Ambelm |
"Upravo sam izgubio četiri prenosnika temperature na levoj strani broda", javio je Kling.Bilo je šest minuta pre katastrofe.
Direktor leta iz kontrole u Hjustonu, Leroj Kejn upitao je za stanje senzora. Saznao je potom da stanje nije redovno, a ukazano mu je da se ne radi o pojedinačnom kvaru već o opštem padu sistema.
Nekoliko trenutaka kasnije, Kejn je upitao oficira za navigaciju Majka Sarafina da li je sve u redu sa kontrolama za upavljanje satlom.
"Ne vidim nista neouobičajeno", kazao mu je Sarafin.
Preko veze su se potom začuli nejasni zvuci, gotovo u istom trenu kada je Kling izvestio da je u gumama na stajnom trapu nestalo pritiska.
Tada se jedan od tehničara u kontroli misije, Čarli Hobo obratio posadi šatla: "Kolumbija, ovde Hjuston, vidimo vaše poruke o pritisku u gumama i nije nam jasna ova poslednja".
Rik Hazbend komandant šatla "Kolumbija" je kazao "Razumem...", a onda se veza prekinula. Više nikada nije uspostavljena.
Od prve vesti o uništenju šatla ,,Kolumbija,, (STS - 107, Lansiran 16.1.2003 15:39:00 UTC Povratak 1.02.2003 13:59:32 UTC) koji je kao što znamo drugi Američki raketoplan koji je eksplodirao u vazduhu, meni je ideja o terorističkom napadu na ovaj ponos Američke tehnologije nekako stalno ,,čučala,, u podsvesti (izjava jednog od kontrolora misije : ,,Neposredno pre raspada senzori u krilu su počeli da otkazuju jedan po jedan, kao da je neko sekao žice...,,)
Najpre, katastrofa se dešava nakon najnovijeg američkog ,,Perl Harbura,, - napada na kule bliznakinje u Nju Jorku. Drugo, jeste li primetili ogromnu razliku u davanju publiciteta - velika buka i prašina se podigla oko ,,Čelendžera,, ali ,,Kolumbija,, je samo kraće vreme bila u udarnim vestima i onda - kao da je ,,palo neko veliko ćebe,, preko celog tog slučaja. U najmanju ruku - čudno. Američki mediji su poznati po tome da im ,,ništa nije sveto,, i svuda ,,zavlače svoj nos,, uvek ističući da je jedan od glavnih stubova slobode i demokratije u njihovoj zemlji ,,pravo da se otvoreno govori o svemu,,Baš im nekako i verujem - od reči do reči.
Jedan od poslednjih snimaka Kolumboje |
Pitanje u naslovu ovog teksta ostaje u domenu puke pretpostavke ali da li je ona - sasvim bez osnova? Hajde da onako hipotetički pokušamo da razmotrimo tu mogućnost. Prvo - raketoplan je eksplodirao u povratku - zvanično na visini od 60 km kada je stradalo sedam članova posade (jedan od ljudi je bio Izraelski državljanin što bi mogao biti dodatan razlog za obaranje šatla od strane neke islamsko - fundamentalističke grupe). Kretao se tada višestrukom brzinom zvuka - na jednom mestu nalazim podatak o 6 maxa a na drugom govore o čak 18 max - ova. Bio je prvi i najstariji šatl u floti (odlično se sećam njegovog prvog poletanja ranih 80 -tih. Bio sam školarac koji se još uvek ponekad pentra po drveću pa sam tako sa jedne velike trešnje slušao radio - prenos iz naše ,,Škode,, poletanja prvog raketoplana u istoriji. Ako se ne varam - bio je na radiju inž. Milivoj Jugin). Ako bi postojala osoba ili grupa ljudi koja želi iz nekog razloga (možda iz razloga koji se zove ,,privlačenje pažnje celog sveta i poziv na sveti rat protiv Krstaša,,?) da sruši ,,najprestižniji komad današnje tehnologije,, i tako nanese i silan udarac američkom samoljublju šta bi oni trebali da preduzmu?
Prvo - da nekako saznaju GDE (vazduhoplovna baza ili kosmodrom na Floridi?) i KADA sleće šatl. Drugo - da nabave dobar raketni lanser. Ako je zaista eksplodirao na 60 km, teroristički napad projektilom je tu isključen - malo ko raspolaže takvim raketama koje stižu na takve visine. To bi morala da izvede, u najmanju ruku neka država - a zna se kuda to vodi. Međutim postoji trenutak kada se letelica mora naći na par kilometara iznad zemlje.Tada šatl koji sleće ne može biti teža meta od običnog putničkog aviona. U nekom trenutku svog sletanja on bi se nalazio na dovoljnoj visini i za običan ,,Stinger,,Prosto ne mogu da poverujem da bilo kakvo obezbeđenje može u potpunosti da izoluje celu rizičnu zonu vazdušnog i kopnenog prostora. Za koju deceniju možda i saznamo nešto detaljnije o slučaju ,,Kolumbija,, - a možda i ne...