Prvi odred kineskih kosmonauta koji je formiran 1998, sastojao se isključivo od muškaraca - 14 vojnih pilota. Pet godina kasnije, oktobra 2003. u kosmos je lansiran prvi Kinez – Jan Li Vei. Posle su usledile još dve misije, koje su obavljene oktobra 2005. i septembra 2008. U njima su učestovale dvočlana i tročlana posada, sastavljena od kosmonauta prve grupe. Time je završena prva, eksperimentalna faza kineskog kosmičkog programa sa ljudskim posadama.

kineskazastava

Sledeća faza obuhvata raznovrsnije i češće misije spajanja kosmičkih brodova “Šenžou” sa orbitalnim laboratorijama “Tjangun-1” (“Nebeski dvorac”, lansirana septembra 2011.) i “Tjangun-2”. Pored toga, dobar broj kosmonauta prve grupe već zalazi u pedesete godine, što je prema kineskim kriterijumima gornja starosna granica za kosmičke letove. Zbog toga je u maju 2010. odabrana grupa od sedmoro pilota, sastavljena od pet muškaraca i dve žene – Van Ja Pin i Liu Jang.

Osnovni kriterijumi za izbor žena su bili sledeći:

  • Aktivni vojni pilot
  • Ukupan nalet od preko 800 časova
  • Visina – 160-172 cm
  • Težina – 55-70 kg
  • Starost – 25-35 godina.

Kandidatkinje koje su ispunjavale ove uslove trebale su, da bi prešle u sledeći nivo selekcije, da imaju perfektno zdravlje i idealnu fizičku pripremljenost. Lekari su analizirali čak i podatke o mentalnom i fizičkom zdravlju njihovih roditelja. Posebna pažnja posvećena je kožnim i zubnim oboljenjima, kao i eventualnim alergijama.

Sledeći veoma važan uslov je bila porodična situacija – sve kandidatkinje su morale biti u braku. Prema mićljenju lekara, udate žene su psihički stabilnije, a pored toga za vreme priprema neće razmišljati o tome da nadju životnog saputnika.

Kada su se prvi put pojavile vesti o tome da se dve žene pripremaju u Kini za kosmičke letove, analitičari kineske kosmonautike su odmah počeli da čeprkaju po svim mogućim izvorima nebili pronašli ikakve detalje o dvema kosmičkim damama. Kako se znalo da su obe kandidatkinje profesionalni piloti, a kako u Kini nema mnogo žena-pilota, relativno brzo su u javnost dospeli podaci o Van Ja Pin. Takodje, zanimljivo je da se tokom prve etape obuke često moglo čuti o bojazni kineskih lekara da kosmički letovi mogu negativno da utiču na materinstvo kandidatkinja. Kako je Van Ja Pin bila majka, dok Liu Jang nema dece, mnogi su pomislili da je time izbor prve Kineskinje u kosmosu postao samo formalnost. Tome u prilog su išli i detalji iz njenog života. Za razliku od majora Liu Jang koja dolazi kao jedino dete iz gradske porodice, Van Ja Pin je sa sela, iz mnogobrojne radničke porodice, potpukovnik Vazduhoplovnih snaga, pilot vojno-transportne avijacije, muž takodje vojni pilot, majka jednog deteta.

O tome da je materinstvo jedan od najvažnijih kriterijuma izbora prve Kineskinje u kosmosu govorilo se sve do dva meseca pre lansiranja. Čak je i general Jan Li Vei, prvi Kinez u kosmosu, rekao da je bio pristalica te ideje, ali je promenio mišljenje kada je video da je medju šest finalnih kandidatkinja koje su dospele na korak učlanjenja medju kosmonaute, samo jedna bila majka. Za žene-pilote očigledno nije nimalo jednostavna trudnoća i materinstvo, jer to znači najmanje tri godine odsustvovanja od pilotiranja.        

Dve tročlane posade za misiju spajanja sa orbitalnom laboratorijom “Tjangun-1” formirane su pre završetka osnovne obuke kosmonauta druge grupe. Posade su bile sastavljene od po dva muškarca iz prve grupe i obe žene iz druge grupe kineskih kosmonauta, Takodje, na retkim videosnimcima analitičari su uspeli da identifikuju komandante (u centralnom sedištom) kao veterane Nie Hai Šena i Czin Hai Pena. U prilog Van Ja Pin je takodje bila činjenica da je komandant njene posade bio general Nie Hai Šen, treći Kinez u kosmosu, dok je komandant druge posade bio pukovnik Czin Hai Pen, učesnik treće kineske kosmičke misije.

A onda su šest dana pre lansiranja kosmičkog broda “Šenžou-9” u vesti državne novinske agencija Sinhua objavljena imena obe kandidatkinje stim što je ime majora Liu Jang (Liu Yang) bila ispred imena potpukovnika Van Ja Pin. Tako je 16. juna 2012. na dan kada je pre 49 godina u kosmos poletela prva žena Valentina Terješkova, u orbitu kao prva Kineskinja lansirana Liu Jang, dok je Van Ja Pin ostala na Zemlji.

LiuJang Liu Jang – prva Kineskinja u kosmosu

Od tada se nagadja o pravim razlozima zbog kojih je, u tome se mnogi slažu, u kosmos odletela rezervna, a ne osnovna posada. Neko kaže da je intervjuu oca Pinove (april 2012.) u kome je govorio o velikim psihičkim naprezanjima njegove ćerke delom uticalo na odluku da Liu Jang poleti prva. Drugi smatraju da je muž Jangove, inače vrlo visoko rangirani oficir u Kineskoj Narodnoj Armiji zadužen za političku analitku, možda imao odredjenu ulogu da Jangova postane kineska Terješkova. Treći izvori govore da su u stvari izuzetne sposobnosti operatera druge posade Liu Vana (Liu Wang) tokom obuke operacije spajanja (kažu da je obavio preko hiljadu simuliranih spajanja) bile presudne. Kao što smo naveli, uloga operatera u posadi je bila od ključnog značaja budući da on obavlja spajanje, tako da je moguće da je upravo ovaj razlog, u kombinaciji sa drugim uslovima doveo do toga da Van Ja Pin sačeka godinu dana na svoj zvezdani čas.  

Posada
Van Ja Pin sa kolegama iz posade kosmičkog broda “Šenžou-10” Nie Hai Šenom i Čžan Sia Guaonom snimljena na konferenaciji za štampu dan uoči lansiranje

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Oliver said More
    Ekvador, ne Ekvator! 23 sati ranije
  • muhamed muminovic said More
    Uvijek ste dobrodosli. 3 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    Hm....ove godine nisam uspeo,...možda... 4 dana ranije
  • Julijana said More
    Hvala. 5 dana ranije
  • polux11 said More
    "Ovakvo podešavanje doprinosi boljem... Pre 1 nedelje

Foto...