Stanovnici solitera antičkog (!!?) Rima mogli su do svojih stanova biti preveženi uz ,,kucanje,, taksimetra ! Ne, nije nikakva izmišljotina. Najpre o soliterima... Zvali su ih ,,Insule,, Naziv "Insulae" je nastao od latinske reči za ostrva jer ovi objekti su bili raspoređeni kao ostrva okružena manjim zgradama i putevima. U vreme kada je najveći deo sveta živeo u pravom varvarstvu (u šatorima i zemunicama) u Rimskoj imperiji su postojale u potpunosti urbane zone sa soliterima visokim preko 20 m (odnosno 70 rimskih stopa) koji su imali i do sedam - osam spratova i bili (ponekad) opremljeni vodovodnim instalacijama (poznate olovne cevi – Rimljani tada još nisu razumeli koliku štetu može da nanese taj otrovni metal zdravlju ljudi) a verovatno i nekim oblikom kanalizacije. U ovakvim zgradama je živeo kao i danas, mahom proletarijat - niže i srednje klase. Prizemlje je korišćeno za kafane, trgovine (danas su to supermarketi i samousluge) i uopšte - poslovni prostor. Ove zgrade nisu bile kao današnje - opremljene liftovima ali su Rimljani posedovali i takve naprave i koristili ih uglavnom u areni za dovoženje zveri koje su učestvovale u gladijatorskim borbama. Antički liftovi su bili naprosto drvene platforme koje su sistemom užadi ili lanaca a uz pomoć čekrka na ljudski ili životinjski pogon bile podizane s teretom do visine od desetak metara.

A kao i danas potražnja stanova je bila više vezana za one  bliže centru grada. Blokovi solitera blizu recimo, strogog centra Rima imali su i najviše kirije, a naravno i cena samih nekretnina je bila paprenija što je moglo da se vidi i po oglasima (ispisanim na zidnim pločama). Gotovo da se ništa nije promenilo otada - privatne kuće su i onda bile luksuz koji samo imućniji mogu sebi priuštiti. Zato je većina gradjana i  živela u stanovima (svojim ili iznajmljenim za koje je plaćala kiriju) Neboderi Rimskog doba gradjeni su dobrim delom od betona – da, da dobro ste pročitali…Beton (ne baš sasvim isti kao ovaj današnji, dosta primitivan ustvari, ali ipak - beton ) su Rimljani masovno upotrebljavali kao jeftinu zamenu za kamen i ciglu. To onda znači i da su prve betonske bunkere i fortifikacije napravili upravo - Rimljani. Pa i rimske fabrike – manufakture bile su od betona. Dakle, zamislite to – pre dve hiljade godina postojali su radnici (proletarijat – pa i ova reč je izvedena od latinskog) neke fabrike (recimo fabrike parfema – duvači stakla u toj fabrici su proizvodili staklene bočice oblika ptice koje su punjene mirisom. Bočica se otvarala lomljenjem staklenog repa) I ti proleteri su sa svojim porodicama živeli u jeftinim stanovima nekakvih sedmospratnica (Rimljani su bili prvi civilizovani narod koji je živeo u stanovima. Tipična Insula je mogla primiti preko 40 - 50 ljudi u samo 3600 kvadratnih stopa. U proseku je bilo do desetak stanova a većina je merila oko 1000 kvadratnih stopa površine. Zbog opasnosti od rušenja zakonom je imperator Avgust ograničio visinu zgrada na 20 m ali je pre tog zakona bilo zgrada i od osam – devet spratova …) A sa posla su mogli doći i ,,taksijima,, !

E sada sam, kažete Vi - stvarno preterao ! Previše gledam Asteriksa i Obeliska ili šta već…Ali ako koza laže…Evo Vitruvijevog (Vitruvius) opisa  jednog od prvih taksimetara (koga su Rimljani zvali ,,hodometar,,) u istoriji sveta. Rimljani su ga montirali čak i na brodove. U svojoj desetoj knjizi o gradnji i arhitekturi on kaže : ,,… koristan izum velike  genijalnosti, ostavili su  nam naši prethodnici, koji nam omogućava, dok sedimo  u prevozu na drumu ili jedreći morem, da znamo koliko smo ostvarili milja…,,Ukratko – radi se o mehanizmu sa metalnim bubnjem i nekom vrstom zupčanika postavljenim iznad točka koji je prečnika četiri stope. Nakon odredjenog broja ,,revolucija,, točka mehanizam ispušta po jedan kamenčić u jednu bronzanu posudu pa se čuje zvuk koji upozorava na ,,predjenu kilometražu,, Dakle, bio bi to zvuk rimskog taksimetra. Slična naprava ali sa većim točkom koji je verovatno imao i lopatice (kao onaj kod parobroda) je merio na moru predjene milje galije.