Odluka predsednika Obame da se Amerika odrekne misije Constellation i povratka na Mesec je najsmelija još od kada je Kenedi pre pola veka najavio osvajanje našeg suseda.  Prvi nagoveštaji takve odluke mogli su da se čuju pre nekoliko dana kada su neki detalji iz predsednikovog predloga Nasinog budžeta "procureli" u javnost (u svom članku D. Dragović je na tu temu pisao još sepetembra). Usledile su prve analize i bilo je analitičara koji su u toj odluci videli marginalizovanje najslavnije svemirske agencije na svetu. Navodno, letovi američkih astronauta bi se prepustili privatnim kampanijama, a Nasa, koja povlačenjem spejs šatolova i odustajanjem od izgradnje rakete Ares (iz programa Konstelejšn) ostaje bez vozila za transport ljudske posade u svemir, bi se posvetila manje atraktivnim misijama. Neki sada međutim odustajanje od Meseca ne vide kao poraz Nase već njenu logičnu preorijentaciju na naučno opravdanije ciljeve. Let na Mesec imao bi pun smisao samo u slučaju eksploatacije tamošnjih resursa, a to je u ovom momentu neisplativo. Uostalom, ekonomski je opravdanije da se Mesec osvaja kroz međunarodnu saradnju, ili bar u saradnjih sa nekom od svemirskih agencija. Ideološki, politički, ekonomski i tehnološki Americi bi sigurno najviše odgovarala ESA. Samo ESA baš i ne pokazuje puno entuzijazma za takav način trošenja evra.

Posebno je zanimlijvo pitanje kako će i da li će preorijentacija SAD uticati na ostale velike nacionalne svemirske agencije. Da li će i njihov interes i žurba za osvajanjem Meseca malo splasnuti sada kada više nema suparnika na terenu. Svi se slažu da je prvi let na Mesec, pre skoro pola veka bio rezultat žestokog takmičenja između Rusa i Amerikanaca. Kako je to danas?

O ovim pitanjima mišljenje smo potražili od naših saradnika, dobrih poznavalaca astronautike.

Odgovara: Marino Tumpić.