Ove godine kamp je bio na ivici bezdana u koji samo što se nije strovalio. U početku je sve bilo normalno, gotovo monotono, radili smo rutinski, a onda su, nakon gotovo deset godina duge i dobre saradnje iz Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživački rad javili da za kamp ove godine nisu odobrili ni jedan jedini dinar. Kamp je prilično velik za tu vrstu okupljanja kojom se bavi, postigao je popularnost pa i međunarodni značaj itd. i bez finansijske podrške, takav kakav je ne može. Ima kampova koji naplaćuju svoje usluge, koji rade na profitnoj osnovi i koji su i osnovani zato da se zaradi nešto para. To je normalno, to poštujemo, jer treba platiti nečiji trud, ali mi nismo takav kamp.
Možda ćemo jednog dana morati da se komercijalizujemo, ali za sada to ne želimo. Međutim toaleti, električna energija, autobus itd. moraju se platiti. Treba goste počastiti, podeliti sokiće deci, treba platiti velike šatore i svu drugu logistiku koja uz kamp ide. A tu su i pehari, priznanja, nagrade... Nešto od toga mi privatno doniramo, ali ne možemo baš sve.
Obratili smo se NIS-u koji, znamo, ima fondove za podršku edukativnim projektima. Računali smo da će nam oni javiti kako zbog - pa sad tu ide neki od uobičajenih izgovora - ne mogu da nam izađu u susret. Međutim NIS nije smatrao da zaslužujemo čak ni tu ljubaznu odbijenicu. Ništa nisu odgovorili. Bilo je to kao da smo se za pomoć obratili semaforu, s tim što semafor bar trepće, pa je utoliko kulturniji.
A vreme kampa se približavalo!
Razmišljali smo da kamp postane krajnje spartanski, da ne iznajmljujemo autobus, da ne iznajmimo šatore, da idemo na najskromniju varijantu. Da ga smanjimo za samo one tvrdoglave ljubitelje astronomije koji su spremni da istrpe kamp bez struje, bez vode, bez ičega, samo da su na livadi sa teleskopima. Međutim za tu reorganizaciju bilo je potrebno vreme koje nismo imali i kao poslednja opcija sve se više nametalo potpuno gašenje kampa.
Onda se pojavilo rešenje. Astronomsko društvo “Novi Sad”, suorganizator kampa je imalo na računu nešto para pa je donelo odluku da isfinansira kamp koliko može. Svetlo na horizontu se pojavilo i čitav jedan dan smo bili spokojni. Platićemo bar zakup ona dva tuša i struju na Letenki. Prirodno matematički fakultet se i dalje, kao i do sada, državo svog učešća u vidu finansiranja sokova, kafe i drugih sličnih potrepština!
Ali onda je Zavod za sport, koji drži Letenku, javio da je cena za kamp ove godine nešto viša nego uobičajeno. To nešto više je bilo ČETIRI PUTA! Upravo i da imamo te pare ne bismo ih dali, jer to nije bilo fer ponašanje prema starom i proverenom partneru, koji za cilj ima popularizaciju nauke, koji okuplja pre svega mlade ljude koji ima najplemenitiju misiju, koji promoviše najhumanije osobine i koji sve to radi volonterski.
Tada smo već pomislili da kamp nekom smeta, ili da državi on nije potreban. Šta će joj? Ne treba joj. Bar ne u Vojvodini. Tako je došlo vreme da razmišljamo o gašenju. Napisali smo članak o tome da objasnimo situaciju onima kojima je do kampa stalo, da ih pripremimo na kraj petnaestogodišnjeg druženja, na kraj tradicije okupljanja ljubitelja nauke na Letenki. Spremili smo prigodan oproštajni i-mejl za one koji su još ranije dolazak najavili.
To se međutim pročulo i vrlo brzo nakon toga do nas stigla kratka poruka:
 |
“Kamp se neće gasiti. Samo javite koliko vam para treba.”
U potpisu je stajalo Mad Head Games.
MHG je uspešna mlada firma, studio za proizvodnju kompjuterskih igara. Osnovala ga je 2011. grupa prijatelja, programera, fanova kompjuterskih igara okupljenih oko zajedničke ideje da ozbiljno rade ono što vole. Od tada do danas napravili su puno igara, proširili se i dobili laskave ocene i međunarodne nagrade u svojoj kategoriji rada, postali su prepoznatljivi na mnogo širem području od jedne balkanske zemlje. Mnogo širem.
Redovni učesnici kampa se sigurno sećaju da je nekoliko mladih ljudi te firme je više puta boravilo u kampu, neki su održali i svoja odgovarajuća predavanja.
Ova prijateljska ponuda je više značila nego što to MHG može i da zamisli. To je bila snažna podrška i dokaz da je neko primetio značaj kampa.
- Ali, nije u redu da privatna firma rešava ono što treba država - reče na jednom našem sastanku prof. Mrđa, predsednika ADNS. "MHG može da da neku donaciju, da pomogne, ali ovo moramo sami da rešimo". Tako smo ostali ni na nebu ni na zemlji. Nismo više bili volji da kamp gasimo, ali ni da ga organizujemo.
Razrešenje
Onda su počele lepe vesti. Desetak dana pre početka kampa stigao je glas iz Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Ovaj sekretarijat je nadređen Zavodu za sport koji nam je visokom cenom blokirao kamp. Odlučili su da za potrebe kampa Letenka bude dodeljena bez ikakve naknade. Vau! Ponovo smo postali ponosni na svoju državu!
Realizacija
I tako, bio je to sjajan kamp, možda i najkvalitetniji do sada, o čemu svedoče brojni učesnici, izvrni predavači i bogat program. Zašto se kamp ipak održao? Ko ga je spasao?
Pa AD “Novi Sad” jer je platio velik deo troškova, zatim MHG koji nam je ponudio finansijsku podršku, PMF koji je verno, kao i do sada, finansirao deo troškova, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu koji nam je bez nadoknade dao na korišćenje tuševe i struju, čak i poseban smeštaj za dva specijalna gosta. Ali i svi učesnici kampa koji su širili dobar glas kampa po mrežama i koji su s pažnjom pratili probleme s kojima se kamp suočavao i koji su na kraju došli na Letenku i svojim učešćem pokazali da kamp ima svoju vrednost.
Bio je to zaista dobar kamp!
***
| Od MHG nismo tražili novac, ali smo prihvatili 30-tak posebno dizajniranih majica koje smo podelili najodanijim učesnicima kampa i pobednicima nekih takmičenja. |  |
|
AD "Univerzum" iz Bačke Palanke poklonio je pehare i medalje pobednicima osmatračkog takmičenja i kviza. Gosti iz Slovačke, Mirosav Grnja i Ivan Majchrovič su poklonili nekoliko knjiga astrofotografije. |
Radio reportaža sa AKL
TV reportaša Srpske naučne televizije:
SNT: Astronomski kamp "Letenka 2016"
Albumi fotografija učesnika kampa:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
