Na prvi pogled, Merkur je najdosadnija planeta u Sunčevom sistemu. Ima sumornu naboranu i izrovanu površina bez mnogo upečatljivih karakteristika, ne postoje dokazi o vodi u njegovoj prošlosti, a tanka atmosfera je, u najboljem slučaju, jedva prisutna. Verovatnoća pronalaska života usred njegovih sprženih kratera je ravna nuli.

Ipak, ako pogledate pažljivije, otkrićete da je Merkur fascinantan, neverovatan svet obavijen velom misterije. Planetarni naučnici ostaju zbunjeni samim postojanjem ove planete najbliže Suncu. Toliko je neobična da njeno postojanje prkosi našem razumevanju formiranja planeta i Merkur jednostavno ne bi trebalo da postoji.

Njegovo ogromno metalno srce prkosi logici

Iako je sićušan – jedva širi od Australije i 20 puta manje masivan od Zemlje – Merkur je druga najgušća planeta u Sunčevom sistemu, odmah iza Zemlje. Ova činjenica je jedan od prvih pokazatelja da se radi o izuzetno neobičnom svetu.

Razlog za ovu ekstremnu gustinu leži duboko unutar planete: Merkur poseduje ogromno metalno jezgro koje čini čak 85% njegovog poluprečnika. Radi poređenja, jezgra Zemlje, Venere i Marsa zauzimaju otprilike polovinu poluprečnika tih planeta. Ova neverovatna disproporcija između jezgra i tankog stenovitog omotača ključni je deo misterije njegovog nastanka.

Pun je elemenata koji su trebali da ispare

Uprkos ekstremnim temperaturama na površini koje tokom dana dostižu i do 430°C, Nasina misija Messenger otkrila je nešto potpuno neočekivano: prisustvo isparljivih elemenata poput kalijuma i radioaktivnog torijuma. Povrh svega, u trajno zasenčenim kraterima na polovima pronađen je čak i vodeni led.

Ovo otkriće je zapanjujuće jer su ovakvi elementi trebali odavno da ispare pod uticajem snažnog Sunčevog zračenja. Njihovo prisustvo snažno sugeriše da Merkur nije nastao na svojoj trenutnoj lokaciji. Ova teorija je potkrepljena nivoima kalijuma i torijuma detektovanim na Merkuru, koji su mnogo sličniji onima na Marsu, planeti koja je nastala dalje od Sunca.

Vodeća teorija o njegovom nastanku je kataklizmični sudar

Najpopularnija teorija pokušava da objasni neobičnu strukturu Merkura jednim kataklizmičnim događajem. Prema ovoj hipotezi, nekada je postojao "proto-Merkur", možda dvostruko veći od današnjeg, koji je u ranoj fazi Sunčevog sistema pogođen ogromnim objektom. Smatra se da je ovaj sudar doslovno skinuo njegove spoljašnje slojeve – koru i omotač – ostavljajući za sobom samo gusto, gvozdeno jezgro koje danas vidimo.

"Opšte tumačenje je da je Merkur pretrpeo džinovski udar koji je uklonio veći deo omotača," kaže Alesandro Morbideli, planetarni dinamičar.

Međutim, i ova teorija ima ozbiljne nedostatke. Takav nasilan sudar bi zahtevao sudar pri brzini većoj od 100 kilometara u sekundi, scenario koji se smatra malo verovatnim u ranom Sunčevom sistemu. Pored toga, postavlja se ključno pitanje: kako su elementi poput kalijuma i torijuma, koji su trebali da ispare čak i u normalnim uslovima, mogli da prežive tako eksplozivan i vreo događaj?

Merkur je naša lokalna "egzoplaneta"

Zbog svoje neobične formacije, Merkur je verovatno najbliži analog egzoplaneti koji imamo u našem komšiluku. Kako kaže planetarni naučnik Saverio Kambioni: "Merkur je verovatno najbliža „egzoplaneta“ planeta koju imamo ". Proučavanje Merkura nam, stoga, ne pomaže samo da razumemo Sunčev sistem, već i planete oko drugih zvezda.

Ovu ideju dodatno pojačava postojanje takozvanih "Super-Merkura" – planeta većih od Zemlje koje astronomi otkrivaju oko drugih zvezda, a koje imaju sličnu, gvozdenom jezgru bogatu strukturu. Problem je što su ove planete "neprijatno česte", čineći možda 10 do 20 odsto svih planeta, a ni njihovo postojanje ne umemo da objasnimo. To misteriju našeg Merkura čini još važnijom za rešavanje.

Nijedan kompjuterski model ne može da ga stvori

Možda najfrustrirajuća činjenica za naučnike je fundamentalni zid na koji nailaze svi pokušaji da se kompjuterski simulira nastanak planete poput Merkura. Bez obzira na to koje parametre planetarni dinamičari menjaju u svojim modelima formiranja solarnog sistema – početne uslove, lokacije, veličine objekata – oni nikada ne uspevaju da stvore svet koji odgovara Merkuru kakvog danas vidimo.

Obim ovog problema najbolje je sažeo Šon Rejmond, stručnjak za formiranje planeta, naglašavajući potpunu nemoć trenutnih modela:

"To je prava muka. Dobijete nula Merkura."

Zaključak: Misterija čeka na rešenje

Merkur, uprkos svom skromnom i neplodnom izgledu, predstavlja jednu od najfascinantnijih i najdubljih zagonetki u svemiru. On je planeta koja, prema svemu što znamo, ne bi trebalo da postoji, a ipak kruži oko Sunca, prkoseći našim najboljim teorijama. Naša najbolja nada za dobijanje odgovora leži u misiji BepiColombo, zajedničkom evropsko-japanskom poduhvatu koji stiže u orbitu oko Merkura u novembru 2026. godine. Da li će BepiColombo konačno rešiti zagonetku, ili će nam otkriti da je naš najbliži planetarni sused još čudniji nego što smo uopšte mogli da zamislimo?

https://www.bbc.com/future/article/20251223-mercury-the-planet-that-shouldnt-exist