Slika 1

Slika 2

Slika 3

Kakve veze zaboga, ima istorija umetnosti sa (geo) politikom ? Pa ima, ima. Ali da mi krenemo redom.Najpe kao uvod evo nečeg malo banalnijeg što naizgled nema nikakve veze s temom – slavne holivudske melodrame i ,,istorijski spektakli,, o antičkom svetu, Grcima i Rimljanima...Jeste li primetili nešto neobično dok ste zavaljeni u fotelji uživali u tim ostvarenjima A i B produkcije ? Gledajući te raskošne umotvorine kao mali, sve mi je izgledalo onako kako bi i trebalo da bude – beli vitki kameni stubovi, snežno beli kipovi, Rimljani u belim togama, plave Rimljanke takodje u belim togama, bradati plavokosi – plavooki Zevs itd.itd.Ali čekaj – kažete vi - uspori malo...Tu nešto ne štima... Vi naravno već naslućujete o čemu želim da Vam pričam, zar ne ? Eto, ja sada kontam ono što nisam kapirao kao klinac – stari Grci i Rimljani nosili su odeću u svim mogućim bojama i nijansama, njihovi kameni kipovi nisu bili beli već potpuno ,,ofarbani,, to jest oslikani i izgledali su sasvim kao i ti Grci i Rimljani, uglavnom tamne kose i očiju, južnjačke puti. Delovi statua koji su oponašali nabore tkanina bili su i u bojama tih tkanina (Slika 1 pokazuje Koru Erechtheion s Akropolja iz V veka p.n.e onakvu kakvu je znamo iz čitanki. Slika 2 je rekonstrukcija koja pokazuje kakva je ona nekada zaista i bila a na osnovu nadjenih tragova boja - azurit, malahit i minium koje su nanete zajedno sa otopljenim pčelinjim voskom direktno na statuu). Hramovi i njihovi stubovi bili su takodje u boji, oslikani (po našim merilima - drečeće) spolja i iznutra – plavo, žuto, crveno, zeleno...( Slika 3 je rekonstrukcija antičkog hrama u bojama koje su na njemu postojale ) E sada normalno sledi pitanje zašto se u filmovima (ali i ne samo u filmovima već i kao što ćemo videti i u gotovo celokupnoj istoriji umetnosti, barem do nedavno ) ljudi antičkog sveta i njihovi hramovi prikazuju tako ,,bledunjavi,, Odgovor je – neke stvari su mogle započeti i nenamerno, naprosto zbog nedostatka informacija.Tek pre koju deceniju, dokazano je nakon temeljnih hemijskih analiza obavljenih na statuama s Akropolja da su one bile od glave do pete ,,u koloru,, Ljudi XVII, XVIII, IX i najvećeg dela XX veka imali su pred sobom samo ,,bele oglodane kosti,, stare arhitekture i vajarstva.Bilo je i nekako samo po sebi prihvatljivo da je to oduvek i bilo ,,čisto belo,, ( gotovo kao ona reklama za deterdžent!). Najuticajniji istoričari umetnosti, slikari i arhitekte, počeli su isticati tu ,,uzvišenu i plemenitu antičku belinu,, kao nešto čemu treba težiti u umetnosti.Arhitekte su oponašajući takav za antiku - neprirodan stil, osmišljavale avetinjski bele gradjevine koje nisu bile ništa drugo do ,,novo- komponovane,, verzije Grčkih i Rimskih hramova samo što su ova zdanja sada bila banke, muzeji, galerije, palate pravde ili čak poznata ,,Bela kuća,, koju mnogi smatraju vrhuncem plagijata i neukusa (Našao sam i negde podatak, za koji ne znam koliko odgovara istini - da je gradjena od Bračkog mermera ? Ako je to tačno - šteta za kvalitetan mermer.S druge strane arhitektura koja nije samo neinventivno oponašala taj lažni Grčko – Rimski stil uspela je i da stvori dela vredna pažnje) Dakle, ako pratimo dosledno ovu liniju jasno nam je i zašto su Južnjaci maslinaste boje kože s obala toplog Mediterana ( Grci i Rimljani ) čiji su portreti ostali zamrznuti u vremenu uz pomoć brojnih bista i statua bili nekako od samog početka predstavljani javnosti kao bledunjavi severnjaci.Vremenom je to prešlo u stereotip a onda se malo umešala i ranije pomenuta geo-politika i nije tom okoštalom kalupu dozvolila da se tek tako rasprši i nestane.Naime, zadnjih nekoliko stotina godina, veći deo sveta kontrolišu sile čiji su narodi severnjačkog ( nordijskog ) fizičkog tipa, poput svetlokosih anglosaksonaca ili slovenskih Rusa.Ono što se u antičko vreme smatralo gotovo sramotom – imati ,,žutu kosu,, koja izgleda ,,kao slama u svinjskom oboru,, (kako se ,,poetično,, izrazio jedan Grčki pisac ) postalo je u moderno doba simbolom prestiža i moći.Svetla kosa i plave oči su nekada izazivali odvratnost i gadjenje kod civilizovanih Grka i Rimljana i bili su simbolom varvarstva, divljaštva i uopšte - zatucanosti.A s obzirom