Sticaj okolnosti omogućio mi je da obidjem nekoliko mesta na kojima su snimljene pojedine scene iz poznatih filmova: Smrt na Nilu, Zlatno oko - Bond 007, Engleski pacijent, Kontrabandiere, Ratovi zvezda…
Prvi deo priloga opravdao bi smisao da se nadje na Blogu AM-a prikazom „…daleke peščane planete Tatuine čije stanovnike terorišu vojnici Imperije“ Film „Ratovi zvezda“ je raskošna svemirska bajka o dobru i zlu sa zadivljujućim vizuelnim i zvučnim efektima. Bez obzira što je za mene Kjubrikova „Odiseja 2001“ u samom vrhu naučnofantastičnog filma uopšte, gore pomenuti film poseduje jednu posebnu draž – maštovitost u elaboriranju zamisli o vanzemaljskom životu uspešno smeštene u prepoznatljive ljudske okvire.
* * *
Pretpostavljam da pripadam manjini ako kažem da me pustinja i peščane dine daleko više privlače nego more, peščane plaže i gomile oskudno odevenih turista na njima. I tako, nas nekolicina istomišljenika ostavismo lepše polovine na plaži tuniskog El Kantauia da bi se priključili manjoj grupi italijana na putu ka obroncima Velikog Erga. U sam smiraj sunca tog istog dana , naši saputnici italijani uživali su u ulozi Lorensa od Arabije jašući kamile i usput toliko galamili da se jadne životinje uzbunile i rasprštale po pustinji da su vodiči imali muke da ih pohvataju i vrate na uobičajenu rutu. Priznajem da sam pomalo uživao gledajući prašnjava i poluuspaničena lica po povratku u koral pored hotela. Lekcija je delovala: film je jedno a praksa nešto sasvim drugo, pa se tako nesudjeni Lorensi tiho povukoše u svoje sobe.Lično, ja sam dva puta u životu seo na kamilu -prvi i poslednji put.
Sutradan smo nastavili prema prvim peščanim dinama i džipovi Nisan patrol ( ulubljeni i izvareni na svim zamislivim mestima) zaustaviše se pred jednom malom uzvišicom. Dok je vodič uz pomoć simpatične mešavine italijanskog i engleskog jezika deklamovao ono što je znao o „Ratovima zvezda“ , neprimetno sam se odvojio od grupe i krenuo napred za svoj groš. Spustivši se niz jednu dinu
odbauljavši preko druge, ugledao sam dve jadne palme, jedine žive stvorove u ovom moru peska.
Sa ivice sledeće dine ugledao sam dobro poznate artefakte pustinjske Tatuine u jednoj dalekoj, dalekoj galaksiji…
Čudan je osećaj kada ugledate nešto što ste mogli da vidite samo na bioskopskom platnu.Mesto je delovalo napušteno, nije bilo svuda prisutnih prodavaca djindjuva i ostalih dragunlija kojih u arapskim zemljama ima napretek.Ubrzo sam se našao pored energetsko-emisionih antena
očekujući da se pojavi Luk Skajvoker. I posle toliko godina od snimanja filma, kulise su delovale začudjujuće očuvano, verovatno zbog suve pustinjske klime.
Odjednom, pokvarivši čaroliju momenta izleteše iza jednog zida dve pokretne prodavnice suvenira u vidu dva musava dečaka. Ljubazno sam se otarasio njihovog društva i uputio ih u smeru iz koga sam došao rekavši im da ide grupa turista koji jedva čekaju da kupe njihove proizvode. Znam da to nije bilo lepo od mene ali je sebičnost ( ? ) jednog amatera-fotografa ipak prevagnula. Nastavio sam da snimam…
I snimam…
i tako sačekao moje saputnike sa nevinim izrazom na licu. Imao sam, kako bi se reklo čiste fotografije pozornice, poprista zbivanja ove čudesne spejsopere koja je postavila nove , više standarde koji i danas , uz retke izuzetke još nisu nadmašeni. Da ponovo pomenem „Odiseju 2001“ : Artur Klark je pomalo neskromno primetio da ako neko želi da snimi bolji film, moraće da ga snima na licu mesta. Sa malo mašte , uspeo sam da sebi dočaram jedno takvo mesto.
R2D2: Najpoznatiji robot na svetu
Star Wars - Attack of The Clones - Zašto gledati film
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
