Roskosmosa", koje je već doživelo popriličnu reorganizaciju. Nedavno je, na primer jedan od najližih saradnika Popovkina, Vitalij Davidov morao da ode. Poruka je jasna - radite nešto kako znate i umete, jer neće biti drugog ukora. Još kada je izgubljen "Fobos" u ruskoj Dumi su se čuli predlozi da se tada tek imenovanom direktoru "Roskosmosa" Popovkinu da izvesno vreme da poboljša stanje u kosmonautici. A onda je krenula serija neverovatnih neuspeha kakvu ne pamtim za sve ove gdine koliko pratim kosmonautiku. Šopovkin je medjutim ostao u igri, ponajviše zahvaljujući vice-premijeru i, praktično prvom čoveku Rusije u sferi odbrane i kosmosa Dmitriju Rogozinu. U Dumi je onda pokrenuto pitanje finansija, jer dok Kremlj odvajaja milijarde rubalja sa ruski kosmos, Popovkinove rakete padaju kao kruške i u nepovrat odnose velke pare - i, što je još potresnije, ugled. A on se, posebno u sferi kosmosa vrlo teško stiče, potrebne su godine, ako ne decenije kontinuiranih uspeha, besprekornih lansiranja, da se poverenja korisnika usluga lansiranja povrati. Jer, najveći konkurenti "Protona", "Zenita" i "Sajuza" - američki "Atlasi" i "Delte", evropska "Arijana V" i kineski nosači CZ rade kao švajcarski satovi. Na primer, moćni "Atlas V" firme "Lokid Martin" koju na tržištu nudi alijansa ULA (koji je nedavno lansirao jedan telekomunikacioni satelit), beleži izvanredan rezultat od gotovo pedeset besprekornih lansiranja zaredom, od prvog starta. Pored toga, sada su u igri takodje i privatnici sa svojim daleko jeftinijim nosačima - "Falkon 9" kompanije SpaceX čas-po-čas pa otkine parče kosmičkog kolača od velikih igrača, a treba očekivati da će i "Antares" firme OSC krenuti istim putem. Na takvoj sceni ovakvi propusti kao što je bio ovaj sa pogrešnom ugradnjom pribora rakete od 700 tona, jednostavno ne smeju ni da se zamisle, a kamoli dese.
Pitanje je koliko dugo će biti iza Popovkina - vice-premijer Dmitrij Rogozin
Ono što iznenadjuje je da ključni procesi u "Hruničevu", koji gradi "Protone", kao što su projektovanje, proizvodnja, testiranje i integracija svakog elementa RN nisu standardizovani. Možda i jesi, u nekoj meri, ali očigledno nedovoljno da se izadje iz ove spirale neuspeha. Standardizacija podrazumeva različite nivoe kontrole u svim sferama, kako se pribor projektuje, kako se konstruiše, kako se testira, kako postavlja, kako se potom u sklopu ostalih sistema ispituje. Takodje, svaki korak u ovom lancu se registruje i beleži, uključujući i video-zapisima.
Problemi tresu vodeću raketnu kompaniju Rusije - u pogonima "Protona" firme "Hruničev"
Opomena Medvedevu sigurno nije samo opomena njemu, kao prvom čoveku "Roskosmosa". U stvari, šta on može da uradi kada neodgovorno i nedisciplinovano tehničko lice nedge u nekom malom delu tog složenog tehnološkog procesa zabrlja? Naravno, njegove su ingerencije velike, ali transformacija mora da bude korenita, da prostruji kroz sve sfere ruske raketno-kosmičke tehnike, kroz svaki pogon, da dotakne svakog zaposlenog. Sećam se kako su ljudi na vrhu piramida - tzv. "generalni konstruktori" - govorili o značaju mašinbravara i alatničara, ljudi koji su na dnu tog lanca, od kojih u stvari toliko toga zavisi. Neko takodje kaže da od kako nema više "glavnog konstruktora", koji je odgovoran za kompletan lanac izrade (i lansiranja) rakete, problemi su sve češći. To sigurno ima velikog značaja, mada takav sistem ne postoji u kosmičkim agencijama drugih država.
Ono što takodje vrlo brine je da su ljudi "Hruničeva" isti kako u sistemu "Protona", tako i u lancu proizvodnje RN nove generacije "Angara", od koje mnogo toga zavisi u budućnosti ruske kosmonautike.
Koliko će se problemi sa "Protonom" odraziti na "Angaru"
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
