1.  Stiven Vajnberg i pola veka savremene kosmologije  
2.  Stiven Vajnberg: Dva doprinosa kosmologiji

StivenMMb

Vajnberg sa studentima na Harvardu. Izvor

Jula meseca ove godine napustio nas je Stiven Vajnberg (Steven Weinberg, 1933-2021) jedan od fizičara   koji su oformili našu sadašnju sliku fundamentalne fizike i kosmologije. Priče o fizičarima takvog kalibra uvek su priče o lepoj fizici, a u ovom slučaju radi se i o interesantnom karakteru koji je imao izuzetan uticaj i u struci i van tehničkog kruga svoje struke. Evo na kraju nekoliko crtica o Vajnbergu kao osobi.

Vajnbergova vrednoća i potpuna posvećenost fizici bili su legendarni. Pričalo se da kada putuje negde na skup ili da održi seminar da traži da ako će ga neko sačekati ta osoba treba da ima bar doktorat, tako da ne gubi vreme i da može već u prevozu da razgovara o fizici.

Vajnberg se nije penzionisao. Poslednji tehnički članak sa netrivijalnim računima objavio je sa 87 godina, oktobra 2020. Ove godine objavio je još dva priloga iz istorije fizike elementarnih čestica. Preminuo je tri meseca kasnije.

Vajnbergova erudicija je bila gotovo enciklopedijska. Jedan vrhunski fizičar je prokomentarisao da je Vajnberg najbolji akademac: „Kada on reši da nešto nauči, znaće to bolje od ikoga!“ U poslednjih 20-25 godina svog života napisao je 5-6 obimnih udžbenika za postdiplomce i specijaliste i isto toliko knjiga polemičkih i analitičkih eseja o raznim temama savremene fizike i istorije fizike.

Posedovao je interesantan dualitet. S jedne strane imao je široke interese van fizike, kao umetnost, književnost, i naravno politiku. Opsesivno i sistematski čitao je svakog dana nešto iz istorije i o tome, kako se jedan kolega izrazio uz smeh, povremeno „popovao.“ S druge strane nije nikada gubio fokus. Kada su šezdesetih u Berkliju bili protesti protiv rata u Vijetnamu i oko gradjanskih prava, Vajnbeg nije učestvovao, radio je na fizici, ali su on i njegova supruga brižno servirali u svom stanu osveženje i kolače kolegama-protestantima umornim od pešačenja. A kada je ime-mu-se-ne-pomenulo izabran 2016-te za američkog predsednika, sa svoje 83 godine Vajnberg je tešio utučenog mladjeg kolegu koji je hteo da otkaže svoj seminar: „Razumem te, ali hoću da čujem šta si uradio. Vrlina je gurati dalje.“

U doba kada većina fizičara prirodno saradjuju i zajednički pišu članke, Vajnberg je kroz svoju svu karijeru obično bio solo autor svojih radova. A kada je imao saradnike, kako je to pred samim Vajnbergom koji se smejao objasnio njegov rival i saradnik Abdus Salam, Vajnberg bi posle diskusije i završenog projekta sam napisao čitav rad a saradnicima je bilo dozvoljeno samo da dodaju fusnote!

Bio je izvanredan predavač. Ne samo što je uvek kompletno poznavao temu, govorio je tečno i logički jasno. Riđ u mladjim godinama, širokih ramena, obdaren jakim, zvonkim glasom, sa samouverenim, čak arogantnim nastupom, umeo je i da impresionira i da zaplaši. Pogotovo studente van SAD, koji nisu navikli na interaktivni stil od svojih profesora. Jednom prilikom, u Internacionalnom centru za teorijsku fiziku u Trstu, posle predavanja otslušanog u pobožnoj tišini, Vajnberg je cezarski pogledao u slušaoce: „Ima li kakvih pitanja?“ Tišina. „Razočaran sam!“, grmeo je Vajnberg. Tek tada naravno, niko se nije usudio da nešto kaže!

Sa takvim stilom bio je veoma efektan u interakciji sa političarima koji su kontrolisali budžete za velike projekte fizike u SAD. Njegova najčuvenija, i na kraju nažalost neuspešna epizoda takve vrste, bila je početkom devedesetih godina prošlog veka, oko izgradnje takozvanog Superprovodnog Super Sudarača (Superconducting Super Collider).

Bio je interesantan polemičar koji je duboko verovao u vrednost fizike, i uopšte u vrednost racionalnog razumevanja sveta i prirode. U svom sopstvenom radu bio je tradicionalni „redukcionista,“ neko ko pokušava da objasni svet kroz sastavne komponente, od atoma i elementarnih čestica. Jasno je medjutim rekao da je to njegov izbor, i da drugi problemi, ono što je njegov polemički rival Filip Anderson zvao „kad ih ima mnogo zakoni su drugačiji“, imaju takođe svoje mesto, ali da to prosto nije ono čime se on bavi.

Vajnberg je bio klasičan, deklarisani ateista, ne samo u smislu shvatanja prirode, već i šire. Ostao je zapamćen i po iskazu, „sa i bez religije dobri ljudi čine dobro i zli ljudi čine zlo; ali da bi dobri ljudi činili zlo, za to je potrebna religija.“ 

Drugi iskusni polemičar, Friman Dajson, koji je sebe karakterisao kao „umereno religioznog,“ dodao je da postoji i četvrta komponenta, „zbog religije i zli ljudi čine dobro.“ Oba majstora su nas napustila, drugima ostaje da nastavljaju polemike.

Vajnberg je bio kao stena. Govorio je i pisao jasno, imao je viziju i siguran, sistematski prilaz svakom problemu. Njegov istraživački method je bila neka vrsta frontalnog napada pred kojim su padale sve teškoće. Imao je sposobnost da raščisti detalje i sposobnost da shvati problem u celini i njegovo mesto u šemi sve fizike. Njegovi članci, reči, i knjige ostali su kao sigurna ostrva racionalnog znanja, kristalno čisti iskazi o prirodi univerzuma.  Baxter osmatrac

Snovi b

Steven VAJNBERG (Steven Weinberg, 3. maj 1933, Njujork – 23 juli 2021, Ostin). Studirao je na Kornel univerzitetu i doktorirao na Prinstonu. Dobio je 1979. godine Nobelovu nagradu za fiziku zajedno s Šeldonom Glešou i Abdusom Salamom, za objašnjenje slabe fundamentalne sile kroz unifikaciju sa elektromagnetnom. Radio je na univerzitetima Kolumbija, Berkli, Harvard, i na Univerzitetu Teksasa u Ostinu. Pored objašnjenja elektroslabe sile došao je do niza značajnih rezultatu u fizici elementarnih čestica i kosmologije, rezulata koje i dan danas koriste i razvijaju bukvalno stotine ako ne i hiljade istraživača. Bio je vrlo aktivan u obrazovanju političara oko značaja nauke i ulaganja u nove projekte u fundamentalnoj fizici. Autor je šest enciklopedijskih udžbenika teorijske fizike, astrofizike, i kosmologije, i devet knjiga namenjenih širokoj publici u kojima objašnjava i diskutuje razne aspekte istraživanja u fizici. Kod nas su prevedene dve njegove knjige: „Prva tri minuta“, koja opisuje kosmologiju ranog svemira, i „Snovi o konačnoj teoriji“, u kojoj je izložio večnu ljudsku želju da razume fundamentalne principe prirode. Nadajmo se da ćemo uskoro videti u prevodu još neke od njegovih knjiga.

 

1.  Stiven Vajnberg i pola veka savremene kosmologije  
2.  Stiven Vajnberg: Dva doprinosa kosmologiji

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži