Da li ste nekada čuli za reč - teodiceja ? Teodiceja je verovanje u božansko providjenje uprkos postojanju zla.Vekovima teolozi svih konfesija muku muče da iznadju formulu koja tu nelogičnost na zadovoljavajući način ,,objašnjava,, Njihova tumačenja idu od onih , blago rečeno, neverovatnih do onih koji bukvalno prkose zdravom razumu ali uprkos objašnjenjima koja kao da su izmišljena za ,,veliku decu,, stotine miliona ljudi ako ne i milijarde, bezrezervno prihvataju ove ničim potkrepljene tvrdnje i to bez obzira na stepen njihove inteligencije ili obrazovanja.Meni je ova činjenica odavno pala u oči ali dugo vremena nisam uspevao da pronadjem pravo objašnjenje.Pa o čemu se tu zapravo radi ? Jedno vreme sam ,,gradio teoriju,, da je religioznost i bezrezervna ubedjenost u postojanje nekakve ,,više sile,, uprkos očiglednoj neargumentovanosti takve tvrdnje, prisutna samo kod ljudi slabijeg intelekta.Medjutim, video sam da to neodgovara istini i da su mnogi od najinteligentnijih i najobrazovanijih ljudi u istoriji bili skroz - naskroz religiozni : mnogi divovi naučne misli, mnogi veliki pisci , muzičari itd.Malo po malo, moj se fokus prebacio na problem inteligencije.Počeo sam da shvatam prostu činjenicu da je inteligencija jednostavno - precenjena.Ako inteligenciju definišemo kao ,,snalažljivost,, ili kao neku vrstu ,,alata,, koji nam pomaže da efikasno rešavamo probleme, jasno je da tu nešto nedostaje.A to ,,nešto,, ja sada stavljam na počasno prvo mesto i nazivam ga - ,,nezavisnim umom,, Jer, shvatio sam elementarnu stvar - na svetu ima jako mnogo inteligentnih ali vrlo, vrlo malo nezavisnih umova.Ljudi nezavisnog uma mogu ali i ne moraju biti natprosečno inteligentni.Njihov kvalitet je upravo u njihovoj sposobnosti da nezavisno misle i donose zaključke potpuno samostalno, otporni na uvrežena opšta mišljenja, takozvanu ,,društvenu klimu,, odnosno uticaj sredine.Ovi samosvojni, nezavisni mislioci su neretko po opredeljenju - ateisti.Mišljenja sam a usudio bih se to i da kažem, da je ta njihova nepovodljivost osnova i samog - zdravog razuma.Naravno da ovakvo mišljenje nekome može i da zasmeta ali ja sam primetio i sledeću stvar - ako ste ateist (a potpisnik ovih redova to svakako jeste ) od vas se gotovo uvek traži da branite svoje stavove i stalno nešto dokazujete.Medjutim, ako kojim slučajem, ateist zatraži od čoveka koji je religiozan da opravda svoju veru, čeka ga obično ljutit odgovor u stilu: ,, vi ugrožavate moju versku slobodu ! ,, Dakle, neko je povlašćen i nemora da ,,polaže račune,, drugim (i drugačije mislećim ) ljudima, samim tim što je on uveren da je apsolutno u pravu ? Zanimljivo.To samo znači da ni ateist netreba da se nikome ,,izvinjava,, odnosno pravda zbog svojih uverenja.A i zašto bi ? Meni lično vrlo simpatični Britanski pisac Daglas Adams, autor čuvenog ,,Vodiča kroz galaksiju za autostopere ,, (a po svom dubokom uverenju, inače , ateist) šaleći se sa ljudskim predrasudama, izmislio je ,,tri najveća bestselera u univerzumu,, Njihovi naslovi su : ,,U čemu je Bog pogrešio ?,, ,,Još neke njegove greške,, i ,,Ma ko je uopšte taj Bog ?,,