Vremenska prognoza za dane kampa bila je žalosna. Za četvrtak je najavljena grmljavina i kiša, sa blagim oporavkom tokom petka i subote da bi se u nedelju opet zamračilo. To je moglo značiti da od osmatranja nema ništa, čak i u slučaju da kiša ne pada. Može biti da su neki zbog takve prognoze odustali od kampa i povukli svoju prijavu. E pa pogrešili su. Sada mogu samo da se kaju jer su propustili najbolji astronomski kamp u svom životu. 

Do večeri prvog dana stiglo je više od 90 učesnika, da bi se taj broj povećavao sve do subote uveče kada nam je ponestalo formulara za prijavu. Posle 260 pristiglih gostiju prestali smo da brojimo. Inače, svaki gost je dobio primerak štampanog Astronomskog magazina, a neki, koji su pokazali posebno znanje na kvizu, i majicu sa kapom iz projekta VoBaNISTA. Inače, čitav kamp je finansiran sredstvima tog projekta, a sokiće, kafu i druga osveženja donirao je Prirodno-matematički fakultet iz Novog Sada.

Prvo veče, nakon ponoći, zasijalo je kristalno nebo i trebalo je dosta napora odvojiti se od teleskopa i otići na spavanje. To se u većini slučajeva desilo pred zoru. 

Od veterana kampa nisu došli Slovaci (naši stari prijatelji: Miroslav Grnja i Ivan Majchrovič – su poslali opravdanje za ovaj put), a ni Hrvati (uopšte, ne znam šta se s njima događa i gde su nestali). Nisu došli ni Mađari koji su nam inače partneri u projektu VoBaNISTA, ali i oni su svoj izostanak opravdali. Ostali su, koliko se sećam, došli svi. Da, ni Zoran Tomić nije došao jer je u njegovu porodicu stigao novi član. Bili su u kompletu Stankovići i Savići, Stojanovski, Marčetići i Gagići… Sigurno sam nekog izostavio, ali bez zle namere. Potrebna je duboka analiza da se utvrdi ko i zašto ovog puta nije stigao.

Nije da ih nešto posebno izdvajam, ali zaista nam je drago kada stigne neki od profesora jer oni svojom diskusijom i predavanjem znatno unaprede kvalitet kampa. Pa jedno je kada o astrobiološkim temama pričam ja, a sasvim drugo kada o toj mladoj nauci govori profesor koji o astrobiologiji drži nastavu na fakultetu i koji profesionalno izučava problem vanzemaljaca. Ili kada o nauci priča jedan profesor Gajić, ili njegove kolege Bikit, Bogosavljević, Mrđa, Vujičić. E ova diskusija je bila posebno zanimljiva. Da se štampala mogla bi da uđe u udžbenik epistemologije nauke. Ovim našim poznatim naučnicima svojim praktičnim iskustvom u radu sa đacima pridružili su se i Miša Bracić, Svetozar Treskavica, te mlada astronomkinja Aleksandra Janješ.  

Ali astronomsko osmatračko takmičenje nije održano. Sve smo se nadali da će subotnja noć biti odlična za takmičenje, međutim desilo se da su takmičenje nadolazeći oblaci ipak osujetili. Šteta.

A u subotu u rano popodne posetio nas je predsednik vlade Vojvodine, Igor Mirović. Moram priznati da je na Letenku stigao drugim povodom, ali je došao i do nas, upoznao se sa projektom VoBaNISTA, slikao se i upisao u učesnike. Šta više, bio je vrlo zadovoljan onim što je video i čuo te dvaput izjavio: „Ako vam bude trebala neka pomoć – javite se“. 

Od posebnih i dragih gostiju moram pomenuti Nikolu Božića, programskog direktora IS Petnica. Nikola dolazi na svaki naš kamp, već 18 godina – makar na nekoliko sati, ako ne i na nekoliko dana. 

A jesam li spomenuo knjižaru? I ove godine čuvena novosadska knjižara Mala velika knjiga izložila je odabrana izdanja u kampu.

Bili su i čelni ljudi sve moćnijeg studija za kompjuterske igre Mad Head Games koji nam izlaze u susret kad god je kampu neophodna pomoć.

Igor Parožanin je doneo svoje mikroskope i uzorke te smo posmatrali umesto mega, mikro svet. Sjajno. Zrenjaninci su imali nekoliko posebnih programa za učenike. Najmlađi astronomi i astronomkinje su crtali planete i pravili sunčane časovnike. Održan je i već tradicionalni kviz uz puno duhovitih dobacivanja i tobož prepiranja… I sve ovo što sam napisao je samo detalj ukupnih dešavanja u kampu. Stotine i stotine gostiju su posmatrali paradu planeta, mnogi i prvi put u životu. Videli smo sjajne teleskope, čuli puno zanimljivih priča iz sveta astronomije, upoznali se sa onima koji su prvi put na kamp došli i najavili svoj dolazak i sledeće godine. Bilo je i onih koji su odložili put na more zbog četiri dana kampa. 

Na kraju, podeljene su nagrade, priznanja i zahvalnice. Nekoliko astronoma poletaraca dobila je na dar po knjigu iz astronomije, dar naše Katarine Miljković koja živi i radi u dalekoj Australiji te mora po neki kamp i da preskoči.

Hajde da dodam i to da je o kampu svoje čitaoce i gledaoce izvestilo više televizijskih i radijskih stanica od kojih i sa lica mesta.

P.S. Gulaš, autorsko delo Jaroslava Grnje i Sofije Forkapić, bio je maestralan.

UPDATE: Na kamp je veselo krenula i porodica Karić i Faik Čičak iz Zenice. Behaudin je o susretu sa prijateljima godinu dana razmišljao i dogovarao se. Na žalost, on i njegovi će ostati ubeleženi samo kao učesnici u pokušaju jer su na putu do Letenke, još dok su bili u Bosni, doživeli saobraćajnu nesreću u kojoj nisu bili povređeni ali im je auto oštećen te su morali da se vrate kući. Tokom čitavog kampa smo se dopisivali...