Konačno se desilo i to da moja malenkost prisustvuje, ispostavilo se desetom jubilarnom, astronomskom kampu na Letenci. Poštosam do sada imao prilike da svojevremeno sa Mladim israživačima Srbije osamdesetih godina prisustvujem velikim akcijama, kao i onima preko Istraživačke stanice Petnica u okviru Petničke meteorske grupe, dakle, sa takvim iskustvom sam itekako svestan šta znači organizovati jedan astronomski kamp koji je odavno prerastao u regionalni.

Ono što se dešava sa svakom aktivnošću je njen razvoj te se tako očigledno desilo i sa astronomskim kampom Letenka. Nisam u stanju da poredim prethodne godine kampa na Letenci, ali iz gore pomenutog iskustva siguran sam da je sasvim sigurno bilo reči o stalnom pomeranju standarda naviše u organizaciji kampa te da to prosto naglašava potrebu da ne smete biti gori u odnosu na onaj prethodni. Ono što ja mogu da kažem je to da sam na desetom jubilarnom kampu Letenka 2011 zatekao fenomenalnu ekipu na čelu sa Sašom, Kočom, Mrdjom, Radetom i ostalima (izvinjavam se što neću nabrajati redom). Kamp je organizovana sa minimumom sredstava gde ste za samo deset evra mogli da učestvujete u njemu, kampujete, imate obroke i da vam se za sve vreme izlazilo u susret kad god ste imali neki problem (eto, ja slomio naočare, a Saša me bukvalno taxirao do Novog Sada i pomagao da nadjem što boljeg optičara). Kamp je bio krcat dešavanjima poput predavanja i druženja u vidu posmatranja. Zaista, nema potrebe navoditi sva, dovoljno je pogledati zvanični izveštaj. OK, jeste, bilo je loše vreme, hladno za ovo doba godine i kiša. Ali za jednu posmatračku noć i sve ostalo, mogli ste barem delom da budete deo jedne zajednice koja je možda najbolje obuhvaćena uz tutnjavu modela rakete i njene kamere negde dole na planeti Zemlji, pored teleskopa na fruškogorskoj poljani.

Da li vredi ići na ovakve i slične kampove?

Da, definitivno. Na jednom mestu imate mogućnosti da upoznate ljude i njihov rad, pogledate instrumente kao retko gde i upravo doživite vlastitim očima njihove mogućnosti, čujete mnogo novih informacija i da za sve to vreme uživate u lepotama prirode.

Da li treba dati svoj lični doprinos ovakvim aktivnostima?

Da, svakako. Jer samo sa ovakvim i ovim načinom organizovanja može se postići makar i minimalni pomak društva ka nečemu što se zove napredna civilizacija i korak dalje ka svemiru koji je u svima nama i svuda oko nas.

Još jednom srdačne čestitke od jednog učesnika koji se još uvek nada da zajedno još uvek možemo sve, ma koliko da je bavljenje astronomijom i posmatranjem nečega tamo gore daleko iznad nas, individualna stvar i sudar sa nama samima, poput one čuvene rečenice Stanislava Lema u njegovom Solaris-u: "Pošli smo u Svemir da bi sebi našli ogledalo."