i da su robinje preuzete iz ratnog plena Galije i Germanije mahom bile plave i da su često završavale u bordelima i kao privatne ,,kućne igračke,, plavuša je postala i simbol takozvane lake žene, žene za zabavu pa su čak i čistokrvne Rimljanke – prostitutke vremenom počele da farbaju kosu šafranom da bi na taj način privukle klijentelu.Možda od tog vremena i postoji ta fama o navodno ,,glupoj plavuši,, koja je eto nekako stigla čak i do vremena čuvene Merlin Monro. Suvišno je i reći da je antički tip lepote bio u potpunoj suprotnosti sa onim što danas vidimo na modnim pistama i u reklamama.Grci i Rimljani nisu imali ništa protiv dobrog provoda sa svojim plavim robinjama (i robovima ) ali je za njih pojam lepote i uopšte ideala kome su težili bio vezan gotovo isključivo za ,,crnomanjaste,, Južnjakinje i Južnjake. Rečeno sadašnjim jezikom -tamnokosa tamnooka devojka maslinaste kože i mladić tamne kovrdžave kose bili su oličenje nekakve tadašnje predstave o ,, super- rasi ,,E pa očigledno se svet otada okrenuo za 360 stepeni ! ( A za koji vek okrenuće se opet – tada će verovatno u modi biti uske, kose oči pa će možda i belci hiruški ,,poboljšavati,, svoje oči u tom pravcu, ko zna ? ) Ali vratimo se priči o onom veštački održavanom stereotipu - o ,,plavom Grku,, i ,,plavom Rimljaninu,, Poželjan kliše – nema šta, sa porukom koja se neprimetno uliva u podsvest stotina miliona ljudi širom planete.Radi se tu i o jednom mehanizmu koji se uvek ponavlja tokom smena svetskih carstava i imperija – nove imperije preuzimaju nasledje od starih imperija i prilagodjavaju ga sebi i svojim kratkoročnim ili dugoročnim potrebama ( Evo jednog karakterističnog primera – jeste li primetili gde se simboli stare moći iz doba piramida, poznati obelisci i sfinge sve nalaze ? Ima ih u Parizu, Londonu, Istanbulu, Rimu, Berlinu, Vašingtonu a ako se ne varam i u Moskvi i Petrogradu. Prosečan Amerikanac ,,kamenu iglu,, u Vašingtonu verovatno smatra domaćim proizvodom iz vremena Džefersona ili tu negde.Ko god je mogao, ko god je želeo svetsku moć očerupao je prastare centre moći u Mesopotamiji i na Mediteranu. Englezi bi jednostavno došli brodom do obala Grčke i ,,demontirali,, statue s postolja – kao da im je to dedovina ) Sada su i ,,Holivudske melodrame,, i školske čitanke, mnogo, mnogo jasniji ? Ali evo, slušajte i dalje - imam u svojoj biblioteci jedno, kako se to obično kaže – kapitalno delo. Naslov : ,,Džensonova istorija umetnosti,,(H.W.Janson – History Of Art, Harry N.Abrams, Inc.Publishers New York ) Sjajna knjiga – na prvi pogled. Kada je pre koju deceniju kupovana u knjižari, meni je izgledala kao sveobuhvatno, univerzalno delo iz oblasti istorije umetnosti. Delo koje bi trebalo na pravi način da proprati gotovo celokupnu svetsku istoriju slikarstva,arhitekture, vajarstva itd. Trebalo mi je malčice vremena da shvatim. Jedna od najhvaljenijih knjiga koja se preporučuje recimo, studentima likovnih akademija je gotovo u potpunosti evrocentrično štivo... Ako izuzmemo poglavlja o Mesopotamiji i drevnom Egiptu sve ostalo je Evropska umetnost ( I kultura moderne Severne Amerike je uglavnom derivat te iste Evro – kulture ) O umetnosti Inka i Maja, ravnih po mnogo čemu umetnosti (ali i nauci ) starih Grka naćićete samo kratke napise, praktično jedan sažetak. Isto je zadesilo i neprocenjivu umetnost Kine, islamskih zemalja ili Japana ( Ali zato imate prilično podroban tekst o ,,pop – artu,, i Roju Lihtenštajnu čije je najveće dostignuće slika koja predstavlja uvećanu kopiju jednog kvadrata stripa i zove se - ,,Devojka za klavirom,,) Jasno je naravno odakle potiče ovaj evrocentrizam – Evropa je dugo bila vodeći kontinent kao što to sada nastoji da bude Amerika (Amerocentrizam ? Postoji li i taj izraz ? ) pa je i ostatak sveta ,,vežban,, da stvari gleda kroz ,,Evropsku optiku,, Nisu to baš bezazlene stvari kako se čine...Van ove teme o istoriji umetnosti – pomenimo samo mape sveta. I tamo postoje ,,centrizmi,, zavisno od toga ko je trenutno prvi i najmoćniji. Pogledajte samo naizgled nedužnu geografsku kartu – još uvek je jedan relativno mali i neugledni kontinent nekako istaknut, nekako uvek u središtu sveta. Tek fotografija naše planete iz orbite pokazuje jednu malo drugačiju istinu.